KAKAV ŠOK U RUSIJI - DUGIN POZVAO NA LIKVIDACIJU PUTINA! "Ako ne uspe, čeka ga sudbina KRALJA KIŠE" Evo šta to znači...

Ruski poraz kod Hersona i napuštanje grada potpuno su zaprepastili rusku javnost i izazvali prve očigledne tektonske poremećaje u samom Kremlju. Nacionalistički ratnohuškački deo društva je na nogama. Deo javnosti je pao u depresiju, piše jedan od glavnih ratnih propagandista Pjotr Akopov, kao da je “sve propalo“.

Dugin kaže: „Vladaru dajemo apsolutnu moć i vlast kako bi nas sve – narod, državu, ljude, građane – spasio u kritičnom trenutku. Pa zaključuje: „Ali ako ne može da nas spase, onda mu je namenjena sudbina ’kralja kiše’!“ Dugin se ovde poziva na poznatog škotskog antropologa Džejmsa Frejzera, koji u svojoj knjizi “Zlatna grana” piše da su starosedeoci nekog plemena dali svom poglavici svu moć da ih spase od suše i poziva na kišu, ali kada u tome ne uspe oni mu raspore stomak. Analogija je ovde sasvim jasna, a Piontkovski kaže i da je Putin, prema Duginu, dobio upravo takvo “poverenje” od saplemenika – da dobije rat. Ali, kako stvari stoje, on to možda neće moći da postigne, pa ga čeka sudbina “kralja kiše“, rekao je Piontkovski za TV stanicu Unian.

Dugin nudi rešenje i spas od mogućeg poraza – “naš poslednji resurs je ideologija”. "Samo ruska ideja može da nas spase. Samo to", piše Dugin i nastavlja da "tehnička sredstva više nisu dovoljna za pobedu u ratu". Prema ovom vodećem ideologu ruskog velikodržavnog nacionalizma, „ruska ideologija ima odgovornost da zaštiti ruske gradove kao što su Herson, Donjeck i Simferopolj“. Dugin kaže da bi ruski poraz u ratu mogao da dovede do “nuklearnog armagedona”.

“To nije izdaja, to je korak ka Armagedonu. Uslovi koje bi nam postavio pobednički Zapad, ta civilizacijska satana, nikako nisu prihvatljivi za Moskvu. Dakle, ono što ostaje je taktičko nuklearno oružje ili strateško nuklearno oružje. - kraj!" apokaliptično zaključuje razočarani Putinov ideolog Dugin.

Zanimljivo je da Dugin, uprkos “indirektnom” napadu na Putina, svu odgovornost za povlačenje iz Hersona skida sa generala Sergeja Surovikina, komandanta ruskih snaga u Ukrajini, jer je, kako kaže, „odgovoran samo za tehničke strane ratišta i nije odgovoran za političke odluke“. Dugin smatra da je napuštanje Hersona politička, a ne vojna odluka. Međutim, posle nekoliko sati, očigledno pod pritiskom, Dugin je uklonio svoj post o Putinovoj krivici za “pad Hersona“, što je svakako indikativno – jer je do sada ruski predsednik bio nedodirljiv uprkos rastućem nezadovoljstvu neuspehom tzv. ratne partije, kako se u ruskom političkom slengu nazivaju prokremljovski pristalice totalnog rata u Ukrajini, uključujući i upotrebu nuklearnog oružja, koju zagovara, posle Hersona, i sam Aleksandar Dugin.

Ratna mašinerija Kremlja počela da škripi

Analitičari Instituta za proučavanje rata (ISW) smatraju da je Putin, zbog sve teže situacije na ratištu, a posebno posle povlačenja iz Hersona, jedinog većeg grada koji su Rusi uspeli da zauzmu za skoro devet meseci rata, sve teže umiriti javnost koja podržava njegovu ratnu avanturu. Od njega, naime, očekuju ono što je obećao – povratak Ukrajine u ruski zagrljaj i prokremaljsku vlast u Kijevu. I neki drugi proratni propagandisti, kao što je Vladimir Solovjov, kipi od besa zbog odlaska iz Hersona. Solovjov se sada zalaže za opštu mobilizaciju i, kako kaže: „Vojni vrh mora u potpunosti da se posveti zadatim ciljevima u Ukrajini“.

U analizi ISW-a navodi se da Duginova reakcija nije iznenađujuća, već je izraz razočaranja koje je zahvatilo rusko društvo. “Direktna kritika Putina među ratnohuškačkom populacijom je bez presedana, a ovakav Duginov napad na Putina svedoči o promeni stava među nacionalističkim ideolozima“, kaže ISW.

Prema njihovim rečima, neophodno je da Putin, posebno u ovom trenutku, zadrži naklonost tog dela kremaljske mašinerije i javnosti te je očito dao nalog da se ućutka i umanji svaka kritika zbog odlaska iz Hersona, jer je, prema rečima ISW-a, evidentno da ruski mediji uglavnom opravdavaju povlačenje iz Hersona i pokušavaju da ga prikažu kao taktički potez ili čak izraz „dobre volje“ prema Ukrajincima. Mnogi propagandisti upoređuju napuštanje Hersona sa Borodinskom bitkom sa Napoleonom 1812. godine, kada je Francuzima prepuštena prazna Moskva i na kraju to nije bila pobeda, već početak kraja Napoleonove agresije na Rusiju. Međutim, Herson mnogi vide kao Putinov politički, strateški, moralni i vojni poraz i, kao i kod Napoleona, početak kraja njegove ratne avanture.

Iako zvaničnici Kremlja kažu, da uteše sebe i javnost, da je „Herson i dalje ruski grad uprkos napuštanju“ (Dmitrij Peskov) i da će „u jednom trenutku biti vraćen“ (vojni analitičar Ilja Kramnik), ovo je veliki udar na Putinove ratne ambicije, ali predstavlja i prvu veliku pukotinu u monolitu Putinove vladavine i u njegovom kultu ličnosti. Putin je svestan rizika koji mu preti, pa je uprkos tome što je mesecima najavljivao dolazak na sastanak G20 u Indoneziji, odustao od toga, kako kažu pojedini analitičari, verovatno upravo zbog poraza u Hersonu, te smatra da napuštanje zemlje, u ovom trenutku, nije pametno. Dugin ga je upozorio, a podsetimo da je drugi njegov propagandista, Petar Akopov, rekao da veruje da „Rusija nikada neće prihvatiti poraz ili pregovore o kapitulaciji” i pokušao da smiri situaciju tako što je poslao „smirujuću” poruku narodu – „Rusiji ne preti izdaja – šef države Vladimir Putin nikada neće prihvatiti „sraman mir“ sa Ukrajinom i Zapadom“. Ali može se reći da je ratna mašina Kremlja počela da škripi.

(MONDO)