Nemački novinari iz "Bilda" intervjuisali su ruskog predsednika Vladimira Putina 2016. godine u Sočiju i tom prilikom razgovarali su sa njim o brojnim temama poput "aneksije" Krima, poštovanja međunarodnog prava i nacionalnih interesa. Predsednik Rusije Vladimir Putin bio je vrlo opširan i direktan u svom obraćanju u kojem je najviše istakao odnos svoje zemlje i "zemalja sa druge strane sveta".
Početak razgovora odnosio se na "aneksirani" Krim.
"Nije bilo vojnog sukoba, nije bilo invazije, nijedan metak nije ispaljen, nijedna osoba nije umrla tokom događaja na Krimu. Ni jedna jedina osoba! Svako prisustvo oružanih snaga koje smo imali tamo bilo je iz bezbednosnih razloga zbog ukrajinskih trupa, a tu bezbednost su tražili građani koji su imali dovoljno hrabrosti da iskažu svoje mišljenje što je osnova demokratije. Ljudi su izašli na referendum i glasali su. Rezultati referenduma su pokazali da narod Krima želi da bude deo Ruske Federacije", izjavio je Putin.
Odluku SAD i EU da ne priznaju rezultate Krimskog referenduma kao legitimne, Vladimir Putin je ocenio kao "dvostruki aršin". Upitan je i ko je on, odnosno - da li je on "prijatelj ili neprijatelj Zapada".
"Na primer, priznanje nezavisnosti Kosova je bila odluka evropskog parlamenta. Niko ni u jednom trenutku na Zapadu nije rekao da je to bilo kršenje međunarodnog prava. Dakle, ako želite da donesete bolje rešenje, države moraju da poštuju tuđe interese i da ne menjaju pravila i principe onako kako im odgovara u određenom trenutku. Pitali ste me ko sam ja, da li sam prijatelj ili neprijatelj Zapada. Odnosi između država ne grade se na isti način kao što se grade odnosi između ljudi. Ja vam nisam prijatelj, nisam vaša mlada ili vaš mladoženja. Ja sam predsednik Ruske Federacije. 146 miliona ljudi imaju iste ili slične nacionalne interese, moj je posao da štitim te interese. To ću da vršim bez sukoba sa bilo kim, poštovaću međunarodno pravo kao i svaku državu sa kojom sarađujemo ili imamo problem", dodao je Putin.
Za kraj, osvrnuo se i na svoju državu kao i njen odnos sa drugim zemlja kroz prizmu nacionalnih interesa.
"Postoji jednostavan koncept nacionalnih interesa koji se nekim zemljama može dopasti a nekima i ne. Diplomatija je umeće prepoznavanja sopstvenih interesa, kao i interesa drugih država, poštujući uz određene kompromise aspekte tih interesa. Međutim, viđenje druge strane sveta je da ne postoji međusobno poštovanje i uvažavanje, nema ni saradnje. Jedini zaključak je da oni žele da Rusija promeni svoje interese da budu u skladu sa interesima Zapada", zaključio je Putin.
Šta se dogodilo na Krimu
Rusija je "aneksirala" poluostrvo Krim od Ukrajine u martu 2014. godine. Krim je od tada administrariran kao dva subjekta Ruske Federacije - Republika Krim i federalni grad Sevastopolj. Ove oblasti naseljava ruska većina, manjinski ukrajinci i krimski Tatari. To je bio ruski odgovor na svrgavanje pro-ruske vlasti u Ukrajini i postavljanje Viktora Janukoviča. Novi sukobi među ruskim i ukrajinskim stanovništvom su se dešavali sve vreme, a vojni sukob je eskalirao 24. februara 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini.
(MONDO)