Godine 2022. svet je bio bliže ratu velikih sila nego u bilo kom trenutku od kraja Hladnog rata. Rusija je pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, napad koji je skoro odmah rezultirao kombinacijom sankcija i direktne vojne podrške Kijevu.
Ovih pet oblasti predstavljaju najveći rizik za erupciju onoga što bismo mogli da nazovemo "Treći svetski rat“.
Ukrajina
Čini se da je zabrinutost da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje u invaziji na Ukrajini opala od leta, pošto je rat zapao u destruktivnu pat poziciju, prenosi Biznis insajder.
Međutim, eskalacija ostaje zabrinjavajuća. Nesposobnost Rusije da ostvari napredak može ugroziti stabilnost Putinove vlade, nagnavši Moskvu da razmišlja o opasnoj eskalaciji. Zabrinutost oko sposobnosti Ukrajine da dugoročno nastavi rat bi mogla da natera Kijev da preduzme sopstvene rizične korake. Širenje rata na NATO ostaje malo verovatno, ali moguće; ruska upotreba nuklearnog oružja ostaje nezamisliva, ali nikako nemoguća.
Bajdenova administracija i njeni saveznici u Evropi su izuzetno vodili računa o rizicima eskalacije, ali Vašington ne drži sve karte i ili Kijev ili Moskva moraju biti spremni da prihvate rizik šireg sukoba, sukoba koji bi mogao da preraste u Treći svetski rat.
Tajvan
Briga o neposrednosti rata između Tajvana i Kine pomalo je splasnula poslednjih meseci, velikim delom zbog katastrofalnog iskustva Kine sa kovidom. Međutim, ostaje sumnja da su tenzije između moreuza i dalje značajne. Spremnost Bajdenove administracije da zauzme rizične retoričke stavove o odbrani Tajvana ukazuje da Vašington ima stvarnu zabrinutost zbog napada Kine. U isto vreme, ove izjave (i nemudri trikovi kao što je poseta predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajpeju) rizikuju da izazovu kinesku eskalaciju.
Grčka-Turska
Izgubljena u svim raspravama o revitalizaciji NATO-a kao odgovoru na rusku invaziju na Ukrajinu bila je tinjajuća kriza na južnom krilu alijanse. Tokom protekle godine tenzije između Grčke i Turske su značajno porasle, u velikoj meri vođene spoljnopolitičkim zaokretom Turske i unutrašnjom ranjivosti Erdoganovog režima. Sporovi između Atine i Ankare oko energetskih istraživanja u Egejskom moru pokrenuli su trenutnu napetost, iako teritorijalno neslaganje u osnovi tog argumenta postoji decenijama.
Iako se čini malo verovatnim da bi jedan saveznik iz NATO-a otvoreno napao drugog saveznika iz NATO-a, prošli sukobi su dve zemlje doveli do ivice rata (a ponekad i malo više) bez obzira na njihove obaveze prema savezu.
Svaka borba između Turske i Grčke bi odmah uključila NATO, i gotovo sigurno bi rezultirala određenim stepenom oportunističke intervencije Rusije.
Seul - Pjongjang
Tokom proteklih nekoliko meseci tenzije između Seula i Pjongjanga su stalno rasle, a severnokorejske provokacije (koje su i same bile vođene idiosinkratičnim i zagonetnim ocenama međunarodnog okruženja Kimovog režima) izazvale su agresivne retoričke odgovore sa juga.
Ove tenzije nisu nove, ali istorijski su bile ograničene Hladnim ratom i poslehladnoratovskim liberalnim međunarodnim poretkom. Prvi je nestao, a drugi se raspada, do te mere da se Pjongjang može osećati kao da ima kontrolu, a Seul će se možda boriti da nađe strpljenja da toleriše istupe svog suseda.
Ako rat ipak izbije, mogao bi brzo postati destruktivniji od rata Rusije i Ukrajine, sa konvencionalnim i nuklearnim oružjem koje bi rezultirao užasnim dankom na obe strane.
Kina-Indija
Sporadične borbe između Kine i Indije se nastavljaju. Iako su stvarni ulozi kontrole nad malim delovima teritorije na gotovo nenaseljenom planinskom terenu i dalje neuhvatljivi, ni Kina ni Indija nisu odstupile od sukoba. Dok su borbe do sada bile prilično ograničene, želja za odbranom nacionalnog prestiža može brzo postati otrovna čak i za najmudrije i najrazumnije vođe.
Da li Modi i Si odgovaraju takvom opisu, pitanje je za drugi dan, ali vlade koje predvode nisu uspele da pronađu način da reše sukob.
U nekom trenutku bi ili Indijci ili Kinezi mogli biti u iskušenju da reše problem eskalacijom, korakom koji bi mogao da funkcioniše kako je predviđeno, ili koji bi mogao da otvori vrata mnogo većem i destruktivnijem sukobu.
(Mondo)