Nakon eksplozije na Krimskom mostu, odmah je počelo da se piše i govori o "Putinovoj osveti". Istovremeno ukrajinske trupe su u strašnom naletu, tako da su mnogi analitičari ocenili da je Putinu rat izmakao iz ruku i da će ga teško dobiti metodama konvencionalnog ratovanja. Zato se sve češće počelo da spekuliše o upotrebi nuklearnog naoružanja, što je i sam Putin u nekoliko navrata najavio kao potencijalnu mogućnost. Zapadni političari, ali i analitičari ovakav razvoj stvari su ocenili kao moguć, upozoravajući da bi eventualna upotreba nukelarnog naoružanja od strane Rusije dovela do nesagledivih posledica i praktično otpočela Treći svetski rat sa strašnim žrtvama na sve strane.
Putin je nakon referenduma u četiri ukrajinske provincije, kojim su praktično ove teritorije postale delom Rusije, kazao da će iskoristiti sva "rasploživa sredstva" da bi zaštito Rusiju. Usput je spomenuo u mogućnost korišćenja nukelarnog naoružanja pozivajući se na presedan koji su napravile SAD bacivši atomske bombe na Japan 1945. godine. Odmah nakon toga se javio i čečenski lider Ramzan Kadirov, pozivajući lidera Rusije da razmotri upotrebu nuklearnog oružja nižeg intenziteta u Ukrajini. Nakon toga se oglasio Putinov portparol Dmitrij Peskov tvrdeći da Rusija neće koristiti nuklarno naoružanje ukoliko ne bude teritorijalno ugrožena, što je zapravo stav koji Peskov prenosi od početka sukoba u Ukrajini. Eksperti zapadnih zemalja smatraju da je rizik od upotrebe nuklearnog naoružanja mali, ali, smatraju oni, ako Putin nastavi da niže poraze na ukrajinskim ratištima, ovaj rizik će se povećavati i oni veruju da bi u toim slučaju, sateran u ćošak, Putin mogao da iskoristi ponešto iz ruskog nuklearnog arsenala, ocenjuje Fajnenšel tajms.
Koje oružje Rusija može da koristi
Ali, šta tačno? Stručnjaci tvrde da se svet prvi put od 1962. godine i Kubanske raketne krize, kada su SAD i SSSR zveckali nuklearnim raketama, suočava sa realnom opasnošću nuklearnog sukoba. Tokom kubanske ratne krize u igri je bilo strateško nuklearno naoružanje koje je imalo kapacitet da uništi čitave gradove hiljadama kilometara od centra sukoba. Međutim, kad je Ukrajina u pitanju, stručnjaci smatraju da bi u ovom slučaju moglo da dođe do upotrebe taktičkog nuklearnog naoružanja. Ove manje nuklearne bojeve glave su namenjene za upotrebu na bojnom polju i dizajnirane su za uništavanje ciljeva u određenom području. Uprkos tome, mnoge bojeve glave su moćnije od atomske bombe koju su SAD bacile na Hirošimu, a koja je imala eksplozivnu snagu ekvivalentnu oko 20 kilotona TNT-a.
"Takozvane taktičke nuklearne rakete za upotrebu na bojnom polju obično imaju snagu između jedne i 50 kilotona TNT-a, koje mogu da razore područja od oko dve kvadratne milje", rekao je general ser Ričard Barons, bivši šef komande združenih snaga Ujedinjenog Kraljevstva.
SAD i SSSR su nekada držale ogromne zalihe ovakovog nuklearnog oružja, ali su nakon završetka Hladnog rata SAD odustale od svih osim 230, verujući da bi „sve efikasnije konvencionalno oružje moglo bolje da uradi posao“, prema analizi iz 1989. koju je objavio Bilten of the Atomic Scientists.
