Pre dvadeset godina, Putin se obratio Evropi i Sjedinjenim Državama u potrazi za sporazumom koji bi obezbedio slobodu delovanja Rusije u bivšem Sovjetskom Savezu. U zamenu za ovu sferu uticaja, Moskva bi nagradila Zapad onim što je predstavljalo „povratak“: pristup unosnim projektima na ruskom tržištu, plasiranje ruskog kapitala na američke i evropske berze i još mnogo toga, objašnjava ruski novinar i istoričar Jaroslav Šimov u svojoj opsežnoj analizi pod naslovom „Kriminalci u Kremlju“.
Inače, Šimovljeve analize i eseji mogu se pronaći na raznim svetskim portalima i vrlo su čitani, te deljeni po društvenim mrežama, ali fotografije autora nema nigde. Postoji i nekoliko njegovih knjiga koje su prevedene na engleski u PDF formatu, samo je i dalje nepoznanica zašto ovaj, očigledno cenjeni analitičar, krije svoje lice. Možda se odgovor nametne sam kad pročitate delove njegove analiza o Putinovoj Rusiji kao mafijaškom leglu.
„Da je ovaj projekat uspeo, Rusija bi postala ono što i danas proganja moskovske tvrdolinijaše: „dodatak Zapada“ (iako sa dosta autonomije u evroazijskoj sferi). Kao veterani sovjetskih službi bezbednosti, korumpirani zvaničnici i polu-kriminalni biznismeni, Putin i većina njegovih saradnika bi pozdravili ovu verziju „obnovljenog SSSR-a“, ali Moskva nikada nije bila u stanju da ovlada domenom na koji je za sebe preuzela“, objašnjava Šimov, a potom detaljnije potkrepljuje svoju tvrdnju.
Bogatašima trebala jaka država da zadrže bogatstvo
„Nova vladajuća klasa nije se sastojala samo od bezbednosnih elita, već i od pravih kriminalaca sa kojima su se Vladimir Putin i njegovo okruženje isprepleli dok su radili u kancelariji gradonačelnika Sankt Peterburga. Uspon ove „peterburško-čekističke“ grupe bio je deo šireg spajanja ruskog državnog aparata, organa za sprovođenje zakona i kriminalnog podzemlja. Do kraja 1990-ih, kada je Putin došao na vlast, preraspodela imovine i „primitivna akumulacija“ u postsovjetskoj Rusiji bili su završeni, a elite su bile željne da ožive jaku državu kako bi sačuvale svoje novo bogatstvo. Osvojivši kontrolu nad ovom obnovljenom državom, Putin i njegova grupa izgradili su jedinstven sistem vlasti koji spaja moć i imovinu. Kao rezultat toga, Rusiji nedostaju prava na nepokretnu imovinu; umesto toga, bogatstvo se uzima na privremeno korišćenje u zamenu za bezuslovnu lojalnost interesima vladajuće grupe i njenog vođe.“
Isti kodeks kao i kod mafije
Šimov smatra da Putinova vladavina ima iste karakteristike kao i organizovani kriminal.
„Iste ključne karakteristike koje definišu organizovane kriminalne grupe su sastavni deo Putinovog režima: apsolutna hijerarhijska lojalnost, nepovezanost između zvaničnih titula i stvarnog uticaja (na primer, ključne ličnosti u Rusiji deluju bez formalnog statusa u vlasti), ekstremna tajnost u donošenju odluka, i poseban „kodeks časti“ van zakona koji nagrađuje represalije nad „izdajnicima“ i nasilje nad konkurentima. Sadašnja vladajuća elita postoji samo da bi se samoodržala kroz generacije, kršeći sva pravila i zakone koji stoje na putu, kao i svaka mafija“, konstatuje Šimov.
Šimov vidi tri karakteristike Putinove vladavine koje su olakšale odluku o invazinji na Ukrajinu:
„Tri karakteristike vođstva organizovanog kriminala su olakšale rusku iracionalnu invaziju na Ukrajinu.
1. Formirana u žestokom nadmetanju, mafijaška subkultura ne prihvata kompromise; podstiče lidere da podignu ulog u bilo kom sukobu, čak i kada je dugoročno neracionalan. Organizovani kriminal je parazit koji opstaje samo dok može da koristi silu, strah i iznudu, a svejedno mu je koja je nagrada - krijumčareno piće, cigarete ili ogromna zemlja.
2. Mafijaška priroda ruskog režima određuje kako Kremlj doživljava društvene promene. Gledajući na politiku kao na borbu između bandi za sfere uticaja, vladajuća elita u Moskvi veruje da su svi društveni preokreti rezultat mahinacija rivalskih grupa.
3. Svaki politički nemir je samo dokaz da sadašnja banda gubi kontrolu nad teritorijom.
Ove karakteristike čine Putinov režim istovremeno i parazitskim i „popularnim“. Mešavina religioznog konzervativizma, etničkog nacionalizma, predsovjetskog imperijalizma i simpatija prema staljinizmu, eklektična ideološka ljuska režima istinski odražava konfuzno stanje javnog mnjenja u Rusiji koje se pojavilo u poslednje tri decenije.“
Izolacija Rusije nije moguća
Šimov smatra da Sjedinjene države i EU moraju da se jasno odrede prema statusu Rusije na globalnom planu, jer izopštavanje Rusije, po njemu, apsolutno nije izvodljivo.
„Iako se Zapad iznenađujuće dobro ujedinio protiv invazije na Ukrajinu, lideri u EU i Sjedinjenim Državama još uvek ne pokazuju dugoročnu političku strategiju kada je u pitanju Rusija sada ili nakon rata. Ova neodlučnost nije ništa novo za Zapad, ali rusko „beskućništvo” u svetskom poretku od pada SSSR-a urodilo je otrovnim plodom. Sadašnja devastacija u Ukrajini ne bi trebalo da se tumači u Evropi i Americi kao razlog da se Zapad zauvek ogradi od Rusije. Ovo je nemoguć zadatak. Umesto toga, zapadni svet i Rusija moraju da shvate kako mogu koegzistirati“, zaključuje Šimov.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na redakcija@mondo.rs.
(MONDO)