“Zamislite da ste Vladimir Putin koji odlučuje šta dalje. Nije lako – malo je verovatno da ćete, kao čitalac Tajmsa, biti ratni zločinac odgovoran za desetine hiljada mrtvih. Sramotno je pomisliti da uđete u um paranoičnog , opsesivnog i izolovanog čovek, koji je napadom na mirnog komšiju napravio najkatastrofalniju pogrešnu procenu u 21. veku do sada. Ali to morate učiniti, jer vi, i svi mi u zapadnom svetu moramo biti spremni za ono što bi mogao biti njegov sledeći potez ."
Ovako počinje analiza situacije u vezi sa ratom u Ukrajini Vilijama Hejga - bivši britanski ministar spoljnih poslova i nosilac mnogih visokih funkcija u britanskoj politici tokom svoje dugogodišnje karijere, koju objavljuje The Times.
Povremeno stavljajući čitaoca u poziciju ruskog predsednika, a zatim mu se direktno obraćajući, Hejg piše da je Putin u jednom trenutku shvatio da je još u februaru bio slabo obavešten o mnogim stvarima, posebno o snazi odbrane Ukrajine i nesposobnosti njenih sopstvenih oružanih snaga. Zbog toga hapsi visoke obaveštajce, a primajući brifinge od generala, napominje da će malo njih preživeti čistku koja će uslediti nakon ovog rata – neko mora da preuzme odgovornost za pretrpljene ogromne gubitke, a to definitivno neće biti on. Hejg komentariše da je Putin već suzio cilj “specijalne vojne operacije“ na osvajanje Donbasa i da se ruski predsednik izvukao objašnjavajući preko svojih državnih medija da je slanje hiljada oklopnih vozila u neuspelom pokušaju zauzimanja Kijeva samo još jedan lukav trik za odvraćanje neprijatelja.
Međutim, sada kada on lično vodi veći deo vojne kampanje, Putin shvata da njegova vojska ne može da prolazi još tri meseca kroz ono kroz šta je prolzaila prethodna tri meseca. I on zna da mora da napravi ključni izbor – a postoje dve opcije.
Jedna je mobilizacija za mnogo veći i duži rat. Ali to bi zahtevalo regrutovanje ogromnog broja mladih Rusa, a vreme da se ovako nešto započne već je prošlo – vreme za to je bilo pre nekoliko nedelja. U svakom slučaju, prema Hejgu, potrebno je mnogo više vojne opreme, a zalihe su na izmaku. Postoji, doduše, jedna verzija ove opcije koja uključuje korišćenje taktičkog nuklearnog oružja za razbijanje ćorsokaka u vojnoj kampanji, ali ruski predsednik shvata da bi ga čak i Kinezi u tom trenutku napustili, a njegovi generali mogu doći po njega usred noći pre nego što uspe da ih pošalje u u Sibir.
“Na vašu sreću, postoji još jedna opcija, koja se veoma dobro uklapa u vaš priručnik. U nekom trenutku narednih nedelja, kada vam preostale snage budu skoro iscrpljene, izjavićete da ste pobedili. Velikodušno ćete ponuditi Ukrajincima prekid vatre. Područja koja ste pregazili zajednički će zatražiti da budu potpuno priključena Rusiji, a vi ćete reći da ćete te zahteve razmotriti dok čekate reakciju na predlog o prekidu vatre, kako biste pojačali pritisak na Ukrajince da prestanu da se bore“.
Takođe, Hejg kaže, da će ruski predsednik saopštiti da je spreman za mirovne pregovore kako bi se postigao potpuni dogovor i dugoročno rešenje celog problema, ali će se postarati da ti razgovori nikada nigde ne stignu.
Prema Hejgu, Putinov plan sada je da podeli Zapad i postavi zastrašujuću dilemu za Ukrajince, pretvarajući se da traži trajni mir, a da pritom drži svoju čizmu na ekonomskom vratu Ukrajine – izlazu na Crno more. Razgovori bi mogli da traju godinama, dok bi Putin u međuvremenu izgradio bolju oružanu snagu i ostavio Ukrajinu sa osakaćenom ekonomijom, nesposobnom da izvozi svoje žito sa ogromnim brojem mina koje pluta u morem i sa ruskom mornaricom u blizini Odese. Na kraju će Putin, ističe Hejg, reći da su pregovori propali, a zatim ponovo upasti na teritoriju Ukrajine i “završiti posao“.
“Da, ovako možete okrenuti ploču. Sve što treba da uradite je da postignete dve stvari. Prvi je da se malo približite liniji fronta koja zaista predstavlja pobedu. Zato bacate sve na Severodonjeck, kako biste preuzeli kontrolu nad celom Luganskom regijom, dok se zatrpavate defanzivno u Hersonskoj oblasti, kako biste se oduprli bilo kakvoj ukrajinskoj kontraofanzivi na jugu“.
To bi takođe, rekao je Hejg, objasnilo zašto su se ruske snage povukle pred kontranapadima koji su zaustavili pokušaj opkoljavanja Harkova na severu. Zadržati ono što je stekao na jugu dok dobija na istoku, kaže Hejg, je Putinova strategija. Tada Putin može da tvrdi da Rusija kontroliše Azovsko more, održava snabdevanje Krima svežom vodom i da je “oslobodila“ Donbas. Druga stvar koja je Putinu potrebna je da se Zapad zbuni oko svojih ciljeva i izvrši pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da mu učini ustupke. U suprotnom, njegov blef da proglasi pobedu i prekid vatre – baš u trenutku kada više ne može da dobije – bio bi potpuna sramota.
Uz malo sreće, Putin bi mogao da stvori situaciju da Zapad postane podeljen, Ukrajinci se osećaju izdano, Evropska unija ih nikada ne priznaje kao svoje, a američki Kongres prestaje da ih finansira. U tom slučaju bi, smatra Hejg, ruski predsednik promenio situaciju i na neki način zapravo pobedio. Međutim, upozorava Hejg, ovaj plan bi mogao da pođe naopako – ako Ukrajinci uspeju da probiju rusku liniju na jugu ili zadrže ruske snage na istoku, neće biti prave pobede, čak i sužene, za njeno proglašenje. To je, kaže on, značaj borbi koje se trenutno vode i kontinuiranog priliva, kako kaže, ubitačne pomoći Ukrajini.
Još jedna stvar koja bi mogla da krene po zlu za Putina, ističe on, jeste da se vidi da se ovaj plan priprema.
“Ako lideri odluče da znaju da nećete biti ozbiljni po pitanju mira; da nikada niste nameravali da Ukrajina bude bezbedna; da se suzdrže od toga da naciji koja se bori za svoju slobodu i postojanje kažu kakve ustupke može da učini; da zadrže sve sankcije osim ako ukrajinska ekonomija ne bude mogla da funkcioniše u budućnosti; da će podržavati pobune na okupiranim teritorijama; da će dozvoliti predsedniku Zelenskom da donese odluku o bilo kakvom planu prekida vatre; neće pasti na trik osmišljen da podeli one koji su se s pravom ujedinili protiv vas; ako Zapad može da zadrži svoje živce – onda ste zaista u nevolji“, zaključuje Hejg.
(MONDO)