Jan Bremer, predsednik Jurazija grupe, koja se već decenijama bavi analizom svetskih političkih trendova, nedavno je izneo stav u vezi rata u Ukrajini, baziran na dugogodišnjoj analizi dešavanja u tom delu sveta od pada Sovjetskog saveza preko transformacije Rusije do aktuelnog sukoba.
Bremer, koji je doktorirao na temi raspada Sovjetskog Saveza, objasnio je da je još početkom devedesetih godina stvorio termin "babuška nacionalizam", kojim je opisao na koji način je sazdan Sovjetski Savez i kako će izgledati njegova buduća razgradnja.
"Ustrojstvo Sovjetskog Saveza sam nazvao 'babuška nacionalizmom', odnosno lutkama za gnežđenje, gde imate etničke grupe i teritorije koje su usklađene sa njima unutar drugih etničkih grupa i teritorija. Dakle, imate Sovjetski Savez, a unutar Sovjetskog Saveza imate 15 republika, zatim unutar tih republika imate autonomne oblasti. Kao posledica toga, iako su se Rusi i Ukrajinci osećali veoma bratskim i povezanim, postojala je drugačija Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika od Ruske Socijalističke Republike. Zanimljivo, kada je Staljin bio komesar za nacionalnosti, bio je veoma angažovan ne samo u stvaranju velikog broja ovih teritorija, već i u premeštanju ljudi, što je dovelo Ruse na ove teritorije kako bi se osiguralo da ako se Sovjetski Savez ikada raspadne, postoje te veze koje bi zapravo stvorile masovnu konfrontaciju koja bi pomogla da se osigura da Sovjetski Savez zapravo ne može da implodira", objasnio je Bremer.
Gorbačov je napravio haos
On dalje kaže da je haos počeo kada je Gorbačov pokušao da reformiše Sovjetski savez.
"Kada je Gorbačov postao generalni sekretar komunističke partije SSSR, on je suštinski poništio moć koja je povezivala ove ljude u onome što Putin naziva 'najvećom geopolitičkom katastrofom dvadesetog veka'. Postojale su tri različite manifestacije. Prvo, 'Perestrojka'. Gorbačov je rekao: 'Ja ću ekonomski reformisati državu tako da novac koji zarađujete ne dolazi od vlade. Možete imati svoja nezavisna preduzeća'. Drugo, imaćete 'Glasnost'. Moći ćete da pišete i govorite šta želite. A onda ćemo uvesti autonomno računovodstvo. To je decentralizacija vlasti. I šta to znači? Znači da je u vrlo kratkom roku Sovjetski Savez implodirao i to upravo zbog etničkog i nacionalnog animoziteta. Petnaest različitih nacija je želelo nezavisnost svojih zemalja, koje već imaju gotov politički i institucionalni okvir. Sve što treba uraditi jeste da se otarasite najveće lutke u babuški, a onda će sve ostale manje babuške iskočiti napolje."
Da je igrao Riziko, Putin ne bi ovako pogrešio
Bremer kaže da ga iznenadila Putinova odluka da napadne Ukrajinu i da ovaj scenario nije imao nikakve logike početkom ove godine.
"Dok je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza nije bilo nikakvih problema. Međutim, kad je postala nezavisna država problemi su počeli samo da se gomilaju zbog teritorijalnih nesuglasica. Rusi su počeli da insistiraju da Donbas pripada njima i da tamo Ukrajinci vrše genocid nad njima, što zapravo nije bilo istina, ali je poslužilo kao povod za rusku vojnu intervenciju 24. februara. Jurazija grupa svake godine objavljuje listu najrizičnijih područja u svetu gde bi mogao izbije oružani sukob. Zanimljivo je da je Ukrajina početkom 2022. bila tek na petom mestu po riziku. Naše procene, bazirane na prikupljenim podacima s terena, govorile su da ne postoji veliki rizik od napada Rusije na Ukrajinu. Nisam verovao da će se Putin odlučiti da izvrši invaziju na Ukrajinu i pokuša da smeni Zelenskog s vlasti, postavljajući umesto njega svoje marionete. Zašto? Zato što je u tom trenutku Rusija imala raspoređeno 180 hiljada vojnika na granici sa Ukrajinom, tvrdeći da se radi o vojnoj vežbi. Iako njima ne treba verovati kad nešto nazivaju vežbom, pošto smo do sada naučili da se vojne vežbe lako pretvore u pravi sukob, delovalo mi je nemoguće da će doći do većeg sukoba jer je ovaj broj vojnika bio znatno manji od tadašnjeg broja ukrajinskih snaga stacioniranih s druge strane granice. Svako ko je ikad igrao 'Riziko' zna da bi ovo bila čista ludost", objasnio je stručnjak, dodajući da je Putinova računica bila potpuno pogrešna.
