Bernard Arno, izvršni direktor lanca luksuzne robe LVMH, novi je najbogatiji čovek na svetu, prema Forbsu i Blumbergu. Ovo je prvi put da je vlasnik Tesle i SpaceKs-a Ilon Mask pao sa vrha rang-liste otkako je pretekao osnivača Amazona Džefa Bezosa kao najbogatiju osobu u septembru 2021.
Musk je izgubio mesto zbog Tvitera?
Na prvom mestu, Arno, zamenio je američkog multimilijardera Ilona Maska nakon što je naglo pala vrednost njegovih akcija u kompaniji za električne automobile Tesla. Mask je izvršni direktor i najveći akcionar u Tesli, sa prijavljenim udelom od oko 14 odsto, a u oktobru ove godine završio je preuzimanje društvene mreže Tviter vredno 44 milijarde dolara. Prema Forbsu, Mask sada vredi oko 178 milijardi dolara, dok je Bernard Arno zaslužan za neto vrednost od 188 milijardi dolara. Maskovo preuzimanje Tvitera završeno je tek nakon višemesečnih pravnih prepirki, koje neki navode kao glavni uzrok pada cene Teslinih akcija.
Otac je imao građevinsku kompaniju, majka je bila fascinirana Diorom
Ko je Bernard Arno, francuski milijarder koji je poslednjih nedelju dana menjao pozicije sa Maskom kao najbogatiji čovek na svetu? Ovaj biznismen rođen je 1949. godine u Rubeu, gradu na severu Francuske, gde je njegov otac bio vlasnik građevinske i nekretnine kompanije Ferret-Savinel. Arnova majka, koja je bila "fascinirana Diorom", starala se da njen sin ide na časove klavira.
Najpoznatiji je kao predsednik i izvršni direktor francuskog konglomerata LVMH Moet Hennessi - Louis Vuitton, najveće kompanije za luksuznu robu na svetu. Okuplja oko sedamdeset različitih brendova. U okviru ovog konglomerata su modna imena Fendi, Marc Jacobs, Christian Dior, Givenchi, Marc Jacobs, Guerlain, Kenzo Parfums, Zenith, TAG Heuer, Bvlgari, Hublot, vinarije Dom Perignon, Veuve Clickuot, Sephora lanci, Le Bon Marche...
Arno je diplomirao inženjerstvo na Politehničkoj školi u Parizu. Godine 1971. preuzeo je kontrolu nad očevom građevinskom kompanijom Ferret-Savinel. Osam godina kasnije, promenio je ime kompanije u Ferinel Inc. i pomerio fokus na nekretnine.
Kupio propali Boussac i otpustio 9.000 radnika
Inače, to su bile godine kada je posetio SAD, gde je shvatio moć koju luksuzni brend može da ima. Pitao je jednog njujorškog taksistu šta zna o Francuskoj. "Nije mogao da imenuje predsednika, ali je znao šta je Dior", često prepričava Arnou. Godine 1984. preuzeo je Boussac Saint-Freres. Reč je o propalom tekstilnom i maloprodajnom konglomeratu u vlasništvu Kristijana Diora, za koji je francuska vlada tražila kupca. Sa 15 miliona dolara porodičnog novca i 65 miliona dolara od investicione firme Lazard Freres, Arno je osnovao holding kompaniju Agache Financiere i kupio bankrotirani "Boussac."
Nakon što je kupio Bussaca, Arno je za dve godine otpustio devet hiljada radnika, čime je dobio nadimak Terminator. Prodao je skoro svu imovinu kompanije, zadržavši samo brend Christian Dior i robnu kuću Le Bon Marche. Do 1987. godine kompanija je ponovo bila profitabilna, ostvarivši profit od 112 miliona dolara uz prihod od 1,9 milijardi dolara. Kada su vladini zvaničnici rekli da je obećao da će sačuvati radna mesta i imovinu, Arno je tvrdio da je njegovo jedino obećanje da će kompaniju učiniti profitabilnom.
