16 knjiga koje vam je preporučio Ernest Hemingvej

Na današnji dan, 21. jula 1899. godine rođen je američki pisac i novinar Ernest Miler Hemingvej. Tim povodom podsećamo vas na listu 16 književnih dela koje je on preporučio za čitanje svakoj osobi koja bi želela da se bavi pisanjem.

Bio je april 1934. godine. Vreme Velike depresije. Arnold Samjuelson, 22-godišnji sin norveških imigranata, je završio studije novinarstva na Univerzitetu u Minesoti, ali nije imao diplomu da to i dokaže, jer je odbio da plati taksu od pet dolara. Pročitavši u Kosmopolitanu priču “One Trip Across” toliko je bio impresioniran da je odlučio da putuje više od 2.000 milja i upozna se sa njenim autorom – Ernestom Hemingvejem i pita ga za savet.

Bez centa u džepu, samo sa željom da postane pisac, teretnim vozom zaputio se ka jugu, na Floridu. Kada je konačno stigao u gradić u kome je živeo autor romana “Zbogom oružje”, Samjuelson nije imao mnogo izbora nego da prespava na doku. Usred noći “beskućnika” je probudio jedan policajac i do jutra je bio u lokalnom zatvoru.

Sledećeg dana Arnold je krenuo u potragu za svojim idolom, koji tek što se vratio iz afričkog safarija. Kada je zakucao na vrata doma Ernesta Hemingveja i slavni pisac se pojavio na kućnom pragu, Samjuelson je ostao nem.

“Nisam mogao da se setim ni reči govora koji sam pripremio. Ispred mene je stajao visok čovek, širokih ramena. Noge su mu bile razdvojene, a ruke kao da su visile. Nagnuo se blago napred i instinktivno preneo težinu tela na prste. Kao borac koji se sprema da zada udarac“, opisao je Arnold Samjuelson mnogo godina kasnije ovaj susret.

Srećom, Hemingvej nije udario mladića, već ga je pitao šta želi. Samjuelson mu je objasnio da je čitao “One Trip Across” i da je hteo sa njim o tome da razgovara. Hemingvej se za trenutak zamislio, a potom rekao nepoznatom momku da dođe sutradan u 13:30.

Arnold se vratio u dogovoreno vreme i zatekao pisca kako sedi na svom tremu. Počeli su razgovor i Ernest mu je dao sledeći savet:

"Najvažnije što sam naučio o pisanju je da nikada ne pišeš previše odjednom. Nikada nemoj da iscediš sve iz sebe. Ostavi malo i za sledeći dan. Najbitnija stvar je da znaš kada da staneš. Kada ti još uvek ide dobro i dođeš do interesantnog dela, a znaš šta će se posle desiti, vreme je da se zaustaviš. Onda ga ostavi na miru i ne razmišljaj o tome. Neka tvoja podsvest odradi posao. Sledećeg jutra, nakon dobrog sna i kada se osećaš sveže prepiši ono što si napisao dan ranije i opet se zaustavi na drugom vrhuncu interesovanja. Na taj način dobićeš mnogo interesantnih mesta u romanu i nikada se nećeš zaglaviti".

Hemingvej ga je pitao da li je pročitao "prokleto dobru" knjigu "Rat i mir", a zatim pozvao u svoju radnu sobu i napravio listu književnih dela koja bi trebalo da pročita.

1. "Ana Karenjina" – Lav Tolstoj

2. "Budenbrokovi" – Tomas Man

3. "Braća Karamazovi" – Fjodor M. Dostojevski

4. "Orkanski visovi" – Emili Bronte

5. "Pozdrav i zbogom" – Džordž Mur

 6. "Madam Bovari" – Gistav Flober

7. "Rat i mir" – Lav Tolstoj

8. "Plavi hotel" – Stiven Krejn

9. "Otvoreni čamac" – Stiven Krejn

10. "O ljudskom ropstvu" – Samerset Mom

11. Antologija poezije "The Oxford Book of English Verse"

12. "Ogromna soba" – Edvard Estlin Kamings

13. "Daleko i davno" – Vilijem Henri Hadson

14. "Amerikanac" – Henri Džejms

15. "Dablinci" – Džejms Džojs

16. "Crno i crveno" – Stendal

Šta sa ovog spiska ste vi pročitali?

