Rotšildi su imali zacrtan cilj koji je bio star više od jednog veka a ticao se Rusije.
Publicista Milan Vidojević je svojevremeno u jednoj emisiji izneo zanimljivu tezu o tome kako je familija Rotšild krenula u rat protiv Rusije. O tome kako su i koga sve finansirali, odakle seže neprijateljstvo Rotšilda i Rusije i kako je izgledao plan bankara, Vidojević je ispričao jednom prilikom u emisiji "Raskovnik".
"Boljševici kao partija nisu bili samostalni već su bili jedna frakcija u partiji koja se zvala Ruska socijaldemokratska radnička partija i koja je delovala u Evropi a ne u Rusiji. Postoja su dva krila. Jedno je bilo ovo boljevičko na čelu sa Lenjinom a drugo krilo, desno krilo, su bili menjševici koje je vodio Julij Martov. Obračun ove dve frakcije na početku 20. veka na tom čuvenom kongresu partije u Londonu 1905. je pokazao da postoji jedan ekstremni deo u okviru ove Socijaldemokratske partije gde će iz tog ekstremnog dela, koji je zagovarao oružane napade na caristički režim, nići zapravo ono što kasnije znamo kao boljševičku partiju", rekao je Vidojević.
Tajni finansijer
Prema njegovim rečima tada je bilo već jasno da je budući vođa Oktobarske revolucije, Lenjin, bio na platnom spisku Rotšilda.
"Drugi veliki lider boljševičke partije koji će odigrati važnu ulogu u Oktobarskoj revoluciji bio je Lav Trocki koji je još kao mladić bio disident. On je bio bio zagovornik permanentne revolucije a kasnije i crvenog terora i koji je bio komandant te Crvene garde u Petrogradu koja je pucala čak i na svoje članove. Ono što je neosporno je da se siromašni revolucionar Trocki obreo u SAD sa porodicom. U zvaničnoj biografiji je napisao da je živeo u Njujorku, da je izdavao jedan pamflet, zidne novine, koje su se tobož bavile revolucionarnim temama i bile namenjene Rusima, odnosno Jevrejima emigrantima kojih je u Njujorku bilo mnogo. Ta priča lepo zvuči dok se nisu pojavili podaci da je živeo u kući, koju sigurno ne bi mogao da plaća od svog skromnog prihoda tobožnjeg izdavača novina, da je imao automobil i vozača. Ova priča odstupa od zvanične biografije i već tada je bilo jasno da postoji neko ko finansira ovakve političke disidente iz Rusije sa nekim vrlo jasnim ciljem", rekao je Vidojević.
On je istakao da je u Prvom svetskom ratu kada se Nikolaj stavio i na stranu Srbije, koja je trebala da bude kolateralna šteta u svim ovim dešavanjima i prekrajanjima mape Evrope i sveta, ruska armija je trpela ozbiljne udare nemačke armije koja je bila bolje opremljena i bolje naoružana.
"Ti gubici koje je ruska armija imala u Prvom svetskom ratu su izazivali nezadovoljstvo. S druge strane, jak nemački lobi u SAD je bio podeljen na one koji su bili za podršku Engleskoj odnosno saveznicima, i na kone koji su pružali podršku Nemačkoj tokom celog ovog perioda. Veliki bankar Varburg je imao rođenog brata Maksa koji je bio šef nemačke tajne službe u Prvom svetskom ratu. Jakob Šif, veliki bankar, je takođe imao dvojicu braće Filipa i Ludviga koji su u toku Prvog svetskog rata bili bankari u Frankfurtu i podržavali svoju domovinu. Nije čudo da su SAD na prevaru na kraju rata 1917. uspele da prevladaju ovaj nemački faktor i da se priključe pobedi nad Nemačkom u Prvom svetskom ratu", rekao je Vidojević.
20 miliona dolara u zlatu
Napominje kako je jedna od ključnih stvari pred početak rata bilo formiranje banke Federalnih rezervi.
"Formiran je konzorcijum privatnih banaka pa je tako u decembru 1913. uspelo ono što je pokušavano 100 godina u Americi. Tada je Kongres izglasao a predsednik Vilson potpisao formiranje bamke Federalnih rezervi čime se ingerencije nad štampanjem novca izuzimaju iz države i prenose na konzorcijum privatnih banaka od kojih država naručuje novčanu masu koja je potrebna za finansiranje države. Kada je ovo završeno onda je Prvi svetski rat mogao da počne. Jer u ono vreme Federalna banka odmah daje kredite saveznicima za Prvi svetski rat u iznosu od 25 milijardi dolara što je u to vreme bila ogromna cifra. Posle rata su davani i krediti Nemačkoj u manjem obimu ali su nemački bankari iz Amerike uspeli to da proture pa je tako Nemačka imala dug prema američkim bankama od dve milijarde dolara. Do 1930. se taj dug prolongirao, stavljen je moratorijum na vraćanje nemačkog duga Americi upravo pod uticajem ovih svemoćnih bankara", rekao je Vidojević.
Prema njegovim rečima zato nije čudno da je Trocki poslat kao terorista sa 300 naoružanih ljudi koji su mesecima pre polaska za Rusiju vežbali u Nju Džersiju na imanju Standard Ojla koje je bilo vlasništvo Rokfelera gde su prošli kompletnu vojnu obuku.
