Na jutjubu se ovih dana pojavio snimak koji je podsetio da bi jedna oblast, koja se nalazi izvan Rusije, ali joj pripada, locirana usred Evrope i okružena zemljama NATO pakta, može predstavljati ključnu tačku u slučaju eskalacije sukoba između Moskve i Severnoatlantske alijanse.
Reč je o Kaljiningradu, ruskoj enklavi (koju stručnjaci nazivaju i eksklavom, jer je reč o ruskoj teritoriji koja se geografski ne dodiruje sa maticom kojoj pripada) smeštenoj na obodu Baltičkog mora, između Poljske, Litvanije i Belorusije. Inače, mi je pamtimo po tome što smo u istoimenom gradu, centru ove enklave, nesrećno izgubili od Švajcarske na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji pre četiri godine.
Postaje prevruće i na Baltiku
Kalinjingradska oblast izlazi na Baltik, koji osim što je pomorska komunikacija Rusije ka otvorenom moru i Atlantiku, jeste i ekonomska žila kucavica Rusije, jer upravo po dnu Baltičkog mora prolaze dva gasovoda Severni tok 1 i 2 koji je trn u oko SAD i Poljske, a za Rusiju i Nemačku predstavljaju strateški ekonomski projekat.
Kalinjingrad, sad ruska enklava, nekada prestonica Pruske, poznata je i kao Keingsberg, rodno mesto nemačkog filozofa Imanuela Kanta. Kalinjingrad zauzima površinu od nekih 15.000 kvadratnih kilometara.
Do 1945. grad je bio glavni grad Istočne Pruske i poznat kao Kenigsberg. Istočna Pruska je bila nemačka enklava koja je podeljena na dva dela 1945. Jugozapadna polovina je data Poljskoj (tada satelitu Sovjetskog Saveza), a severoistočna polovina Sovjetskom Savezu kao oblast Kalinjingrad. Nemački stanovnici su nasilno proterani.
Region je stavljen pod administrativnu kontrolu Sovjetskog Saveza. Dok je postojao ovaj veliki savez država sve je bilo u redu, a prelomna tačka usledila je kad se SSSR raspao na 15 država, a Kalinjingrad, koji je pripao Ruskoj Federaciji, ostao odsečen od Rusije i izolovan i okružen sa dve države Poljskom i Litvanijom. Obe nimalo naklonjene Rusiji.
Amerikancima je odavno trn u oku
Američki vojni stručnjaci su odavno ovu tačku označili kao najvažniju, jer bi bilo kakva ruska akcija mogla da prekine linije snabdevanja NATO iz Poljske prema Baltičkim državama koje se graniče sa bivšim Sovjetskim Savezom, pošto upravo doturanje opreme i kompletna kopnena logistika idu tim putem.
Da stvar bude gora po NATO, na taj koridor se naslanja i najbliži saveznik Moskve Belorusija.
Ovaj vijugavi kopeni pojas Litvanci zovu Suvalki. Poljaci ga zovu i Sejni i zapravo se naslanja na tri grada. Pomenuti Suvalki i još dva - Punsk i Sejni.
Pomenuti region ima najmanju gustinu naseljenosti u okolini. Industrija ne postoji, što je stvorilo uslove da ovde nađe stanište veliki broj biljnih i životinjskih vrsta, jer je priroda skoro netaknuta. Saobraćajnice su jako retke. Aerodrom ne postoji, a vozom od Varšave do njega stiže se posle pet časova putovanja. Autobusom još toliko uz pauze. U svakom slučaju put povezuje poljsku prestonicu sa litvanskom granicom.
Sam Suvalki se nalazi na samo 30 kilometara jugozapadno od granice sa Litvanijom. Ima 69.000 stalnih stanovnika koji žive na površini od 65,5 km2. Protežući se duž reke Čarna Hanča, Suvalki leži na nadmorskoj visini od 170-190 metara. Bogato jezerima, ovo područje se često poredi sa Skandinavijom. Zbog jakih zima koje mogu da traju preko četiri meseca i sa veoma niskim temperaturama, ljudi ga nazivaju hladnim polom Poljske – dok je sam Suvalki poznat kao najhladniji grad Poljske. Vreme ovde pokazuje tipične karakteristike kontinentalne klime – veoma niske temperature zimi i relativno visoke tokom leta.
