Zajedničke vežbe Amerike, Južne Koreje i Japana imaju "zlokoban cilj" prema Severnoj Koreji i deo su opasnog uvoda u stvaranje "azijske verzije NATO". Izveštaj KCNA objavljen je nekoliko sati pre nego što će lideri Južne Koreje i Japana po prvi put prisustvovati godišnjem samitu NATO kao posmatrači. Planirano je da se oni sastanu sa predsednikom Amerike Džozefom Bajdenom kako bi razgovarali o Severnoj Koreji, prvom takvom trilateralnom samitu od 2017, navodi britanska agencija.
Tri zemlje nameravaju da sprovedu združenu vežbu otkrivanja i praćenja raketa u blizini Havaja u avgustu, pod nazivom "Pacific Dragon".
"Amerika je nastrojena ka vojnoj saradnji sa svojim marionetama, ne obazirući se na primarni bezbednosni zahtev i zabrinutost azijsko-pacifičkih zemalja", saopštila je KCNA.
Navedeno je i da "plan za formiranje vojnog saveza Amerika-Japan-Južna Koreja, motivisan ulagivanjem Tokija i Seula Vašingtonu" predstavlja opasan uvod u stvaranje takzovane "azijske verzije NATO pakta", čime "Vašington podstiče novi hladni rat".
ŠTA JE KVAD?
Kvad je započeo kao labavo partnerstvo nakon razornog cunamija u Indijskom okeanu 2004. godine, kada su se četiri zemlje udružile kako bi pružile humanitarnu pomoć i pomoć u slučaju katastrofa pogođenom regionu. Ozvaničio ju je bivši japanski premijer Šinzo Abe 2007. godine, ali je potom pao u mirovanje skoro deceniju, posebno zbog zabrinutosti Australije da će njeno učešće u grupi iritirati Kinu, piše Firstpost.
Grupa je vaskrsla 2017. godine, odražavajući promene u stavovima u regionu prema rastućem uticaju Kine. I Trampova i Bajdenova administracija vide Kvad kao ključ za okretanje ka stavljanju većeg fokusa na indo-pacifički region, posebno kao protivtežu upornim akcijama Kine. Lideri Kvad-a održali su svoj prvi formalni samit 2021. i ponovo su se sastali virtuelno u martu.
Kina se žalila da ta grupa predstavlja pokušaj formiranja "azijskog NATO-a", iako za razliku od evropske alijanse ne postoji sporazum o međusobnoj odbrani. Članovi Kvada kažu da grupa treba da produbi ekonomske, diplomatske i vojne veze između četiri zemlje. I dok to često ne kažu eksplicitno, ta partnerstva treba da budu bedem protiv kineske agresije. U deklaraciji iz marta 2021. u kojoj se izlaže "Spirit of the Quad", lideri su rekli: "Mi donosimo različite perspektive i ujedinjeni smo u zajedničkoj viziji slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika. Težimo regionu koji je slobodan, otvoren, inkluzivan, zdrav, utemeljen demokratskim vrednostima i nesputan prinudom."
Južna Koreja je izrazila interesovanje za pridruživanje Kvad-u, iako su američki zvaničnici rekli da ne razmišljaju o prilagođavanju članstva grupe. Grupa je održala "Kuad-plus" sastanke koji su uključivali Južnu Koreju, Novi Zeland i Vijetnam, koji bi mogli da predstavljaju osnovu za buduće širenje ili partnerstvo u regionu.
Prvo učešće lidera Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda na samitu NATO-a krajem juna podstaklo je spekulacije da transatlantska vojna alijansa nastoji da se proširi na Indo-pacifički region, sa ciljem da Zapad ojača regionalna bezbednosna partnerstva za suprotstavljanje Rusiji, Kini i Severnoj Koreji. Konkretno, Pjongjang i Peking su upozorili na ono što vide kao pokušaj NATO-a da proširi svoj geografski obim i potvrdi vojnu nadmoć u Aziji — Severna Koreja je zapretila da će dodatno ojačati svoju odbranu, a Kina je rekla da bi takvo proširenje moglo da dovede do previranja i sukoba.
Nekoliko dana pre sastanka NATO-a u Madridu, kineski predsednik Si Đinping je tokom virtuelnog samita Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike – poznatog kao BRIKS – upozorio da neke zemlje pokušavaju da "prošire vojne saveze kako bi tražile apsolutnu bezbednost, podstaknu blokovsku konfrontaciju primoravajući druge zemlje da izaberu stranu i teže jednostranoj dominaciji na račun prava i interesa drugih."
