Na današnji dan 1961. godine Ernest Hemingvej je izvršio samoubistvo. Slavni pisac je sebi oduzeo život puškom, dvocevkom. Ali pre nego što pređemo na smrt ovog nobelovca, red je da se pozabavimo njegovim životom. Ono što je u vezi sa tim posebno zanimljivo je da, kada nije pisao priče, slavni pisac Ernest Hemingvej je između ostalog špijunirao za SSSR, barem ako je verovati engleskim medijima. Prema tim tvrdnjama Hemingvej je proveo nekoliko godina radeći za KGB, iako doduše nije bio mnogo dobar u tome.
U svojim poslednjim godinama života, Hemingvej je postao veoma paranoidan. Ovaj nobelovac često je znao da tvrdi kako mu je FBI za petama i kako agenti motre na svaki njegov korak. On se tokom 1960. godine poverio prijatelju kako su mu federalci ozvučili automobil, čitaju mu poštu i prisluškuju telefon. Zbog svega navedenog ljudi su mislili da je Hemingvej pomalo skrenuo. Sumnje su se potvrdile kada je Hemingvej završio u klinici Mejo gde je počeo da prima šok terapiju.
Ipak, istine radi, FBI jeste pratio Hemingveja. Još od četrdesetih godina prošlog veka direktor FBI Edgar Huver zadužio je nekoliko agenata da motre na njega. Kada je izveštaj od 127 strana o Hemingveju izašao na svetlo dana 1983. godine, neki od Hemingvejevih prijatelja počeli su da preispituju da li su akcije FBI uticale na njegovo samoubistvo 1961. godine.
Ovaj izveštaj je pokrenuo samo jedno jedino pitanje - zbog čega bi se FBI bavio Ernestom Hemingvejem? Univerzitet Jejl je 2010. objavio knjigu "Špijuni: Uspon i pad KGB u Americi". Napisana na osnovu istraživanja koje ide i do vremena vladavine Josifa Staljina, knjiga otkriva da je Ernest Hemingvej bio tajni agent. Ili se barem trudio da to bude. On je tokom 1941. godine bio regrutovan od strane KGB. Dobio je i tajno ime - Argo. Hemingvej se sastao sa agentima KGB još najmanje dva puta - jednom u Havani a jednom u Londonu.
Ipak, Rusi su brzo uvideli da Hemingvej i nije neki materijal za tajnog agenta. Na početku pedesetih godina Sovjeti su definitivno odustali od Hemingveja i prekinuli svaki kontakt sa njim.
Inače sam Hemingvejev život je bio prilično buran. Preživeo je rane od udara granate, tri saobraćajne nesreće, trovanje antraksom, upalu pluća i šumski požar. Na sve to preživeo je i dva pada aviona, i to u roku od dva dana. Hemingvej je često umeo da se ponaša nekonvencionalno. U periodu dok je bio u Montani, Hemingvej je, navodno, živeo sa medvedom sa kojim je provodio puno vremena. Bili su dobri prijatelji, a događalo se, kako tvrde, da se toliko napije da zaspi pored medveda. Inače kao provereni obožavalac alkohola smatrao je da je najbolje potrošiti sav novac na šampanjac.
I sada dolazimo do priče o samoubistvu. Kada je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava život kakav je želeo da živi - izvršio je samoubistvo. Prema dostupnim informacijama sve se odigralo kada je pušten iz bolnice u leto 1961. Stigao je kući 30. juna. Otključao je podrumsku ostavu u kojoj su se nalazile njegove puške, popeo se do predsoblja i pucao u sebe dvocevkom sačmaricom. Završio je isto kao i njegov otac.
Supruga Meri je pozvala bolnicu, a lekar je brzo stigao u kuću utvrdivši da je Hemingvej "umro od rane na glavi koju je samom sebi naneo“. Meri su odvezli u bolnicu a kada se sutradan vratila ona je je očistila kuću i pobrinula se za sahranu. Bernis Kert piše da se njoj samoubistvo Hemingveja činilo nerealnim pa je novinarima rekla da je njegova smrt bila slučajna. Tek posle pet godina od tog nesrećnog događaja ona je u jednom intervjuu potvrdila da je slavni pisac sebi oduzeo život.
Hemingvejevo ponašanje tokom poslednjih godina bilo je slično ponašanju njegovog oca pre nego što se ubio. Inače, i njegova sestra Ursula i brat Lester su takođe počinili samoubistvo. Na njegovom grobu je nekoliko decenija kasnije napisano sledeće:
"Najviše od svega što je voleo je jesen, lišće žuto na pamučnom drvetu, lišće koje pluta potocima, pastrmke a iznad brda, visoko plavo nebo bez vetra... Sad će zauvek biti deo njih."
(MONDO)