Muškarci koji žive i rade u inostranstvu ali su državljani Ukrajine, sada ne mogu da napuste domovinu jer su posetili porodice kada je počeo rat sa Rusijom. Međutim, za odlazak im je potrebno posebno odobrenje, koji je danas nemoguće dobiti, piše "Dojče Vele".
Andrej koji živi u inostranstvu duže od decenije, ali je došao u Ukrajinu sredinom februara na sahranu ocu. Trebalo je da ostane nekoliko dana, a onda se vrati u Majami gde živi. No kad je Rusija napala, Kijev je zabranio muškarcima između 18 i 60 godina da napuste zemlju. Andrej je tako ostao zaglavljen sa jednim koferom punim zimske odeće. Supruga se vratila u SAD, sestra i majka su izbegle u Letoniju. Andrej je zato očajan, i na sve načine pokušava da se vrati na Floridu, svojoj ženi i svom poslu. I normalnom životu.
"Kažu 'sram ih bilo, to nisu patriote'. Ali mi samo hoćemo da radimo i hranimo porodice", govori Andrej i dodaje da deo zarade donira za pomoć ukrajinskim volonterima i vojsci.
On bi voleo da konačno ode kući u SAD na Floridu i vidi suprugu. "Razočaran sam Zelenskim i vrlo ljut na vlast", kaže on. Razume da postoje preče stvari od njegovog slučaja, ali smatra da ne traži mnogo jer samo hoće kući.
Vitalij je medicinski tehničar koji radi u Češkoj. On je takođe ostao zaglavljen u Ukrajini dok je bio u poseti roditeljima. Vito, zaposlen u muzeju u Ujedinjenim Emiratima, sada je ostao bez prihoda za porodicu jer ne može da napusti Ukrajinu.
Fali im jedan pečat
Neki rade i dalje, putem interneta, ali je većina odvojena od porodica. Svi kažu da im je zabrana napuštanja Ukrajine poremetila život, a neke je bacila u besparicu.
"Ne mogu da razumem zašto su vlasti donele ovakvu odluku. Verovatno ne žele da se bave nama jer nas je samo par hiljada", kaže Andrej.
On je pokrenuo grupu na Telegramu kako bi se povezao sa drugima koji imaju isti problem. Ovi ljudi dobro znaju šta je birokratska prepreka - zvanično Ukrajincima koji imaju boravište van Ukrajine nije zabranjeno da odu. Ali, kao dokaz se ne priznaju boravišne dozvole iz drugih zemalja. Potreban im je poseban pečat u pasošu da ne žive u zemlji, a taj se pečat u ratnom haosu ne može dobiti. Takav pečat pre rata nije bio obavezan i praktično ničemu nije služio.
"Na papiru, mi smemo da idemo kući. Ali u praksi ne možemo", kaže Mikola, naučnik koji radi u Nemačkoj.
Nakon pritiska putem Fejsbuka, Granična policija je potvrdila da ovim ljudima treba pečat: "Ako žive u inostranstvu, ali nisu registrovali odlazak prema zvaničnoj proceduri, oni nažalost ne mogu da napuste Ukrajinu"
Da bi se pečat dobio, ljudi prvo treba da dobiju dozvolu kancelarije za migracije, da se odjave iz lokalnog registra vojnih obveznika i da odjave adresu u Ukrajini. Čak i pre ruske agresije, za takvu proceduru je trebalo tri meseca. Čak i na zapadu zemlje, gde nema ruskih napada, mnoge administrativne kancelarije su zatvorene. "To je kao nemoguća misija", kaže Mikola.
U kancelariji u Kijevskoj oblasti, gde je Andrej registrovan, potvrđeno je da mu se trenutno ne mogu izdati potrebna dokumenta jer nemaju pristup datotekama. Procenjuje se da je od oko šest miliona Ukrajinaca koji žive u inostranstvu svega nekoliko stotina hiljada pre rata prošlo proceduru i dobilo famozni pečat.
Ljudi kažu da je dodatni problem i stigma koja pada na sve muškarce koji bi da napuste zemlju. Ratno pravo je produženo na još mesec dana. Iako ne moraju svi u rat, i dalje ne mogu napustiti zemlju.
(MONDO)