Region Suvalki je zemlja šuma, močvara i jezera. Od Suvalkija na istoku do Alitusa, postoji uski nasip kroz močvarnu šumu i dugo je bio glavni putni put. U Velikom ratu topografske barijere pokrajine Suvalki pokazale su se preteškim za nemačku vojsku. Nemci su se suočili sa skoro potpuno istim topografskim karakteristikama koje su otežale kasnije kretanja Rusa na zapad. Noćna mora gora od beloruskih močvara.
Rusi natrpali enklavu gomilom oružja
Odavno shvativši značaj ovog regiona, Rusija je još 2016. godina silno ojačala svoj vojni arsenal u ovoj oblasti, raspoređivanjem najsavremenijeg naoružanja u vidu raketnih sistema klase zemlja-zemlja, zemlja-vazduh i kopno-more.
Svoje poteze Rusija je tada opravdala planovima SAD da proširi raketni štit, ekspanzijom Severnoatlantskog saveza kao i nagomilavanjem njegovih trupa na granicama.
U Kalinjingrad su stigli raketni sistem zemlja-zemlja 9K720 ’’Iskander’’, raketni sistem za protivvazduhoplovnu odbranu S-400 ’’Trijumf’’ velikog dometa kao i lanseri raketnog sistema obala-more K-300 ’’Bastion’’ koji je pre izvesnog vremena u Siriji već isproban u gađanju ciljeva na kopnu.
Okosnicu KOR-a čini Baltička flota Ratne mornarice koja ima svoje posebne vazduhoplovne snage kao i protivvazduhoplovnu odbranu. Avijacija je smeštena na četiri aerodroma, to su Černjahovsk, Čkalovsk, Donskoje i Hrabrovo.
Na aerodromu Čkalovsk nalazi se 72. gardijska avijacijska baza u čijem sastavu je jedna lovačka avijacijska eskadrila sa oko 18 lovaca Su-27P i UB kao i jedna mešovita helikopterska eskadrila sa srednjim transporterima Mi-8MT i MTV i desantno-jurišnim helikopterima Mi-24P i VP. Čkalovsk je u prošao veliko renoviranje kada je obnovljena infrastruktura, stajanke, rulne staze i poletno-sletna pista.
Kada je reč o protivvazdušnoj odbrani, u glavnom gradu Kalinjingradu nalazi se Komanda 44. divizije PVO Baltičke flote Ratne Mornarice. U njegovom sastavu je 183. raketni puk sa dva diviziona raketnog sistema S-400 koji se nalaze na položajima blizu mesta Gvardejsk. S-400 je u Kalinjingradskoj oblasti raspoređen još 2013. godine. Sa S-400 su za njihovu neposrednu odbranu stigli i artiljerijsko-raketni sistemi 96K6 ’’Pancir-S1’’.
Od drugih značajnijih PVO jedinica treba istaći i 1545. raketni puk sa jednim divizionom raketnog sistema S-300V kod mesta Znamensk i 22. samostalni gardijski raketni puk PVO sa raketnim sistemima Tor, a ovaj puk je deo Obalske vojske Ratne Mornarice i komanda mu se nalazi u Kalinjingradu.
Medvedev zapretio raketama Iskander
Kad su Švedska i Finska najavile mogućnost da uđu u NATO, Dmitrij Medvedev, potpredsednik ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost, kazao je da u tom slučaju "više ne bi bilo govora o nenuklearnom" Baltiku - gde se između članica NATO-a Poljske i Litvanije nalazi ruska enklava Kalinjingrad.
"Ukoliko Švedska i Finska uđu u NATO, dužina kopnene granice Ruske Federacije sa Alijansom će se više nego udvostručiti. Naravno da će te granice morati da budu ojačane. Ravnoteža mora biti povraćena", kazao je Medvedev.
Mada je komentar Medvedeva bio jedan od najoštrijih i najeksplicitnijih koji su do sada upućeni iz Kremlja u kontekstu potencijalne ruske reakcije na ulazak dve nordijske zemlje u NATO, pojedini zvaničnici su kazali da bi Moskva na taj način samo ozvaničila prisustvo nuklearno naoružanih raketa "Iskander", koje su u Kalinjingrad raspoređene i pre sadašnje krize.
(MONDO)