Kako je "vuk u kašmiru" došao u LVMH...
U to vreme je dobio ideju o stvaranju grupe luksuznih brendova. Zašto LVMH? LVMH su osnovali Alain Chevaliere, direktor Moet Hennessi, i Henri Rakamier, predsednik odbora Louis Vuitton-a. Rakamier je bio taj koji je pozvao Arnaulta da uloži novac u LVHM kako bi ojačao svoju poziciju protiv Ševalijea. Od spajanja ovih kompanija stalno su se sukobljavali direktori, što je bio uvod koji je Arnou bio potreban.
Kada je Rakamier shvatio da njegov saveznik ima sopstvene ambicije, bilo je prekasno. Arno je prvi put dao 1,5 milijardi dolara u julu 1988. za osnivanje holding kompanije sa Ginisom, koja je držala 24 odsto akcija LVMH-a. Kao odgovor na glasine da grupa Louis Vuitton kupuje akcije LVMH-a, Arnault je potrošio 600 miliona dolara i kupio još 13,5 odsto akcija LVMH-a, što ga čini najvećim akcionarom LVMH-a. LVMH je nastao pod pretpostavkom da će konglomerat biti prevelik da bi ga preuzeo autsajder, međutim, ta pretpostavka nije podrazumevala interno preuzimanje, što je Arno iskoristio.
Ševalije je ubrzo podneo ostavku, a sudska bitka sa Rakamijeom trajala je 18 meseci. Sudovi su presudili u Arnoovu korist i on je izašao kao pobednik iz "jedne od najžešćih bitaka u francuskoj modi", kako su je tada predstavili mediji. Kritičari su Arnoa ranije proglasili "vukom u kašmiru", odnosno čovekom koji je 1980-ih uneo anglosaksonsku nemilosrdnost u otmeni svet francuskog biznisa. Takođe se suočio sa kritikama da je korporativni pljačkaš koji uništava vekovnu tradiciju.
Takođe je kupio Tiffani
Zatim je očistio sve najviše rukovodioce Vitona. Otprilike u to vreme počeo je da okuplja svoj konglomerat u ono što je nazvao "supermarket luksuzne robe". Tako je ubrzo kupio parfemsku kompaniju Guerlain, a ispod šešira okupio brendove Marc Jacobs, DKNI, La Samaritaine, Bulgari... Deset godina nakon što je Arno preuzeo konglomerat, vrednost LVMH-a je porasla petnaest puta, a prodaja i profit petostruko. Pod njegovim vođstvom, LVMH je posedovao ili imao udeo u pet od deset najvrednijih brendova u industriji luksuza do 2011. godine, prema studiji Millvard Brovn Optimor BrandZ.
Do januara 2018. Arno je doveo kompaniju do rekordne prodaje od 42,6 milijardi evra u 2017, što je povećanje od 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U istoj godini neto profit je povećan za 29 odsto. Arno je dodatno učvrstio svoju reputaciju kada je najavio najveći posao u istoriji luksuznog sektora 2019. Bila je to kupovina američke juvelirnice Tiffani & Compani vredna 16,2 milijarde dolara.
Očekivalo se da će posao biti zaključen do juna 2020. godine, ali mu je planove pokvarila globalna pandemija. LVMH je naknadno izdao saopštenje u septembru 2020. u kojem se navodi da preuzimanje neće biti nastavljeno i da je posao "nevažeći zbog Tifanijevog upravljanja poslovanjem tokom pandemije covid-19". Dogovor je ipak postignut i krajem oktobra 2020. Arno je postao vlasnik i Tifanija.
Troši na oglašavanje, vodi računa o svim proizvodnim procesima
Kako piše Investopedia, genijalnost Aroovog procesa je u tome što je sam proizvodni proces izuzetno disciplinovan i strog. "Brendovi neverovatnog kvaliteta zahtevaju neverovatno visoku produktivnost, tako da se svaki pokret, svaki korak svakog procesa pomno planira uz najsavremeniju i kompletnu inženjersku tehnologiju.Dok je raskošno trošio na oglašavanje, Arno je rigorozno kontrolisao troškove iskorišćavajući svaku moguću sinergiju širom grupe: Kenzo je proizveo Christian Lacroik liniju; Givenchi je proizveo Kenzo parfem, a Guerlain prvi Vuitton parfem", navodi se.