Bio je april 1934. godine. Vreme Velike depresije. Arnold Samjuelson, 22-godišnji sin norveških imigranata, je završio studije novinarstva na Univerzitetu u Minesoti, ali nije imao diplomu da to i dokaže, jer je odbio da plati taksu od pet dolara. Pročitavši u Kosmopolitanu priču “One Trip Across” toliko je bio impresioniran da je odlučio da putuje više od 2.000 milja i upozna se sa njenim autorom – Ernestom Hemingvejem i pita ga za savet.

Bez centa u džepu, samo sa željom da postane pisac, teretnim vozom zaputio se ka jugu, na Floridu. Kada je konačno stigao u gradić u kome je živeo autor romana “Zbogom oružje”, Samjuelson nije imao mnogo izbora nego da prespava na doku. Usred noći “beskućnika” je probudio jedan policajac i do jutra je bio u lokalnom zatvoru.

Sledećeg dana Arnold je krenuo u potragu za svojim idolom, koji tek što se vratio iz afričkog safarija. Kada je zakucao na vrata doma Ernesta Hemingveja i slavni pisac se pojavio na kućnom pragu, Samjuelson je ostao nem.

“Nisam mogao da se setim ni reči govora koji sam pripremio. Ispred mene je stajao visok čovek, širokih ramena. Noge su mu bile razdvojene, a ruke kao da su visile. Nagnuo se blago napred i instinktivno preneo težinu tela na prste. Kao borac koji se sprema da zada udarac“, opisao je Arnold Samjuelson mnogo godina kasnije ovaj susret.

Srećom, Hemingvej nije udario mladića, već ga je pitao šta želi. Samjuelson mu je objasnio da je čitao “One Trip Across” i da je hteo sa njim o tome da razgovara. Hemingvej se za trenutak zamislio, a potom rekao nepoznatom momku da dođe sutradan u 13:30.

Arnold se vratio u dogovoreno vreme i zatekao pisca kako sedi na svom tremu. Počeli su razgovor i Ernest mu je dao sledeći savet:

"Najvažnije što sam naučio o pisanju je da nikada ne pišeš previše odjednom. Nikada nemoj da iscediš sve iz sebe. Ostavi malo i za sledeći dan. Najbitnija stvar je da znaš kada da staneš. Kada ti još uvek ide dobro i dođeš do interesantnog dela, a znaš šta će se posle desiti, vreme je da se zaustaviš. Onda ga ostavi na miru i ne razmišljaj o tome. Neka tvoja podsvest odradi posao. Sledećeg jutra, nakon dobrog sna i kada se osećaš sveže prepiši ono što si napisao dan ranije i opet se zaustavi na drugom vrhuncu interesovanja. Na taj način dobićeš mnogo interesantnih mesta u romanu i nikada se nećeš zaglaviti".

Hemingvej ga je pitao da li je pročitao "prokleto dobru" knjigu "Rat i mir", a zatim pozvao u svoju radnu sobu i napravio listu književnih dela koja bi trebalo da pročita.

1. "Ana Karenjina" – Lav Tolstoj

2. "Budenbrokovi" – Tomas Man

3. "Braća Karamazovi" – Fjodor M. Dostojevski

4. "Orkanski visovi" – Emili Bronte

5. "Pozdrav i zbogom" – Džordž Mur

 6. "Madam Bovari" – Gistav Flober

7. "Rat i mir" – Lav Tolstoj

8. "Plavi hotel" – Stiven Krejn

9. "Otvoreni čamac" – Stiven Krejn

10. "O ljudskom ropstvu" – Samerset Mom

11. Antologija poezije "The Oxford Book of English Verse"

12. "Ogromna soba" – Edvard Estlin Kamings

13. "Daleko i davno" – Vilijem Henri Hadson

14. "Amerikanac" – Henri Džejms

15. "Dablinci" – Džejms Džojs

16. "Crno i crveno" – Stendal

Šta sa ovog spiska ste vi pročitali?

