Netfliks je 2015. objavio seriju Narkos, krimi dramu o kolumbijskoj trgovini drogom tokom 1980-ih. Serija je bila prepuna napetih obračuna rivalskih kartela, policije i američkih agenata DEA postavljenih u pozadini grada Medeljina. U središtu svega bio je Pablo Eskobar, osnivač kartela Medeljin, koji je imao težak život pre nego što je postao jedan od najbogatijih kriminalaca u istoriji.
Ceo svet već zna šta se desilo sa Pablom Eskobarom, ali pravo pitanje je šta se desilo sa svima ostalima. Pali kralj kolumbijske trgovine drogom ostavio je iza sebe porodicu, ženu i dvoje dece, koji su je morali da pobegnu iz Kolumbije nakon njegove smrti. Ovo je priča o Sebastijanu Marokinu, kolumbijskom arhitekti koji se nekada zvao Huan Pablo Eskobar i on je Eskobarov sin.
Huan Pablo Eskobar je odrastao kao sin zloglasnog narkobosa i on je jedini živi sin Pabla Eskobara. Rođen je 24. februara 1977. Otac mu je bio Pablo Eskobar, a majka Marija Viktorija Henao, koja je imala samo 12 godina kada je upoznala Huanovog oca. Henao je zatrudnela sa 14 godina, a Eskobar ju je odveo u kliniku za abortuse gde je izgubila njihovo prvo dete. Udala se za njega godinu dana kasnije, sa 15 godina, i rodila Huana Pabla Eskobara i Manuelu Eskobar.
Dok Manuela, koja je rođena 1984. godine, u to vreme nije imala pojma o drugom životu svog oca kao najzloglasnijeg kolumbijskog narko-bosa, Huan Pablo je bio dovoljno star da primeti da se njegov otac ponašao čudno. Kaže da je njegov otac bio kao i svaki drugi otac, osim što Pablo Eskobar nije ustajao rano da bi otišao na posao. Takođe nije imao pojma čime se tačno njegov otac bavio. Očigledno, bilo je novca, u stvari mnogo novca, ali Huan Pablo jedva da je video svog oca kako radi, iako je njegovo ime često viđao na vestima.
Ljudi koji su poznavali Huana Pabla kao dete, kada je njegov otac zarađivao čak 50 do 70 miliona dolara dnevno, kažu da nikada nisu videli Huana Pabla da dvaput nosi istu odeću. Huan Pablo je nakon smrti oca uzeo novo ime koje je izabrao iz telefonskog imenika, Sebastijan Marokin. Život nije mogao da ostane dobar za Eskobarove zauvek, pogotovo zato što je njihov otac stekao neprijatelje. Marokin je podelio svoje sećanje na svoje poslednje trenutke sa ocem u dokumentarcu koji se zove "Gresi moga oca": "Sećam se da smo bili u Kasa Azul, gde smo se krili sa mojim ocem u to vreme. Pre nego što smo otišli, prišao nam je, zagrlio me, hteo je da progovori, ali nije mogao da izgovori ni reč. To je bio prvi put da sam ga video da plače. Kada smo krenuli, otišao sam prema zgradi Altosa, a moj tata nas je pratio u kolima. Skrenuli smo da uđemo u zgradu, on je nekoliko puta zatrubio i nastavio dalje. Tada sam poslednji put video svog oca živog. Bilo je to kao konačno zbogom."
Dana 2. decembra 1993. godine, napeti i luksuzni život porodice je stao kada je kolumbijska policija ubila Pabla Eskobara u Medeljinu. Huan Pablo Eskobar, kako je tada bio poznat, iznenada se našao u centru pažnje. Bio je najstariji i jedini sin Pabla Eskobara. Sa samo 16 godina postao je naslednik najveće imperije droge na planeti, iako on to nikada nije hteo da bude. Mnogi su želeli da ga vide mrtvog i život mu se ubrzo pretvorio u 25 godina iznanstva. Huan Pablo i njegova porodica bili su primorani da pobegnu iz Kolumbije, izbegavajući očeve neprijatelje koji su bili na tragu Eskobarove sada bespomoćne porodice. Zbog zločina Pabla Eskobara, nijedna zemlja nije htela da prihvati Eskobarove. Mozambik, Južna Afrika, Peru, Ekvador, Brazil, pa čak i Vatikan, svi su rekli 'ne' molbi Eskobarovih za azil. Deo problema su bila njihova prezimena. Bez zaštite Pabla Eskobara, biti Eskobar je bila opasna stvar i nijedna država nije želela da bude njihov zaštitnik. Svako od njih je dobio nova imena, ona koja su izbrisala Pabla iz njihove porodične istorije.
Otišli su u Argentinu, ali njihov život ni tamo nije bio lak. Dva puta su bili uhapšeni, samo zato što su porodica od Pabla Eskobara. Njegova sestra Manuela, koja je promenila ime u Huana Manuela Marokin Santos, jedina je koja nije bila uhapšena, ali je zbog straha odlučila da više nema nikakve veze sa svojom porodicom. Za razliku od nje Marokin je odlučio da izađe iz senke 2009. godine kada je pristao da govori o svom životu i svom ocu u dokumentarcu "Gresi moga oca", a napisao je i njigu o ocu Pablu. Iako tvrdi da je Pablo Eskobar bio otac pun ljubavi koji mu je usadio dobre vrednosti, on takođe insistira da je Eskobar bio okrutan čovek koji nije živeo po principima kojima je učio svog sina. Takođe jednom prilikom, Marokin je govorio o poslovima svoga oca i izjavio da njegov otac Pablo Eskobar zvanično nije trgovao ni sa kim iz bivše Jugoslavije i da je drogom najviše snabdevao zapadna tržišta.
Pomenuo je jednom prilikom za srpske medije da ne zna da li je njegov otac bio u kontaktu sa nekim narko-klanom na Balkanu. Prema njegovim rečima, preko društvenih mreža javljaju mu se mnogi ljudi iz Srbije čiji identitet ne želi da otkrije jer "pokazuju veliko poštovanje prema njegovoj porodici". Na pitanje da li su ljudi očekivali da on preuzme uzde kartela u Medeljinu, Marokin je rekao: "Upravo zbog toga je bilo mnogo teže da se odvojim od te prošlosti, tog nasilnog nasleđa. U svakom slučaju, mislim da su i neprijatelji mog oca, koji su bili najkvalifikovaniji da procene da li radim pravu stvar ili ne, konačno shvatili da nisam pretnja ni njima ni državi... i pustili me da živim zbog toga", rekao je u intervjuu sa Luisom Garsijom Kasasom. "Da nije tako, bio bih mrtav, nema sumnje u to."
(MONDO)