Vladimir Putin ima nameru da odigra na najjaču kartu, a ono što zabrinjava je što Zapad uopšte nije spreman.
Pre nekoliko nedelja, američka banka JP Morgan iznela je apokaliptično upozorenje koje je jedva odjeknulo van medija koji se bave ekonomskim pitanjima. U njemu se navodi da bi, ako bi Rusija potpuno zaustavila izvoz nafte, šok za svetsku ekonomiju mogao biti toliko veliki da bi istog trenutka četiri puta povećao cenu nafte što bi bilo oko skoro 400 dolara po barelu. Trenutno se cena kreće oko 100 dolara po barelu.
Pošto se svet još uvek u velikoj meri oslanja na naftu, šok za svetsku ekonomiju bi bio daleko gori nego tokom 1970-ih i gurnuo bi nas u duboku recesiju.
Ali ima još toga. Ove nedelje, Rusija je takođe isključila većinu svojih isporuka prirodnog gasa Evropi, preko gasovoda Severni tok 1, kao deo planiranog rutinskog održavanja. To bi trebalo da bude samo na kratko, ali nemačka vlada je ozbiljno zabrinuta da bi Rusija mogla potpuno da zatvori slavinu. Putin je već počeo da smanjuje isporuke gasa u Evropu u poslednjih nekoliko meseci, podstičući cene da idu na više. Nije teško videti kako bi se ovo moglo na kraju odvijati i zašto bi uticaj bio katastrofalan. Rusija je zaradila milijarde dolara u dodatnim plaćanjima za naftu i gas – zahvaljujući višim cenama – otkako je izvršila invaziju na Ukrajinu. Cene nafte i gasa se određuju na međunarodnom nivou, a na tom tržištu Rusija je dominantan igrač. Pošto su svetske zalihe već rastegnute do svojih granica, zabrana iz Rusije bi momentalno podigla cene na ono što je JP Morgan nazvao “stratosferskim“ nivoima.
Dok Sjedinjene Države imaju obilne zalihe za sebe, Evropa je i dalje duboko zavisna od Rusije. Nemačka i italijanska industrija posebno bi bile osakaćene višim troškovima energije hiljade kompanija bi jednostavno propale. Milioni ljudi bi ostali bez posla, a njihovi računi za energiju bi naglo porasli na neodrživ nivo. Milioni ljudi ne bi mogli da priušte da kuvaju hranu ili voze automobile. Putin je već koristio fosilna goriva kao vrstu efikasnog oružja. Nedavno je prekinuo isporuku gasa za nekoliko evropskih zemalja ako ne plate u rubljama, što ih je na kraju primoralo da popuste. On je takođe prekinuo ukrajinski izvoz hrane kako bi podigao cene širom sveta. Prirodni gas se sada takmiči sa naftom kao gorivom koje oblikuje geopolitiku – a nema ga dovoljno da bi se mogao kretati unaokolo, kako je izvestio Bloomberg News.
Neki misle da bi bio naprosto glup da prekine sopstveni izvor prihoda, ali ruska vlada je nagomilala dovoljne rezerve gotovine da pomognu u toj nameri. Štaviše, Putinu vreme ističe: do sledeće godine Nemačka planira da prestane da zavisi od Rusije kada su u pitanju energenti. Naglim prekidom snabdevanja, Putin bi doneo kolosalan šok našim ekonomijama koje zavise od nafte i gasa. Berze bi potonule i hiljade kompanija bi bankrotirale jer ne bi mogle da priušte zalihe energije. Milioni ljudi bi ostali bez posla, a Zapad bi momentalno izgubio političku volju da šalje novac Ukrajini. Putin bi pobedio.
Ali to ne mora biti tako. Evo šta smo mogli da uradimo - i još uvek možemo. Zapadne vlade bi mogle da izdaju hitne dekrete za razvoj snabdevanja solarnom energijom i vetrom u industrijskom obimu. Oni bi mogli da raščiste put za nove solarne i vetroelektrane koje će brzo biti raspoređene, posebno na kopnu. Farme čiste energije mogu se izgraditi brzo i jeftino – najduže traje čekanje na dobijanje dozvola i odobrenja. Brza izgradnja velikog broja solarnih i vetroelektrana bi dekarbonizovala naše snabdevanje električnom energijom, stvarajući manji pritisak na snabdevanje gasom potrebnom za kuvanje i grejanje. Mogli smo da izdamo i više subvencija za kupovinu električnih vozila, smanjujući naše oslanjanje na inostranu naftu za transport.
Umesto toga, zapadne vlade su tokom ovog sukoba bile zapanjujuće kratkovide. Proveli smo mesece fokusirajući se više na nabavku novih zaliha nafte i gasa. Svaka nova investicija u nova naftna ili gasna polja – koja mi ne kontrolišemo – ne bi došla dovoljno brzo. Može potrajati i do decenije da se razvije novo naftno ili gasno polje. Udvostručili smo fosilna goriva jer je naš politički sistem i dalje pun lobista za naftu i gas. Samo Konzervativna partija je dobila preko milion funti donacija od naftnih kompanija, naftnih kompanija, aerodroma i preduzeća. Vredi podsetiti ljude da nije važno koliko Britanija iskopava nafte i gasa iz Severnog mora – ta rezerva je uglavnom u vlasništvu međunarodnih kompanija, a cene kontrolišu najveći svetski dobavljači nafte i gasa: SAD, Saudijska Arabija i Rusija. Imamo malo autonomije oko toga.
Vreme ističe; ne samo za Putina – već i za Evropu. Moramo da prepoznamo i pripremimo se za opasnost ne samo od Putina, već i od njegovog najmoćnijeg oružja: njegovih zaliha nafte i gasa. Moramo da proglasimo vanredno stanje i da se odviknemo od ove zavisnosti, inače će milioni ljudi platiti cenu.
(MONDO)