Bio je april 1934. godine. Vreme Velike depresije. Arnold Samjuelson, 22-godišnji sin norveških imigranata, je završio studije novinarstva na Univerzitetu u Minesoti, ali nije imao diplomu da to i dokaže, jer je odbio da plati taksu od pet dolara. Pročitavši u Kosmopolitanu priču “One Trip Across” toliko je bio impresioniran da je odlučio da putuje više od 2.000 milja i upozna se sa njenim autorom – Ernestom Hemingvejem i pita ga za savet.

Bez centa u džepu, samo sa željom da postane pisac, teretnim vozom zaputio se ka jugu, na Floridu. Kada je konačno stigao u gradić u kome je živeo autor romana “Zbogom oružje”, Samjuelson nije imao mnogo izbora nego da prespava na doku. Usred noći “beskućnika” je probudio jedan policajac i do jutra je bio u lokalnom zatvoru.

Sledećeg dana Arnold je krenuo u potragu za svojim idolom, koji tek što se vratio iz afričkog safarija. Kada je zakucao na vrata doma Ernesta Hemingveja i slavni pisac se pojavio na kućnom pragu, Samjuelson je ostao nem.

“Nisam mogao da se setim ni reči govora koji sam pripremio. Ispred mene je stajao visok čovek, širokih ramena. Noge su mu bile razdvojene, a ruke kao da su visile. Nagnuo se blago napred i instinktivno preneo težinu tela na prste. Kao borac koji se sprema da zada udarac“, opisao je Arnold Samjuelson mnogo godina kasnije ovaj susret.

Srećom, Hemingvej nije udario mladića, već ga je pitao šta želi. Samjuelson mu je objasnio da je čitao “One Trip Across” i da je hteo sa njim o tome da razgovara. Hemingvej se za trenutak zamislio, a potom rekao nepoznatom momku da dođe sutradan u 13:30.

Arnold se vratio u dogovoreno vreme i zatekao pisca kako sedi na svom tremu. Počeli su razgovor i Ernest mu je dao sledeći savet:

"Najvažnije što sam naučio o pisanju je da nikada ne pišeš previše odjednom. Nikada nemoj da iscediš sve iz sebe. Ostavi malo i za sledeći dan. Najbitnija stvar je da znaš kada da staneš. Kada ti još uvek ide dobro i dođeš do interesantnog dela, a znaš šta će se posle desiti, vreme je da se zaustaviš. Onda ga ostavi na miru i ne razmišljaj o tome. Neka tvoja podsvest odradi posao. Sledećeg jutra, nakon dobrog sna i kada se osećaš sveže prepiši ono što si napisao dan ranije i opet se zaustavi na drugom vrhuncu interesovanja. Na taj način dobićeš mnogo interesantnih mesta u romanu i nikada se nećeš zaglaviti".

Hemingvej ga je pitao da li je pročitao "prokleto dobru" knjigu "Rat i mir", a zatim pozvao u svoju radnu sobu i napravio listu književnih dela koja bi trebalo da pročita.

1. "Ana Karenjina" – Lav Tolstoj

2. "Budenbrokovi" – Tomas Man

3. "Braća Karamazovi" – Fjodor M. Dostojevski

4. "Orkanski visovi" – Emili Bronte

5. "Pozdrav i zbogom" – Džordž Mur

 6. "Madam Bovari" – Gistav Flober

7. "Rat i mir" – Lav Tolstoj

8. "Plavi hotel" – Stiven Krejn

9. "Otvoreni čamac" – Stiven Krejn

10. "O ljudskom ropstvu" – Samerset Mom

11. Antologija poezije "The Oxford Book of English Verse"

12. "Ogromna soba" – Edvard Estlin Kamings

13. "Daleko i davno" – Vilijem Henri Hadson

14. "Amerikanac" – Henri Džejms

15. "Dablinci" – Džejms Džojs

16. "Crno i crveno" – Stendal

Šta sa ovog spiska ste vi pročitali?