Kada su Sjedinjene Države, Japan, Australija i Indija prvi put oživele svoj neformalni dijalog posle decenijske pauze krajem 2017, Kina je bila uverena da će to sve uskoro propasti.
“Oni su kao morska pena u Tihom ili Indijskom okeanu: možda će privući pažnju, ali će se uskoro raspršiti“, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji prezirno o grupi početkom 2018, nekoliko meseci nakon što je sazvala svoj prvi sastanak na radnom nivou u Manili.
Više od četiri godine kasnije, Kvadrilateralni bezbednosni dijalog - poznatiji kao "četvorka" - daleko je od nestajanja. Umesto toga, samo je porastao u zamahu, profilu i uticaju. Sazvane oko mantre o promovisanju “slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika“, ove četiri zemlje održale su dve pomorske vežbe od 2020. Njihovi lideri su se okupili tri puta od prošle godine - uključujući i samit u Beloj kući, piše CNN. Četvorica lidera će se u utorak ponovo sastati licem u lice u Tokiju. Njihov samit će biti vrhunac prvog putovanja Džoa Bajdena u Aziju kao predsednika SAD, jer on nastoji da ojača saveze i partnerstva kako bi se suprotstavio rastućem uticaju Kine u regionu.
Obnovljena aktivnost dovela je do toga da se prvobitni prezir Kine pretvorio u uzbunu, a Peking je na tu grupaciju gledao kao na deo pokušaja Vašingtona da opkoli zemlju strateškim i vojnim saveznicima. Vang, ministar inostranih poslova, osudio je ovu grupaciju kao "Indo-pacifički NATO“, optužujući je za “podsticanje geopolitičkog rivalstva“. Ta zabrinutost je samo porasla od ukrajinske krize. Podrška Moskve od strane Pekinga dodatno je narušila njen globalni imidž, ostavljajući je više izolovanom na svetskoj sceni. A tome ne pomaže ni kinesko insistiranje na politici nultog Kovida u kojoj stroga granična ograničenja odsecaju zemlju od sveta koji je u velikoj meri otišao od pandemije. Dok Bajden putuje svetom da bi ojačao veze, njegov kineski kolega Si Đinping nije napustio Kinu 25 meseci. Najnoviji Bajdenov nalet diplomatije, sa zaustavljanjima u Južnoj Koreji i Japanu, posebno je iznervirao Peking.
“Indo-pacifička strategija koju su smislile Sjedinjene Države, u ime 'slobode i otvorenosti', zapravo je zainteresovana za formiranje klika“, rekao je Vang u nedelju dok je Bajden završio svoj put u Seul i krenuo u Tokio.
“Tvrdi da namerava da ’promeni okruženje Kine‘, ali je njegova svrha da obuzda Kinu i učini da azijsko-pacifičke zemlje služe kao ’pijuni‘ američke hegemonije“, dodao je Vang, a prenosi CNN.
Ali stručnjaci naglašavaju da Kvad nije azijski NATO, niti teži da to postane. Umesto toga, kažu da mu njegova fleksibilnost kao neformalnog foruma omogućava da izgradi više partnerstava i proširi oblasti za saradnju - uključujući i novi indo-pacifički ekonomski okvir za koji se očekuje da će Bajden pokrenuti u Tokiju.
“Kvad pokušava da naglasi da ima pozitivnu agendu, koja se mnogo više odnosi na isporuku onoga što je Indo-pacifičkom regionu potrebno – umesto da postane antikineski entitet sličan NATO-u”, rekla je Kristi Govela, zamenica direktora Azijskog programa u Nemačkom Maršal fondu.