"Ako se dozvoli da se takvi opasni trendovi nastave, svet će biti svedok još veće turbulencije i nesigurnosti", rekao je Si, a prenosi Japantimes.
AZIJSKI NATO?
Ali da li su upozorenja o azijskoj ekspanziji opravdana? Na poslednjem samitu NATO-a, alijansa je po prvi put usvojila strateški koncept koji se bavi izazovima koje Kina postavlja pred "interese, bezbednost i vrednosti" NATO-a, uključujući rastuće partnerstvo Pekinga sa Rusijom i njegov povećan uticaj u Africi.
"Kina značajno jača svoje vojne snage, uključujući nuklearno oružje, maltretirajući svoje susede i preti Tajvanu. To je veliko ulaganje u kritičnu infrastrukturu, uključujući i zemlje saveznice, praćenje i kontrolu sopstvenih građana putem napredne tehnologije i širenje ruskih laži i dezinformacija. … Kina nije naš protivnik, ali moramo biti jasni u pogledu ozbiljnih izazova koje ona predstavlja", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg predstavljajući novu doktrinu NATO-a, koja poziva na fundamentalnu promenu u stavu odvraćanja i odbrane alijanse.
Ali što je možda još važnije, Stoltenberg je rekao da će alijansa pojačati saradnju sa četiri svoja indo-pacifička partnera — Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom, koji su neformalno poznati kao Azijsko-pacifička četvorka, ili AP4 — u oblastima kao što su kao sajber odbrana, nove tehnologije, pomorska bezbednost, klimatske promene i suzbijanje dezinformacija, tvrdeći da "globalni izazovi zahtevaju globalna rešenja". Pojedine države članice NATO-a, kao što su Francuska, Nemačka i Britanija, produbljuju bilateralne bezbednosne veze sa ove četiri zemlje poslednjih godina dok prilagođavaju svoju spoljnu i odbrambenu politiku promenljivim strukturama moći u regionu. Međutim, poslednji samit NATO-a je bio prvi put da je alijansa zauzela tako javan i čvrst stav u vezi sa izazovima u vezi sa Kinom kroz predloženu bližu saradnju sa regionalnim partnerima.
Bela kuća i Pentagon su u prošlosti više puta odbacivali tvrdnje Kine da SAD pokušavaju da stvore azijsku verziju NATO-a. Dok odluke objavljene u Madridu svakako ukazuju na usklađenost odbrambenih i bezbednosnih interesa po globalnim pitanjima između zemalja AP4 i NATO-a, formalno širenje alijanse na Pacifik ne izgleda verovatno. To je prvenstveno zato što ove zemlje već imaju saveze sa SAD, zemljom koja podržava NATO, što formalno pristupanje transatlantskom savezu čini pomalo suvišnim.
"Iako oni verovatno ne bi odbili uvertiru da se pridruže NATO-u za stvaranje azijske verzije alijanse, nije jasno da li bi od toga imali mnogo koristi, pošto su već u savezu sa SAD", rekao je Rafik Dosani, direktor Centar za azijsko-pacifičku politiku pri kompaniji Rand Corp.
Dok se SAD i Kina bore za regionalnu dominaciju, neki zapadni zakonodavci i istraživački centri predlažu "azijski NATO" za indo-pacifičku regiju. Ideja o azijskom NATO-u nije sasvim nova. Ubrzo nakon završetka Korejskog rata, SAD su 1954. pokrenule Organizaciju sporazuma jugoistočne Azije za borbu protiv širenja komunizma, ali je postepeno približavanje Kini dovelo do toga da SAD napuste ovaj bezbednosni okvir 1977, piše prof. Džozef Tisihej Li a prenosi Taipeitimes.
Još uvek postoje neke prepreke za sprovođenje indo-pacifičke ugovorne organizacije.
Prvo, te indo-pacifičke nacije istomišljenika moraju prihvatiti ideju graničnog bezbednosnog aranžmana i snositi troškove kolektivne odbrane. Međutim, nedostatak afiniteta među rivalskim azijskim državama otežava uspostavljanje multilateralne organizacije. Teret moderne istorije teško opterećuje Južnu Koreju i Filipine, čiji lideri možda neće biti voljni da preuzmu bilo kakve odbrambene obaveze za Japan. Drugo, SAD i Kina su zabrinute za svoj budući status i uticaj. Zabrinuti da će budućnost postati gora i van njihove kontrole, Vašington i Peking su odlučni da iskoriste sadašnji trenutak da oblikuju tu budućnost u svoju korist. Oni iskorištavaju svoju dominantnu poziciju da sklapaju dogovore i postavljaju zahteve srednjim silama i manjim nacijama.
(MONDO)