Na samitu NATO-a ovog četvrtka u Madridu, koji su lideri zapadnih zemalja proglasili istorijskim, a generalni sekretar Jens Stoltenberg je skup nazvao važnim, predviđajući da će odluke koje su donete "obezbediti da Alijansa čuva mir, sprečava sukobe i štiti naše građane i naše vrednosti“, piše Politiko u tekstu značajnog naslova "Da bismo spasili NATO, moramo ga uništiti“.
Ali iza te idile međusobnog tapšanja po ramenima i hvale, videlo se, ocenjuje Politiko, da jedinstvo alijanse nije toliko kao što se predstavlja u javnosti i da kolektivno osećanje smisla NATO-a postojanje varira među 30 zemalja članica.
Činjenica da su lideri Rusiju, koja je preti Evropi najmanje od 2007. godine, proglasili za "najznačajniju i najdirektniju pretnju” bezbednosti, miru i stabilnosti evroatlantskog regiona više je isticanje očiglednog nego pokazatelj velika strategija, ocenjuje Politiko.
Privlačenje Švedske i Finske Alijansi, što je Stoltenberg proglasio za veliko dostignuće, više je rezultat nečega što bi se pristojno moglo nazvati ucenom Redžepa Tajipa Erdogana više nego uspešna visoka diplomatija u cilju uzajamne odbrambene pomoći, navode da je turski predsednik i dve zemlje držao kao "taoce“ kako bi od SAD dobio ono što je želeo, nove avione F-16.
Takve mahinacije i dogovori ispod stola čine da NATO deluje više kao zaštita nego kao zajednica koja deli iste vrednosti, piše Politiko, pitajući da li se uopšte može računati da će Turska poslati svoju vojsku da sluša rusku invaziju na Baltik države.. Njihov odgovor je težak.
U Politiku navode da članstvo Erdogana i Viktora Orbana u Alijansi ne samo da podriva tvrdnje NATO-a da je to zajednica koja deli liberalne vrednosti, već ih i ismejava, a nisu jedini koji podrivaju legitimitet NATO-a. Sve do invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, Francuska i Nemačka su i dalje maštale o oslobađanju od američkog uticaja i preuzimanju brige Evropljana o sopstvenoj bezbednosti.
(MONDO)