Iteracija Kvada - koju je 2007. predložio tadašnji japanski premijer Šinzo Abe - trajala je jedva godinu dana zbog razilaženja interesa i pritiska Pekinga. Ona se raspala u januaru 2008, kada je Australija objavila da se povlači iz grupacije kako bi ostvarila bliže trgovinske veze sa Kinom. Ali geopolitička i strateška kalkulacija u regionu drastično se promenila tokom protekle decenije. Pod Sijem, Kina je napustila decenijama staru mantru bivšeg lidera Deng Sjaopinga - “sakrij svoju snagu, čekaj svoje vreme“. Umesto toga, ona je vodila odlučniju spoljnu politiku, s lakoćom savijajući svoju ekonomsku i vojnu moć. Godinu dana nakon što je Si preuzeo dužnost, Kina je počela da gradi – i sve više militarizuje – veštačka ostrva širom spornih voda Južnog kineskog mora. Povećala je svoje vojno držanje prema Japanu, šaljući brodove kineske obalske straže i ratne avione oko spornih ostrva, piše CNN.
Rano u pandemiji, Kina je uvela niz trgovinskih sankcija Australiji nakon što je Kanbera pozvala na nezavisnu istragu o poreklu Covid-19. A duž sporne himalajske granice sa Indijom, kineski i indijski vojnici sukobili su se u svom najsmrtonosnijem sukobu u poslednje četiri decenije. Tenzije su dovele ove zemlje bliže orbiti Vašingtona, koji je pod Bajdenom strateško rivalstvo sa Kinom učinio središnjim delom svoje spoljne politike.
“Najveći pokretač oživljavanja Kvada je rastuća asertivnost i agresivnost Kine“, rekao je Juki Tacumi, kodirektor programa za Istočnu Aziju u Stimson centru.
Kako se Peking sve više udaljava od Zapada i njegovih saveznika, on se sve više približava Moskvi – ali njihovo partnerstvo “bez granica“ postalo je sve veća odgovornost za Kinu, jer ničim izazvana agresija Rusije na Ukrajinu izaziva globalni gnev.
“Podrška Moskve od strane Pekinga ponovo je potvrdila imidž Kine kao narušioca postojećeg međunarodnog poretka od kojeg su sve zemlje u ovom regionu imale koristi – i nastavljaju da imaju koristi", rekao je Tacumi.
Iako Kvad nikada nije eksplicitno pominjao Kinu u javnosti, teško je propustiti tanko prikrivene reference. Prošlog septembra, kada su se četvorica lidera lično sastala u Vašingtonu, obavezali su se na “promovisanje slobodnog, otvorenog poretka zasnovanog na pravilima, ukorenjenog u međunarodnom pravu i neustrašivog prinude“ – jasan ukor sve agresivnijeg ponašanja Kine u regionu .
Kao odgovor, kineske diplomate su više puta napadale Kvad zbog „remećenja regionalnog mira i stabilnosti“.
“Izgradnja "zatvorenih i ekskluzivnih malih krugova ili grupa je opasna kao i strategija NATO-a za proširenje na istok u Evropi", rekao je u martu kineski zamenik ministra inostranih poslova Le Jučeng.
“Ako se dozvoli da se to ne kontroliše, to bi donelo nezamislive posledice i na kraju gurnulo Azijsko-pacifički region preko ivice ponora“, rekao je on.
Brz i koordinisan odgovor NATO-a na rusku invaziju na Ukrajinu verovatno je uznemirio Peking, kažu stručnjaci, koji sugerišu da njegovi lideri posmatraju reakciju Zapada na Ukrajinu imajući na umu Tajvan. Kina posmatra samoupravnu demokratiju Tajvana kao otcepljenu provinciju i nije isključila upotrebu sile za postizanje ujedinjenja. Tenzije između Pekinga i Tajpeja su na najvišem nivou u poslednjih nekoliko decenija, a kineska vojska je poslala rekordan broj ratnih aviona u blizini ostrva - demonstracija sile koja se ne gubi na druge zemlje u regionu. Kada su se lideri Kvada sastali u martu da razgovaraju o ukrajinskoj krizi, složili su se da „unilateralne promene statusa kvo sa ovakvom silom ne bi trebalo da budu dozvoljene u indo-pacifičkom regionu“.
(MONDO)