Svojom brutalnom invazijom na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin označio je sebe i svoje sledbenike za krivično gonjenje za ratne zločine — i oni to znaju. Ako slušate govore, konferencije za štampu i medijske nastupe ruskih stručnjaka i političkih ličnosti, čućete prikriveni strah da će završiti na “tribunalu“ – kao što je se to desilo bivšem jugoslovenskom lideru Slobodanu Miloševiću.
Dok ratni napori Kremlja padaju pred žestokim kontranapadima Ukrajine, izgledi za pobedu blede i rizik od promene režima raste, Putin i njegovi prijatelji sigurno moraju da razmatraju svoje izlazne strategije. Politico je razgovarao sa Kristin Van den Vingert, bivšom sudijom Međunarodnog krivičnog suda pravde (MKS) u Hagu, jednim od sudova koji istražuju moguće zločine u Ukrajini. Van den Vingart, koja je sada specijalna savetnica tužioca MKS-a Karima Kana, rekla je da će svako potencijalno suđenje za ratne zločine verovatno biti odugovlačeno i mukotrpno – ali ističe da bi bilo od pomoći to što tim MKS-a već prikuplja dokaze na terenu.
Ona je rekla da bi samo učešće u zločinima u Buči, gde su otkrivene masovne grobnice nakon povlačenja Rusije, verovatno bilo dovoljno za doživotnu kaznu - u slučaju da se MKS dočepa počinilaca. Putinov san je, naravno, da mu njegov naslednik u Moskvi dozvoli da živi u svojoj palati, ili barem u udobnoj dači. Na kraju krajeva, Putin je dao imunitet Borisu Jeljcinu i njegovoj porodici odmah po dolasku na vlast. Problemi dolaze ako stvari postanu zaista mračne za Putina u Rusiji, a on je kriv za desetine hiljada smrtnih slučajeva u Ukrajini.
Postavlja se pitanje gde bi Putin mogao da pobegne kako bi izbegao suočavanje sa pravdom? Putinovi advokati bi mu verovatno savetovali da ode u zemlju koja nije potpisala statut MKS-a, rekla je Van den Vingert, posebno onu u kojoj bi vlasti oklevale da ga izruče. Evo nekih od mesta na koja Putin može da ode. Naravno ima tu i ZA i PROTIV.
KINA
ZA: Putin je nazvao Si Đinpinga svojim “bliskim“ drugarom; kineski predsednik je navodno opisao svog ruskog kolegu kao svog “najboljeg i najvećeg prijatelja“. Dvojica autokrata su toliko bliski da su se čak okupili na zabavi gde je služen sladoled kako bi proslavili Sijev 66. rođendan. A s obzirom da je Si nedavno obezbedio svoj treći mandat na mestu kineskog lidera — i u suštini zacementirao svoje predsedništvo doživotno — malo je verovatno da će Putin morati da ima posla sa bilo kim osim sa njim.
PROTIV: Kinesko-ruski odnosi su opisani kao više strateški nego kao suštinski, a Peking možda neće želeti da rizikuje robnu razmenu sa Zapadom tako što će pružiti utočište bivšem lideru optuženom za ratne zločine.
SIRIJA
ZA: Sirijski predsednik Bašar el Asad je tražio Putinovu pomoć da brutalno uguši ustanak koji je počeo 2015. Tako da šta je jedno malo izgnanstvo za ova dva dugogodišnja prijatelja? U stvari, na internetu se šuška da se Putin sprema da preseli svoj najuži krug u Alep ako izgubi rat.
PROTIV: Putin bi verovatno morao da pređe turski — a samim tim i NATO — vazdušni prostor da bi stigao do Sirije, pa bi samim tim bio donekle “izložen”. Što je još važnije, bez ruske podrške i Vagnerovih plaćenika koji bi pomogli u podržavanju Asada, Sirija možda neće dugo biti bezbedna za Putina. Osim toga, to nije baš „mesto koje želi istrošenog diktatora“, po rečima nemačkog stručnjaka za međunarodno pravo Gerda Hankela, koji je nedavno objavio knjigu u kojoj se razmatra kako da se Putinu sudi. On je dodao da Sirija liči na „veće zatvore sa životnim standardom koji nije impresivan, čak ni za finansijsku elitu“.
