Možda nije bio najbolji trenutak, ali otkriće ukrajinskog ministra odbrane Aleksija Reznikova da ima obaveštajne podatke koji nedvosmisleno ukazuju na to da Rusija planira da sprovede novi talas mobilizacije svojih građana nije prošlo potpuno nezapaženo. Umorni od rata i razaranja, stanovnici Ukrajine spremali su se da dočekaju Novu godinu u mraku, a bombardovanje ukrajinskih civilnih objekata i ključne energetske infrastrukture, baš u novogodišnjoj noći, nije im dalo da zaborave ni na jednu noć užasnu stvarnost u kojoj žive.
Ali kada je, samo nekoliko dana kasnije, udruženje pod nazivom "Udovice ruskih vojnika" zatražilo od predsednika Rusije Vladimira Putina da dozvoli vojsci "mobilizaciju velikih razmera" zapadnim analitičarima, koji nastoje da razumeju situaciju dalje od površnog tumačenje ratnih sukoba, se upalila "crvena lampica", piše Al Džazira. Reznikovo upozorenje je, odjednom, postalo mnogo opasnije i realnije, a njegova poruka Rusima čak donekle zloslutno proročka, jer je pomenuta "patriotska grupa" tražila od Putina da mobiliše nekoliko miliona ljudi samo sa jednim ciljem – da obezbedi pobedu u ratu u Ukrajini.
Šta sa tolikim ljudima?
Pitanje da li će se Putin odlučiti na takav korak je tema za drugu priču, a ono što sada mnoge zanima jeste da li Rusija ima demografske i infrastrukturne kapacitete da izvede ovako obimnu akciju, a mobilizacija milion vojnika svakako to jeste.
Odgovor na ovo pitanje pružio je Igor Tabak, analitičaru portala OBRIS – Odbrana i sigurnost iz Zagreba, koji decidno kaže da Rusija "ima demografiju za takav poduhvat", predstavljajući, s druge strane, potpuno novi problem, koji bi se pojavio u slučaju da se izvrši mobilizacija takvih razmera. Ključno pitanje, objašnjava Tabak, u takvim okolnostima bilo bi šta učiniti sa takvom masom ljudi, delimično dajući odgovor i podsećajući šta se dogodilo tokom poslednje, delimične mobilizacije ruskog stanovništva.
“Tako je prethodna jesenja mobilizacija pokazala da su takve mobilizacione snage teško upotrebljive na prvu loptu. Potrebno im je mnogo dodatne obuke da bi postali korisni na bojnom polju“, kaže Tabak.
Situacija za Ruse već sada nije sjajna, iznosi Tabak, jer je veliki deo, ako ne i većina, regruta koji su mobilisani u oktobru i novembru još uvek stacioniran na poligonima u Rusiji i Belorusiji i daleko od bilo kakve smislene upotrebe na ratištu u Ukrajini. Ako dođe do novog talasa mobilizacije, svi problemi sa kojima se bore će postati još veći.
Ograničeni resursi za obuku
Ono što je važno znati kada se analiziraju takve hipotetičke situacije, dodaje Tabak, jeste činjenica da su se ruski resursi za obuku pokazali krajnje ograničeni, zbog čega su posegnuli za "beloruskim poligonima i beloruskom vojnom pomoći za takve zadatke". Čak i da je mobilizacija novog talasa "milion vojnika" uspešno završena, Rusi bi se suočili sa novim izazovom - kako opremiti svu tu vojsku?
“Već u slučaju podizanja 300 hiljada ljudi pokazalo se koliko je teško, da ne kažem ni iz čega, odjednom stvoriti komplete borbenih uniformi i kompleta naoružanja, a kamoli sisteme veze i oficire i podoficire koji će predvoditi takvu vojsku na bojnom polju“, objašnjava Tabak.
Tabak objašnjava da je za zemlju sa više od sto miliona stanovnika sasvim izvodljivo da mobiliše milion vojnika, jer je demografska računica sasvim jasna. Ako uzmemo u obzir da su polovina tog broja muškarci, a među njima veliki broj onih koji su vojno sposobni, vidimo da broj, koji samo na prvi pogled može biti fascinantan, nije nimalo nedostižan. A proces mobilizacije je prilično jednostavan, kaže Tabak, i išao bi određenim utvrđenim tokom, koji bi podrazumevao da se "pošalju pozivi i da se ljudi izdvoje iz industrije i pošalju na ratište . To je skupo i zahtevno i donosi mnogo dodatnih problema. Nije to tek tako samo potpisati odluku".
Milion vojnika ne treba nikoga da fascinira
Tabak objašnjava da cifra od milion novih vojnika ne bi trebalo nikoga da fascinira, jer ruska vojska sigurno ima više od milion redovnih vojnika, a sasvim je realno i moguće tom broju dodati još toliko pripadnika armije. Pored problema opremanja i obuke te vojske, veliki problem će predstavljati i vođenje vojske na "današnjem ratištu koje je prilično zahtevno". To ratište se razlikuje od svih prethodnih, kaže Tabak.
"To ima dodatne opasnosti koje nisu bile u Drugom svetskom ratu ili nekim ranijim ratovima, gde više nije dovoljno čoveku dati jedan šinjel i jednu pušku i par čizama. Sve to zahteva ogroman trud vojne industrije i civilne industrije, što nije lako, a kada se sva oprema nabavi, treba da se ljudi elementarno obuče. Današnje ratište, posebno kada se na njemu koristi savremeno naoružanje koje je Ukrajina dobila i sada ima veoma napredne izviđačko-obaveštajne sisteme i tu se jasno vidi šta se dešava u pozadini neprijatelja, gde se okupljaju, gde logoruju, kako su pokrivene municijom i gorivom – sve su to veoma dobre mete", rekao je Tabak.
Masovno okupljanje vojnika u današnje vreme je izuzetno rizično i nemoguće ga je "sakriti", dodaje Tabak, a korišćenje savremenih komunikacionih uređaja, poput pametnih telefona, dodatno otežava zadatak onima koji treba da vojsku učine "nevidljivom za neprijatelja".
"Svako masovno okupljanje ljudi je velika meta, svako masovno korišćenje privatnih mobilnih telefona automatski crta mene na onima koji ih koriste. Približavanje takvih snaga bojnom polju, u nekoj vrsti ofanzivne funkcije, nešto je što Rusija nije uspela da postigne mobilisanim snagama, a kamoli da se utrostruči", zaključuje Tabak.
(MONDO)