Evropu je pogodio toplotni talas koji je presušio izvore vode, pa zemlje pripremaju plan kako bi prevazišle nestašicu vode koja pogađa i ljude i biljke i životinje. Francuska vlada oformila je krizni tim koji će se baviti problemom istorijskih suša zbog kojih je više od 100 opština bez vode. Do ovih mesta voda se doprema u cisternama, jer prema rečima ministra za ekološku tranziciju Kristofa Bešua u cevima vode više nema.
"Nikada nismo videli ništa slično, a najgore od svega je što za sada nema naznaka da će se išta promeniti", rekao je Bešu.
Toplotni talas koji je zahvatio Francusku u junu ostavio je drveće i druge biljke bez lišća, stvarajući tako jesenje prizore. Stanovnici i turisti u Rimu rashlađuju se na brojnim fontanama u gradu, a još nekoliko popularnih turističih destinacija u Italiji, poput Firence i Palerma nalaze se na listi 16 gradova ove zemlje u kojima je na snazi crveni meteoalarm zbog temeperatura preko 40 stepeni.
Ministar građevine i vodoprivrede ove zemlje Mark Habers apelovao je na građane da se brže tuširaju i ne peru svoja kola ili zalivaju bašte.
U okrugu Lasi u Rumuniji vode ima samo po nekoliko sati dnevno. Malo posle 9 sati u selu Sato Nou u ovom okrugu, ljudi se raduju kada voda poteče iz cevi, prethodno su te iste cevi dva dana bile potpuno suve, sa teškom sušom je čak i voda za piće bila racionalizovana.
"Juče uopšte nije bilo vode. Danas je imamo do 9 ujutru i u 8 uveče po jedan sat. To je sve što dobijamo. Vrlo je nezgodno, ako upalite mašinu za veš u podne, nema ništa od pranja. Ne možemo da radimo u bašti, ne možemo da se kupamo. Moramo za osnovne stvari da čekamo veče. Vode brzo neće biti, pa sam napunila kanistere da imam koliko - toliko. Sada imam 100 litara, što bi trebalo da bude dovoljno za mene ali ne i za baštu", rekla je Aleksandrina Stačioale koja ima 75 godina.
Do podneva više niko u okrugu neće imati vode. Svi su prinuđeni na štednju. Nekada se ni najavljene restrikcije ne poštuju. U nekim delovima okruga vode ima od sedam do podneva i odpet do 10 uveče. Već u 11 nema više ni kapi.
Gotovo je sigurno da će preduzimanje i uvođenje vanrednih mera biti neophodno u mnogim evropskim zemljama. Vode u zemlji gotovo da za biljke više i nema u mnogim sušom pogođenim oblastima - u italijanskim nizijama, u južnoj, centralnoj i zapadnoj Francuskoj, u centralnoj Nemačkoj i istočnoj Mađarskoj, Portugalu i severnoj Španiji. U Italiji, sliv reke Po se suočava sa najvećom sušom u poslednjih 70 godina, za šta su prema izveštaju italijanske rečne opservatorije direktno odgovorne visoke temperature, manjak padavina tokom zime, a samim tim i manjem topljenju leda u južnim Alpima.
Oko četiri meseca kiše jedva da je bilo, a vodostaj reke Po, najduže reke u Italiji, je sedam metara ispod proseka. Razlog svemu tome, navodi se dalje na sajtu EK, je nedostatak padavina koji je značajan za sadržaj vode unutar zemlje ali i na njoj u vidu reka i jezera. U izveštaju se pored više evropskih zemalja, napominje da su sušom pogđene i zemlje regiona - Hrvatska, Mađarska i Slovenija.
Španija i Portugal suočene su sa najvećom sušom u poslednjih najmanje 1.200 godina, što je izazvalo brojne posledice u oblastima proizvodnje hrane i turizma. Većina kiše na Pirinejskom poluostrvu pada zimi, dok vlažni talasi niskog pritiska dolaze sa Atlantika.
Izvor reke Temze u Engleskoj pomerio se osam kilometara nizvodno prvi put u istoriji, prenose britanski mediji. Izvor reke Temze u Engleskoj pomerio se osam kilometara nizvodno prvi put u istoriji, prenose britanski mediji. Kristin Kolvin, direktorka u Rivers Trastu, organizaciji za očuvanje okoline, rekla je da "ono što vidimo na izvoru slavne reke Temze, nažalost, simbolizuje situaciju s kojom se suočavamo širom zemlje, sada i ubuduće". U mestu Kaub, u Nemačkoj - ključnoj tranzitnoj tački za prevoz robe preko reke Rajne - nivo vode pašće na tako niske nivoe da bi saobraćaj njome možda mogao da bude onemogućen, a to bi moglo da ugrozi zemlju i ekonomski.
Protežući se na oko 1.288 kilometara od Švajcarske do Severnog mora, Rajna je ključna za isporuku i izvoz ulja za loženje, benzina, uglja i drugih roba. Nizak vodostaj znači da teretnjaci moraju da smanje opterećenje kako bi mogle da plove rekom. Nivoi vode na Rajni, glavnoj reci koja povezuje luke u Roterdamu i Antverpenu sa industrijskim središtem Nemačke i Švajcarskom bez izlaza na more, veoma su nisku, što otežava otpremanje uglja, hemikalija i druge robe u fabrike i elektrane uz reku, piše Politiko.
Veoma mala količina padavina donela je Rajni nivo vode od svega 49 centimetara u nedelju u Kaubu, uskom "grlu" na reci dugoj 1.200 kilometara, koje se smtra i najvažnijom tačkom za navigatore koji procenjuju dubinu.
(MONDO/Euronews)