"Jakob Šif je tada dao Trockom 20 miliona dolara u zlatu. To zlato je decenijama pre toga bilo povučeno iz opticaja. Podsećanja radi, brod na kome su bili Trocki i ovih 300 naoružanih ljudi, je greškom pristao u Norveškoj da bi potom tu brod bio zaustavljen od strane norveške vlade. Bila je vrlo neprijatna situacija jer nije smeo da se otkrije plan gde ova grupa od 300 stotine ljudi plovi. Onda se pokazala prava pozadina ovog projekta. Trocki je nekome telegrafisao u London i vrlo brzo je stigao iz Velike Britanije nalog norveškoj vladi da pusti brod. Brod je isplovio i stigao u Sankt Peterburg. Vođa boljševičke partije i vođa revolucije Vladimir Ilič Lenjin je krenuo iz Švajcarske vozom kroz Nemačku koja je bila u ratu, pa na Finsku pa iz Finske u Sankt Peterburg. On je sa 30 najbližih saradnika bio u blindiranim vagonima koje im je na raspolaganje stavila nemačka vojna obaveštajna služba. Kada su stigli u Sankt Peterburg već se naziralo da će sada početi što će razoriti Rusiju iznutra", rekao je Vidojević.
Boljševici su bili inače u ozbiljnoj manjini, navodi Vidojević, što će se videti kada je prvi put sazvana konstitutivna skupština u oktobru 1917.
"Oni su osvojili svega 175 mesta u Dumi koja je imala 750 mesta. Menjševici su s druge strane imali preko 300 mesta u Dumi. Ali dok su menjševici bili skloni dijalogu, boljševici su bili skloni akciji. Privremena vlada na čijem čelu je bio Aleksandar Kerenski koji je takođe bio čovek Rotšilda, što on uopšte nije krio, je pokušala da reformama nešto uradi. Jedan od ozbiljnih problema je bio dezertiranje ruskih vojnika carske vojske koja je još uvek vodila rat protiv Nemačke i njenih saveznika. To odlivanje vojnika i njihov povratak u Sankt Peterburg gde su se odmah priključili revolucionarnim Sovjetima je bio ozbiljan unutrašnji problem u Rusiji tog doba. Načelnik generalštaba je čak više puta zapretio i Trockom i Lenjinu da će preduzeti i vojne mere protiv onih koji ohrabruju i potpiruju dezerterstvo i šire lažne vesti, zaustavljaju konvoje hrane, izazivaju štrajkove i počinju da agituju po među seljacima kako se u selima umire od gladi zato što car ne da hranu", rekao je Vidojević.
Odvojiti crkvu od države
Ovo je, kako tvrdi, izazvalo ozbiljne unutrašnje probleme koji su kulminirali i napadima i atentatima i na poznate ličnosti i na članove vlade.
Bilo je jasno i Kerenskom da stvari izmiču kontroli. Kulminacija, pred državni udar, je izbila na prvoj i jedinoj sednici Parlamenta gde je došlo do ozbiljnog sukoba zaraćenih frakcija. Bilo je jasno da rešenja neće biti. Ova takozvana revolucija je imala jasne inspiratore i finansijere iz inostranstva među kojima nije bio samo Jakob Šif nego i Rotšildi. Davnašnji san Rotšilda, star sto godina, je bio da se sruši Rusija čak i zbog ličnog neprijateljstva koje je još izazvao ceo vek pre Oktobarske revolucije Aleksandar I. Na kongresu Svete alijanse u Beču posle poraza Napolena je Aleksandar I zagovarao jednu vrlo neobičnu doktrinu koja se nije uklapala u realan politički svet tog doba a ni kasnije a to je da se Alijansa duhovno bazira na okretunosti Bogu kome i vladari i narodi treba d apolože račune. I da političko delovanje vladara Evrope i njihovh vlada mora da bude usaglašeno sa bitnim ljudskim, humanim i bogobojažljivim postupcima jer će nama svima jednog dana suditi Bog. Ovo ne samo da je bilo neobično već je politički bilo politički opasno po Rotšilde koji su bili zagovornici razdvajanja crkve i države. Oni su bili za svetovnu državu. I Lajonel Rotšild i mnogi drugi kasnije su kasnije uložili ogromne napore da ova Sveta alijanska ne bude potpisana ni u Velikoj Britaniji ni u Francuskoj. Lajonel Rotšild je tada rekao da je njegov lični cilj i njegova privatna najveća želja da jednog dana obori Romanove", rekao je Vidojević.
Kako ističe Vidojević, Lajonel Rotšild nije dočekao Oktobarsku revoluciju jer je umro 1879.
"Ali je očigledno porodični koncept neprijateljstva prema Rusiji postojao i to finansiranje boljševika nije bilo sporno. Ono što je opasno bilo, što se kasnije reflektovalo na istoriju 20. veka Evrope bio je verski fanatizam čiji je glavni protagonista bio Trocki. Vrlo brzo će se pokazati da je nažalost ono što je bila subverzivna delatnost koja je finansirana spolja do građanksog rata, koji je odneo milione žrtava, bila taktika koja se protegla kroz ceo 20. da ne kažem i 21. vek", rekao je Vidojević.
(MONDO)
