Ako bi došlo do sukoba, vojna moć kineske vojske zavisila bi isključivo od tehnološke naprednosti, a kineska vojska je tehnološki dobro opremljena.
Američki zvaničnici tvrde da je Rusija prvi put od početka invazije zatražila vojnu opremu od Kine, navodi Fajnenšel Tajms. Ovo je izazvalo strah u Beloj kući da bi Kina mogla da da pomogne Rusiji u ratu i na taj način potkopa napore Zapada da pomogne Ukrajini u odbrani zemlje. Portparol kineske ambasade u SAD Liu Pengju izjavio je da nikada nije čuo za to da je Moskva tražila vojnu pomoć od Pekinga nakon što je započela operaciju u Ukrajini. On je naglasio da je prioritet Kine da spreči da napeta situacija u Ukrajini izmakne kontroli, prenosi Rojters.
A koliko je moćna zapravo kineska vojska?
Kineska narodnooslobodilačka armija izrasla je u najveću borbenu snagu na svetu, sa više od dva miliona aktivnog osoblja. Kopnene snage kineske vojske tradicionalno su bile temelj Kine za utvrđivanje moći u regionu. U njenim redovima ima više od 915.000 aktivnih vojnika, dok SAD imaju oko 486.000 aktivnih vojnika.
Vojska je takođe dobila arsenal oružja visoke tehnologije. Interkontinentalna balistička raketa DF-41, za koju stručnjaci kažu da može da pogodi bilo koji deo sveta, predstavljena je tokom vojne parade povodom Dana državnosti 2019. godine. Ali, pažnju većine ljudi privukao je hipersonični projektil DF-17. Tokom prošle godine je objavljeno da je Kina zapravo dvaput testirala hipersonično oružje, jednom u julu i jednom u augustu, a najviši američki general je dešavanja opisao kao gotovo “trenutak Sputnjika“, pozivajući se na lansiranje satelita kojim je Sovjetski Savez 1957. signaliziralo svoje vođstvo u svemirskoj trci. S obzirom na to da se Južno kinesko more pojavljuje kao žarište, kineska vojska takođe razvija svoju mornaricu, piše Al Džazira.
Kina polaže pravo na more gotovo u celosti usred konkurentskih potraživanja Tajvana, Filipina, Vijetnama, Malezije i Bruneja.
Mornarica narodnooslobodilačke vojske je sada najveća mornarica na svetu, prema beloj knjizi vlade, a njene podmornice imaju sposobnost lansiranja raketa s nuklearnim oružjem. Da bi podržala mornaricu, Kina ima i takozvanu pomorsku miliciju, koju finansira vlada i koja je poznata kao “mali plavi ljudi”, koji su aktivni u Južnom kineskom moru, dok je tokom 2021. godine Peking ovlastio svoju obalsku stražu da puca na strane brodove.
“Vojna snaga Kine značajno je pojačana velikim brojem novih oružja dodanih u arsenal, posebno u njenim mornaričkim snagama. Tamo kineska vojska pokazuje najbrži rast”, Jin Dongju, vojni analitičar iz Pekinga.
Vazdušne snage su takođe izrasle u najveće u azijsko-pacifičkoj regiji i treće po veličini u svetu, sa otprilike 2.000 borbenih aviona, prema godišnjem izveštaju američkog Kabineta ministra obrane objavljenom 2020. godine. Najvažnije je primetiti, da vazduhoplovne snage sada poseduju flotu stelt borbenih aviona, uključujući J-20, najnapredniji kineski ratni avion. Nezavisno je razvijen i dizajniran da se takmiči s američkim F-22. Globalno, Kina takođe pojačava izvoz oružja u druge zemlje u razvoju s ciljem razvijanja toplijih odnosa s prijateljskim nacijama usred regionalnog takmičenja, piše Al Džazira.
Prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira, kineski izvoz oružja išao je uglavnom u Pakistan, Bangladeš i Alžir tokom poslednje decenije. Tokom istog vremenskog razdoblja, Kina je takođe bila jedan od vodećih svetskih izvoznika naoružanih bespilotnih letelica (UAV), poznatih kao dronovi, a od njih su kupovali i Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, navodi SIPRI.
“Vidite da se gomila bespilotnih letelica izvozi u Zaliv jer je američki Kongres zabranio mnogim zemljama da ih kupuju od SAD-a zbog zabrinutosti za ljudska prava, a Kina popunjava tu prazninu”, rekao je Jin.