IRAN
ZA: S obzirom kakav odnos Iran ima sa Zapadom (p.s. za one koji ne znaju, veoma je loš) Teheran nema mnogo toga da izgubi od pristajanja da ugosti Putina. U stvari, sankcije koje su uvedene i Rusiji i Iranu poslednjih godina ojačale su odnose, a Teheran je postao omiljeni ruski dobavljač dronova.
PROTIV: Tekući masovni protesti protiv autoritaraca na vlasti znače da bi dani režima mogli biti odbrojani. Tako da ako se to desi ode Putinovo sigurno utočište. Prijatelji ajatolaha možda neće biti popularni u narednim mesecima i godinama. Putin ne bi želeo da ga snađe sudbina ruskog diplomate i pesnika iz 19. veka Aleksandra Gribojedova, koji je ubijen u Teheranu, a potom mu je odrubljena glava od strane prodavca kebaba.
SEVERNA KOREJA
ZA: Severna Koreja, još jedan ruski dobavljač oružja, ima mladog “vrhovnog vođu“ koji ne pokazuje znake da će uskoro izgubiti vlast. Dok veliki deo nacije živi u siromaštvu, Kim Džong Un i njegova porodica imaju raskošan životni stil (super-jahte i slično) koji bi Putin verovatno mogao da podeli sa njima. Iako Pjongjang i nije baš popularno skrovište, mogla bi se naći unosna filmska karijera. Putinu bi mogao da sledi put Džejmsa Džozefa Dresnoka — američkog vojnika koji je prebegao u Severnu Koreju 1962, pre nego što je počeo da glumi u brojnim propagandnim filmovima, uključujući i neke koje je navodno režirao lično tadašnji vrhovni vođa Kim Džong-il. Putin bi mogao da stavi brkove i igra Staljina u ratnom filmu.
PROTIV: Pjongjang je čudniji od samog Holivuda — stroga pravila koja regulišu svakodnevni život znače da država kontroliše sve, od odeće koju ljudi nose do njihove frizure i upotrebe slenga. Osim toga, uvek postoji rizik da Kim Džong-unovo zveckanje nuklearnom sabljom završi u suzama.
UAE
ZA: Putin bi koračao uhodanim putem ako bi potražio utočište u UAE. Avganistanski predsednik Ašraf Gani pobegao je u zemlju nakon što su talibani preuzeli vlast prošle godine i navodno je mesecima lečen u hotelu sa pet zvezdica; bivši španski kralj Huan Karlos proveo je dve godine u UAE nakon što je bio povezan sa istragom o navodnoj korupciji. Osim toga, UAE su ruske vazdušne udare u Siriji opisali kao napade na „zajedničkog neprijatelja“.
PROTIV: Njegovi neprijatelji bi to videli kao prilično lako mesto za zadavanje udarca. “UAE je dobra opcija, ali verovatno nisu dovoljno moćni“ da obezbede Putinovu bezbednost, rekao je Hankel. “Zapad mnogo više zavisi od susedne Saudijske Arabije.”
SAUDIJSKA ARABIJA
ZA: Odnos saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana sa Putinovom Rusijom se poboljšao tokom protekle godine, a veze su se produbile uprkos invaziji na Ukrajinu. Dve naftne-supersile koordiniraju svoju energetsku politiku i dele zajedničke vrednosti kada je u pitanju način na koji vladaju svojim zemljama i tretiraju novinare koji se ne pridržavaju “politike kuće”.
Hankel je tvrdio da bi Saudijska Arabija bila Putinova najbolja opcija, ako treba da napusti Rusiju, nazivajući je „zemljom bez morala po pitanjima ljudskih prava“, koja je „iskusna u davanju azila masovnim ubicama“. Saudijci su dali azil svrgnutom ugandskom diktatoru Idi Aminu i platili mu izdašnu subvenciju, omogućavajući mu da dve decenije živi luksuznim životom u Džedi.
“Nedostatak morala je obrnuto proporcionalan bogatstvu koje bi Putin mogao da uživa u Saudijskoj Arabiji“, rekao je Hankel.
PROTIV: Ako zagusti SAD bi mogle da traže usluge od Rijada. Osim toga, Putin je u Siriji stao na stranu Asadovog režima, koji takođe podržava Iran – najveći neprijatelj Saudijske Arabije. Saudijci su, kao odgovor, pojačali podršku pobunjenicima. Dakle, tu bi moglo biti neke tenzije.