"Međutim, Putin je očigledno imao svoju računicu i procenio je da je kucnuo čas za akciju. Njegova procena bila je bazirana na činjenici da Bajden slab, da Makron ide svojim putem, a da Angele Merkel više nema na sceni i da je umesto nje na čelo Nemačke došao Olaf Šolc iz Socijaldemokratske partije koja voli da radi sa Rusijom. Uostalom, računao je da ide zima i da će Nemcima trebati ruski gas. Imao je i leđa, jer je baš u to vreme predsednik Kine Si Đinping kazao da mu je Putin najbolji prijatelj. Putin je sračunao da mu se otvorila jedinstvena prilika da napadne Ukrajinu i brzo smeni Zelenskog, i tako poništi ono što on naziva 'najvećim poniženjem u ruskoj istoriji'. Istovremeno bi obnovio ideju o stvaranju novog Ruskog carstva koje bi obuhvatalo Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu. Njegova računica bila je najveća geopolitička greška koja je napravljena još od 1989. godine. Njegova procena bila je skroz pogrešna, neuspeh je već sada ogroman, a posledice po Rusiju biće velike i trajne."
Rusija srlja u ekonomsku propast
Po njemu, Rusija, koja je sve vreme bila tržišno okrenuta ka Evropi, pretrpeće velike ekonomske posledice, od kojih se neće oporaviti.
"Mnogi još uvek ne vide nivo degradacije koji će ruska ekonomija iskusiti u narednim godinama. Njihova infrastruktura i trgovina usmerene su ka Evropi. Zatvaranje Evrope prema Rusiji prouzrokovaće, već ove godine, pad ruskog BDP-a od 10 do 15 odsto. Investitori sa Zapada su se povukli i više se neće vraćati. Evropljanima više neće biti potrebni ruski energenti – najpreće će naći supstituciju za ugalj, a onda za naftu do kraja ove godine, dok bi do kraja naredne godine, do zime, trebalo da obezbede alternativu za ruski gas. U Rusiji će nastati haos. Fokus sa rata u Ukrajini polako će početi da se prebacuje na veliku ekonomsku krizu u Rusiji koju će najpre osetiti najsiromašniji građani, oni koji ujedno predstavljaju najveći deo Putinovog glasačkog tela."
Kina najjača ekonomija, NATO se budi
Bremer smatra da je Putin oživeo NATO i naterao zapadne političke elite da se trgnu iz letargije, te da će iz ove krize nići novi globalni poredak.
"Kako stvari stoje, Kina će verovatno biti najveća ekonomija na svetu do kraja ove decenije. Ne žuri im se. S druge strane, dvadeset i prvi vek doveo je do propadanja postojećeg geopolitičkog poretka. Čak je i Vašington postao polarizovan. Međutim, Putinov napad na Ukrajinu doveo je i do homogenizacije na Zapadu. Njegova odluka da stvori globalnu krizu bila je upravo ono što je bilo neophodno da NATO postane institucija koja se može reformisati i oživeti. Upravo je to bilo potrebno da Finci i Šveđani uđu u tu organizaciju, što je nešto što oni nikada ne bi uradili da nije bilo invazije na Ukrajinu. Putinov napad na Ukrajinu je bio šut u zadnjicu Zapadu i upravo je to trebalo Zapadu da se probudi i da shvati da su njegove institucije postale sve manje relevantne i efikasne, odnosno da su upale u, kako ja to nazivam, 'geopolitičku recesiju'. U tom slučaju vam je potrebna velika svetska kriza da bi se stvorila klica novog globalnog poretka. Što se upravo dešava. Iz ove krize će nići novi globalni poredak", zaključio je Bremer.
(MONDO)