Ali, kineski arsenal oružja koji okupira naslovnice, i naizgled nezaustavljiv vojni rast prikriva nerazumljiv komandni sistem, endemsku korupciju i pitanja o kvalitetu njenih regruta. Korupcija uveliko proizlazi iz tradicije nepotizma i favoriziranja ali i opšteg nedostatka nadzora, dok regrutacija trpi jer uprkos nekim podsticajima, mlađe, dobro obrazovane Kineze koje vojska želi, više privlači privatni sektor u procvatu. I uprkos nagomilavanju naprednijeg oružja poslednjih godina, kineska vojska još uvek ima veliku količinu starije i zastarele opreme, od čega je deo izgrađen tehnologijom iz bivšeg Sovjetskog Saveza, koji je propao pri 30 godina, kažu analitičari. Kineska mornarica, na primer, ima više brodova od američke (360 plovila) ali se flota sastoji uglavnom od manjih plovila. Ima samo dva velika nosača aviona, dok je treći nosač aviona još u izgradnji. SAD ima 11 nosača aviona, najviše na svetu, piše Al Džazira.
Osim toga, nedostatak obuke za rukovanje i održavanje novorazvijenog oružja takođe je ometao sposobnost vojske da postigne “zajedništvo”, pokazuje izveštaj iz 2018. koje je objavila korporacija RAND, a govori o sposobnostima vojske da istovremeno komanduje svojim raznim snagama radi postizanja svojih vojnih ciljeva.
“Korupcija i zastarela komandna struktura ostavili su vrlo negativan uticaj na vojsku”, rekao je Ši Jang, kineski vojni analitičar iz Pekinga. “Velika količina relativno zastarelog oružja takođe ograničava borbene sposobnosti kineske vojske.”
Potencijalno veći problem, prema nekim analitičarima, jeste to što kineska vojska jednostavno nema savremeno borbeno iskustvo.
“Bilo je to 1979. kada se Kina poslednji put upustila u sukob u stvarnom svetu i to u Vijetnamu”, objasnio je Ši. “Bez borbe u stvarnim ratovima, neki bi mogli da tvrde da kineska vojska možda neće moći da ispuni svoja očekivanja.”
Vojska konstantno organizuje razne vrste vežbi koje imitiraju stvarne scenarije. Jedna od takvih vežbi bila je i velika vojna vežba avionima koji su patrolirali vazdušnim prostorom između Kine i Tajvana. Naravno, ove vežbe su demonstracija moći Kine koja je sve glasnija u svojim stavovima da je Tajvan deo Kine. Ipak, postoje i oni koji kažu da borbeno iskustvo nije presudan faktor kada je vojna moć u pitanju, te tvrde da je vojna moć Kine impresivna, bez obzira na to što Kina nije dugo učestvovala u sukobima, tvrdi Ši.
Ako bi došlo do sukoba, vojna moć kineske vojske zavisila bi isključivo od tehnološke naprednosti, a kineska vojska je tehnološki dobro opremljena, kaže on.
Predsjednik Si snažno podržava razvoj kineske vojske i već je doneo neke odluke koje bi trebalo da ojačaju ovu organizaciju. Jedna od takvih odluka kopirana je iz Amerike, a to je da je vrhovni komandant vojske upravo predsednik koji je na čelu centralne vojne komisije, što bi u praksi trebalo centralizovati sistem donošenja odluka. Još je 2016. godine, u sklopu reformi, donesena odluka da se uspostavi pet zona odgovornosti te da vojska, mornarica i avijacija iz svake od zona dobija naredbe direktno od centralne komisije, tako da je operativnost i efikasnost značajno napredovala, piše Al Džazira.
Jedan od glavnih ciljeva predsednika Sija bilo je iskorjenjivanje korumpiranih kadrova iz vojske. Nakon reforme je hiljade oficira i drugih službenika dobilo otkaz, jer su uzimali mito. Naravno, ovakve reforme prati i dodatno izdvajanje novca. Samo u 2021. godini je budžet vojske porastao za 6.8 posto, te sada iznosi oko 210 milijardi dolara, što je ipak znatno niže od 705 milijardi koje SAD svake godine izdvaja za svoju vojsku.
Mnoge zemlje Kinu smatraju opasnom, a jedna od tih zemalja je i SAD. Ovakav napredak i modernizacija kineske vojske i njih tera da se, možda i nevoljno, priključe trci u modernizaciji i unapređenju svoje vojske. Budući da je Kina sve glasnija kada su u pitanju njene želje da dobije teritorije koje joj, kako tvrdi, pripadaju, te da se istovremeno naoruža, bojim se da će trka u naoružanju trajati još dugo, kaže Jin Dongju.
(MONDO)
