Besmrtnost zvuči kao koncept koji pripada stranicama naučno-fantastičnog romana, neverovatnog poput putovanja kroz vreme ili kako postati nevidljiv. Međutim, sve bi to moglo da se promeni, kaže dr Hoze Kordeiro koji tvrdi da svako ko je još živ do 2030. godine ima dobre šanse da živi zauvek.
Dr Kordeiro je na forumu rekao da je ključ besmrtnosti pronalaženje načina da se preokrene proces starenja.
"Veoma smo blizu da to shvatimo. Starenje je tehnički problem koji razumemo i verovatno ga možemo preokrenuti. Verovatno je da će ljudi uskoro moći da žive zauvek, a ne mogućnost. Ja lično ne planiram da umrem", rekao je on na "Dubai forumu budućnosti".
Prema Džejmsu Si Rajliju, profesoru i autoru nekoliko knjiga o globalnoj istoriji zdravlja, očekivani životni vek između 1800 i 2000. godine porastao je sa oko 30 godina na globalni prosek od 67 godina, au nekim zemljama i više od 75 godina. Ova dramatična promena nazvana je zdravstvena tranzicija, koju karakteriše promena u tome koliko dugo ljudi očekuju da žive i kako su očekivali da će umreti.
Logičan sledeći korak
Povećanje očekivanog životnog veka, sa ljudima koji sada žive u proseku više od 70 godina, često se pripisuje napretku u medicini, poboljšanoj ishrani i boljoj svesti o štetnim navikama. Dr Kordeiro je bio uporan da je besmrtnost jednostavno sledeći logičan korak na ljudskom putovanju i da je zaustavljanje procesa starenja stvar jednostavnog inženjeringa.
"Nikada nismo mogli da letimo, ali sada smo čak mogli da odemo na Mesec", rekao je on.
Jedan kritični događaj koji treba da se desi u trci za besmrtnost je dostizanje onoga što je poznato kao "brzina bekstva dugovečnosti“. Ovo se odnosi na situaciju u kojoj će očekivani životni vek rasti brže u odnosu na brzinu kojom ljudi stare. Do te tačke bi moglo da se stigne 2029. godine, prema dr Kordeiru, što znači da bi svi koji su do tada živi bi teoretski mogli da žive zauvek.
Besmrtna meduza
Rešenje za pronalaženje načina da se živi zauvek moglo bi da leži u našim okeanima, rekao je on. Prošlog meseca, istraživači sa španskog Univerziteta Oviedo sekvencionirali su genom Turritopsis dohrnii, koji se češće naziva besmrtna meduza. Nadimak nije slučajan jer stvorenje, koje je manje od nokta na najmanjem ljudskom prstu, može da preokrene svoj životni vek.
To radi tako što se skuplja u sebi kada je fizički oštećen ili doživljava stres kao što je gladovanje, ponovo upija svoje pipke i gubi sposobnost plivanja, prema Nacionalnom istorijskom muzeju Ujedinjenog Kraljevstva. Zatim se taloži na dnu okeana u cisti nalik na mrlju pre nego što se ponovo pojavi u novom telu u roku od 36 sati.
"Proučavamo zašto postoje određeni oblici života koji ne stare. Sada kada smo u mogućnosti da proučavamo besmrtnu meduzu, otkrićemo stvari veoma brzo“, rekao je dr Kordeiro.
Jedno od glavnih pitanja biće da se čovečanstvo pomiri sa mogućnošću da živi zauvek, nakon milenijuma života sa saznanjem da je smrt neizbežna.
"Postoje mentalni problemi koje treba rešiti pošto smo se navikli na činjenicu da ćemo svi umreti, od početka čovečanstva. Ali to više ne mora da bude tako“, rekao je on.
Super bogati će živeti duže
On je ukazao na rad koji vode visoki tehnološki milijarderi u borbi protiv starenja kao još jedan primer kako bi besmrtnost mogla biti iza ugla. Prošle godine, osnivač Amazona Džef Bezos investirao je u Altos Labs, start-up sa ciljem da produži ljudski život.
Godine 2016., Mark Cukenberg iz Fejsbuka i njegova supruga Prisila Čen najavili su plan vredan 3 milijarde dolara za brisanje svih bolesti do 2100. godine, dok je iste godine Majkrosoft rekao da koristi kompjutersku nauku da "reši rak“ u roku od jedne decenije.
(MONDO)