TURSKA VILA GERHARDA ŠREDERA
ZA: Turska nije članica MKS-a, tako da tu nema dosadnog rizika od izručenja. A s obzirom na to da predsednik Redžep Tajip Erdogan deluje kao posrednik u pregovorima između Moskve i Kijeva, ne bi bilo nemoguće da Putin postigne sporazum koji uključuje amnestiju u njegovoj zemlji. Postoji još jedna prednost ako da izabere Tursku: bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, donedavni član odbora ruske naftne kompanije Rosnjeft i gasnog giganta Gasproma, jedan je od Putinovih najbližih prijatelja — i iskoristio je svoju skromnu platu da kupi vikendicu u Turskoj u jednom priobalnom selu. Sigurno Šreder ima mesta na svom kauču za starog prijatelja.
PROTIV: Postoji očigledan problem sa ovim planom: „Ne možete dobiti amnestiju za ratne zločine, i zločine protiv čovečnosti“, rekla je Van den Vingart, bivši sudija MKS. Ona je ukazala na presedan u slučaju bivšeg liberijskog vojskovođe-predsednika Čarlsa Tejlora, koji je amnestiran u Nigeriji. Kada je formiran specijalni tribunal za istragu Tejlorove uloge u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, amnestija mu je opozvana i osuđen je na 50 godina zatvora.
SLOBODNA SOBA KOD ANGELE U BERLINU
ZA: Od carista koji su pobegli od boljševika tokom revolucije, do članova opozicije koji beže iz Putinove sve carističkije Rusije sada, Berlin je dugo bio magnet za rusku dijasporu. Iako je tržište nekretnina u Berlinu poznato kao “zategnuto”, Putin bi mogao da razmisli da pozove bivšu nemačku kancelarku - Angela Merkel bi mogla da ima mesta za starog drugara u svom skromnom stanu. Iako Merkelova ne može da se takmiči sa Šrederom u prijateljstvu, ona je uvek podržavala Putinovu energetsku politiku i gasovode, a njih dvoje bi mogli da razgovaraju na nemačkom ili ruskom jeziku. Putin će samo morati da ostavi svoje pse kod kuće.
PROTIV: Nemačka je (zajedno sa Francuskom, Poljskom i drugima) otvorila sopstvenu istragu o navodnim ruskim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti u Ukrajini, sa ciljem da odgovorne izvuče pred sopstvenim sudovima pod mehanizmom univerzalne jurisdikcije — tako da Putin verovatno ne bi tako dobro upoznao svog novog cimera. Osim toga, Merkelova je poznata po svom štedljivom načinu života, koji bi mogao bi bio korak unazad za stil života koji je Putin vodio u svojoj zlatnoj palati.
MAĐARSKA
ZA: Unutar EU, Mađarska je verovatno Putinov najbolji izbor za skrivanje. Premijer Viktor Orban je bio nepokolebljiv u EU bloku kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji kao odgovor na njen rat protiv Ukrajine, odbio je da pošalje vojnu pomoć Kijevu, pa je čak i potpisao gasni sporazum sa Kremljom nakon invazije.
PROTIV: Ulazak u EU bi bila loša ideja za Putina — i pored toga što je Mađarska jedno od prijateljskijih mesta za ruskog predsednika. Uprkos nazadovanju vladavine prava u Budimpešti, zemlja je potpisnica MKS-a i članica sistema Evropskog naloga za hapšenje.
MASKOVA KOLONIJA NA MARSU
ZA: Čini se da Ilon Mask misli da ima “mirovni plan“ da okonča ruski rat protiv Ukrajine. Možda bi Mask mogao da pruži Putinu utočište u njegovoj koloniji na Marsu — daleko izvan nadležnosti MKS.
PROTIV: Sedišta u SpaceX raketama nisu jeftina, a svi znaju da Mask ništa ne daje besplatno. Dakle, Putin će morati da se porpilično istroši da bi platio svoju kartu. Navodno košta 55 miliona dolara samo da stignete do Međunarodne svemirske stanice – što i nije problem kada ste de facto diktator jednog od najvećih svetskih izvoznika resursa; ali je teže kada neko drugi ima kontrolu nad novčanikom.
(MONDO)