Moskva sačuvala 2 hiljade bojevih glava
Rusija je zadržala oko 2.000 taktičkih nuklearnih bojevih glava. Mogu se postaviti na različite sisteme koji se koriste za isporuku konvencionalnih eksploziva, kao što su krstareće rakete Kalibr ili balističke rakete Iskander, i mogu se lansirati sa kopna ili mora. Eksperti vide tri načina na koja bi Rusija mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje. Prvi je demonstrativan - nuklearni hitac koji nikoga ne ubija. To bi mogla biti detonacija pod zemljom, iznad Crnog mora, možda negde visoko na nebu iznad Ukrajine ili na nenaseljenom mestu kao što je Zmijsko ostrvo. Elektromagnetni puls eksplozije bi spržio nezaštićenu elektronsku opremu i radioaktivne padavine, iako velike u početku, smanjile bi se na oko jedan odsto početne radioaktivne eksplozije za 48 sati. Većina radioaktivne prašine koju je eksplozija usisala u rastući oblak slegla bi se na zemlju u blizini u roku od 24 sata od udara i mogla bi predstavljati ekstremnu biološku opasnost. Druge čestice bi mogle da se rasprše vetrovima i da se talože u mnogo nižim koncentracijama u većem delu sveta. Čak bi i demonstrativni napad pokrenuo "merdevine eskalacije", jer bi to verovatno izazvalo globalnu reakciju, što bi Ruse učinilo "većom parijom u svetu nego što je ikada bili", kako je američki predsednik Džo Bajden rekao u intervjuu 16. septembra. Demonstracijski efekat takođe može biti nejasan jer bi pokazao da je Rusija bila spremna da razbije tabu vezan za upotrebu nuklearnog oružja, ali bi ostala oprezna kada je u pitanju potpuna upotreba eksplozivne moći.
Druga mogućnost je udar na ukrajinski vojni cilj ili ključni deo infrastrukture - na primer, raketni udar na nuklearnu elektranu u Zaporožju. Koliko bi ovo bilo korisno, takođe je otvoreno pitanje. Ukrajinske vojne snage su veoma raspršene, a studije američke vojske su zaključile da bojeva glava od jednog kilotona mora da se detonira u krugu od 90 metara od tenka da bi nanela ozbiljnu štetu. Neki eksperti kažu da bi za Rusiju imalo malo smisla da pogađa mete na bojnom polju u provincijama koje sada smatra svojim. Ruska slabo motivisana i loše opremljena vojska takođe bi bila izložena radioaktivnim padavinama, procenjuju stručnjaci za Fajnenšal tajms.
Gađaće zapadne metropole, a ne Kijev
Treći i najeskalativniji potez bio bi napad na članicu NATO-a, uključujući SAD - kako je predložio Dmitrij Trenin, bivši šef moskovsko Karnegi centra, ruskog istraživačkog centra. U intervjuu za državnu , Trenin je rekao da Rusija mora da pokaže da je ozbiljna u vezi sa američkim nuklearnim udarom da bi njeno odvraćanje bilo efikasno. On je dodao da je Zapad takođe pogrešio što je pretpostavio da će Putin na poraze na bojnom polju odgovoriti upotrebom nuklearnog oružja samo protiv Ukrajine.
"Sasvim je moguće da udar ne bi pogodio poprište bitke, već negde drugde, na određenoj udaljenosti", rekao je Trenin, praktično nagovestivši da bi ruski nuklearni odgovor mogao da nanišani evropske i svetske metropole, s obzirom da se u Rusiji vrlo otvoreno govori da Rusiji nije u ratu s Ukrajinom nego sa celim NATO-om.
NATO preti, ali nedefinisano
Teško je predvideti, smatra Fajnenšel tajms, kako bi Zapad odgovorio na ruske napade na NATO. Član V koji poziva na kolektivnu odbranu bi bio aktiviran, tako da bi Moskva rizikovala razorni nuklearni udar odmazde SAD i njenih saveznika. Džejk Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, rekao je prošlog meseca da bi svaka ruska upotreba nuklearnog naoružanja imala "katastrofalne posledice" ne precizirajući kakve bi tačno mogle biti. Takođe je jasno stavio do znanja da su SAD u nezvaničnim razgovorima sa Moskvom "izjasnile" kako će Zapad reagovati. U nedelju je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio na "teške posledice po Rusiju". To bi moglo uključiti konvencionalni vojni napad koji uništava rusku Crnomosku flotu, kao što je u nedelju sugerisao penzionisani direktor CIA-e i general vojske Dejvid Petreus. Ali zapadni zvaničnici su uglavnom ostali nejasni u svojim pretnjama odmazdom čak i ako Putin cilja Ukrajinu, koja nije članica NATO-a, jer odvraćanje počiva na dvosmislenosti, zaključuje se u tekstu Fajnenšel tajmsa.
(MONDO)