"Pao sam u klaviru, pao sam u tenisu"
Sem je za Fajnenšel tajms rekao da je uvek voleo da bude broj jedan. "Nisam uspeo u klaviru, nisam uspeo u tenisu. Smatram da je uspeh doći do tačke kada su svi moji timovi broj jedan na svetu. Još smo mali. Tek smo na početku. Ovo je jako zabavno. Mi smo broj jedan, ali možemo ići dalje", rekao je on.
Arno ne beleži samo uspehe. Poznato je da je izgubio "rat torbica" 2001. godine, kada je njegov francuski rival Fransoa Pino preuzeo kontrolu nad Gučijem, italijanskom modnom kućom koju je LVMH želeo da preuzme.
Arno je negirao bilo kakvu ljutnju zbog ovog neobičnog poraza. Zanimljivost: kada je porodica Pino donirala 100 miliona evra za restauraciju katedrale Notr Dam nakon požara 2019. godine, porodica Arno donirala je 200 miliona evra.
Tražio je belgijsko državljanstvo
Inače, 2013. godine otkriveno je da Arno planira da podnese zahtev za belgijsko državljanstvo i da razmišlja da se preseli u Belgiju. Rekao je da je pogrešno citiran i da nikada nije nameravao da napusti Francusku: "U više navrata sam govorio da ću ostati stanovnik Francuske i da ću nastaviti da plaćam porez... Danas sam odlučio da otklonim svaku nejasnoću. Povlačim svoj zahtev za belgijsko državljanstvo. Zahtev za belgijsko državljanstvo je bio da bolje zaštitim temelje sa kojima sam stvorio sa jedinim ciljem da obezbedim kontinuitet i integritet LVMH grupe", rekao je on.
Bilo je to u periodu kada je Francusku vodio socijalistički predsednik Fransoa Oland. Za vreme drugog socijalističkog predsednika, Arno se preselio u SAD, gde je preneo posao. Bilo je to za vreme Fransoa Miterana ranih 1980-ih. Želeo je da izbegne neprijateljsko poslovno okruženje i porez na bogatstvo. Što se tiče njegovog trenutnog političkog opredeljenja, Arno je u drugom krugu francuskih predsedničkih izbora 2017. podržao Emanuela Makrona.
On je lično zahvalio Putinu na umetničkom delu
Gledajući retrospektivno, zanimljivo zvuči činjenica da je Arno lično otišao u Moskvu 2016. da zahvali ruskom predsedniku Vladimiru Putinu što je svoju umetnost pozajmio pariskom muzeju. Kako je pisao Blumberg, radilo se o 130 remek-dela Monea, Matisa, Pikasa, Gogena i Sezana.
I sam je poznat po svojoj umetničkoj kolekciji. Uključuje dela Pikasa, Iva Klajna, Henrija Mura i Endija Vorhola. Takođe redovno igra tenis. Poznata je i priča o tome kako su mu deca poklonila teniski meč protiv Rodžera Federera za rođendan. Arno je navodno osvojio jedan bod.
"Očigledno da sam izgubio 6:0, ali sam osvojio bod. Ove godine moj cilj je da osvojim dva boda protiv Rodžera Federera", rekao je on novinaru Fajnenšel tajmsa pre tri godine. Što se tiče njegovog porodičnog života, 1973. godine se oženio En Devavrin, sa kojom ima dvoje dece, Delfinu i Antoana. Razdvojili su se 1990. Sledeće godine se oženio Helen Mersije, kanadskom koncertnom pijanistkinjom, sa kojom ima troje dece – Aleksandra, Frederika i Žana. Sva njegova deca imaju zvanične uloge u brendovima koje kontroliše Arno.
(MONDO)