Bil Gejts je obećao da će donirati 20 milijardi dolara svojoj dobrotvornoj fondaciji kako bi povećala godišnju potrošnju i pomogla u rešavanju "velikih problema“ u svetu i "smanjenju patnje“. Suočen sa globalnim neuspesima, uključujući pandemiju, rat protiv Ukrajine i razarajući uticaj klimatskih promena, Gejts je rekao da daje donaciju da bi "pomogao u zadovoljavanju hitnih globalnih potreba“.
Gejts, koji je osnovao Gejts fondaciju sa bivšom suprugom Melindom 2000. godine, rekao je da planira da da praktično sve svoje bogatstvo fondaciji - potez zbog kojeg će ispasti sa liste svetskih najbogatijih ljudi.
"Imam obavezu da vratim svoje resurse društvu na načine koji imaju najveći uticaj na smanjenje patnje i poboljšanje života. I nadam se da će i drugi na visokim pozicijama koji imaju veliko bogatstvo i privilegiju u ovom trenutku istupiti", rekao je Gejts.
Donacija od 20 milijardi dolara, u kombinaciji sa poklonom od 3,1 milijardu dolara generalnog direktora Berkšir Hathavai-a, Vorena Bafeta prošlog meseca, donosi fondaciji Billa i Melinde Gejts na približno 70 milijardi dolara, što je čini jednom od najvećih, ako ne i najvećom na svetu, u zavisnosti od dnevnih vrednovanja akcija.
Fondacija Gejts planira da poveća svoj godišnji budžet za 50 odsto u odnosu na nivoe pre pandemije na oko 9 milijardi dolara do 2026.godine. Fondacija se nada da će povećana potrošnja poboljšati obrazovanje, smanjiti siromaštvo i ponovo uspostaviti globalni napredak ka bolestima koje se mogu sprečiti i postizanju rodne ravnopravnosti koja je stopirana.
Prema Programu Ujedinjenih nacija za razvoj, 71 milion dolara je usmeren ka rešavanju siromaštva od ruske invazije na Ukrajinu u februaru, uglavnom zbog skokova cena hrane i energije. Domaćinstva na Balkanu, u regionu Kaspijskog mora i podsaharske Afrike posebno su pogođena. Svetski program za hranu UN izveštava da je broj akutno gladnih ljudi sada 345 miliona, što je 25 odsto više od početka rata u Ukrajini.
"Uprkos ogromnim globalnim neuspesima u poslednjih nekoliko godina, vidim neverovatno herojstvo i žrtvu širom sveta i verujem da je napredak moguć“, rekao je Bil Gejts, kopredsedavajući fondacije.
"Ali velike krize našeg vremena zahtevaju od svih nas da učinimo više... Nadam se da ćemo davanjem više moći da ublažimo neke od patnji sa kojima se ljudi trenutno suočavaju i da pomognemo da se ispuni vizija fondacije da svakom čoveku pruži šansu da živi zdrav i produktivan život", rekla je kopredsedavajuća Melinda Frenč Gejts.
"Filantropija ima jedinstvenu ulogu u pomaganju ljudima širom sveta da se oporave od pandemije i ponovo izgrade sisteme koji su u početku ostavili toliko ranjivih“, rekao je Frenč Gejts u saopštenju.
Na vebinaru " Teška glad: rastuća globalna kriza hrane“ u ponedeljak, izvršni direktor Gejts fondacije Mark Suzman rekao je da su dve decenije napretka zaustavljene trenutnim globalnim krizama koje je izazvala ruska invazija. Međutim, rast poljoprivredne produktivnosti širom sveta uglavnom ostaje na mestu.
"Imamo alate. Imamo nauku. Imamo znanje“, rekao je Suzman i dodao: "Ono što nam treba je politička volja i resursi.“
Ti resursi uključuju donacije filantropskih organizacija. Fondacija Gejts ulaže velika sredstva u povezivanje poljoprivrednih napretka sa pravim zemljama, nudeći seme kukuruza otpornog na sušu ili pirinač otporan na poplave za područja koja ih najviše mogu iskoristiti, rekao je Suzman.
Međutim, filantropija ima svoja ograničenja, dodao je on. Suzman je rekao da je odgovor najbogatijih zemalja sveta ne samo ispod onoga što je trenutno potrebno, već je čak i ispod onoga što je svet pružio pre deceniju tokom slične krize.
"Ovo je naša najkritičnija oblast mogućnosti za ljudsku solidarnost. To zapravo ima efekte za postizanje bolje političke stabilnosti i šireg ekonomskog rasta, što mislim da svi žele da vide“, rekao je on.
Bil Gejts je u svom eseju napisao da polarizacija u Sjedinjenim Državama otežava borbu protiv globalnih kriza.
"Politička podela ograničava naše političke kapacitete za dijalog, kompromis i saradnju i onemogućava hrabro rukovodstvo koje je potrebno i na domaćem i na međunarodnom planu da se uhvati u koštac sa ovim pretnjama“, napisao je on. „Polarizacija nas tera da gledamo unazad i ponovo se borimo za osnovna ljudska prava, socijalnu pravdu i demokratske norme.“
(MONDO)