Ruža Ignatova, nemačka državljanka rođena u Bugarskoj, jedna od 10 najtraženijih begunaca FBI-ja, pored optuženih vođa bandi i ubica, i jedina je žena trenutno na toj listi. Od 529 begunaca na FBI-ovoj listi otkako je pokrenuta 1950. godine, ona je jedna od samo 11 žena.
Ignatova i njeni partneri su "prevarili žrtve za milijarde dolara, tvrdeći da će Vankoin biti ’ubica bitkoina. Ustvari, OneCoins su bili potpuno bezvredni... (njihove) laži su osmišljene sa jednim ciljem, da nateraju obične ljude širom sveta da se rastanu od svog teško zarađenog novca.’“, rekao je američki tužilac Damijan Villiams, glavni tužilac Njujorka, u saopštenju prošlog meseca.
Ruža je 2016. godine sebe nazivala kriptokraljicom. Svoju kompaniju Vankoin (OneCoin) reklamirala je kao unosnog suparnika bitkoinu na rastućem tržištu kriptovaluta. Samo 16 meseci kasnije, Ignatova se ukrcala na avion u Sofiji za Atinu i potom nestala, jer je od tada niko nije video, preneo je CNN.
Vlasti navode da je Vankoin bio piramidalna šema koja je prevarila ljude za više od četiri milijarde dolara.
"Za dve godine niko više neće govoriti o bitkoinu“, rekla je ona, dok su investitori aplaudirali i zviždali.
Federalni tužioci opisuju OneCoin kao jednu od najvećih međunarodnih šema prevare ikada počinjenih.
Na dnu njene poternice nalazi se beleška: "Veruje se da Ignatova putuje sa naoružanim čuvarima ili saradnicima. Ignatova je možda imala plastičnu operaciju ili je na neki drugi način promenila svoj izgled."
Ruža Ignatova (42) je nemačka državljanka, ali je rođena u Bugarskoj, gde joj je otac bio inženjer, a majka učiteljica. U svojoj knjizi "Kriptokraljica koja je nestala", autor DŽejmi Bartlet detaljno je opisao njen uspon od skromnih početaka do preduzetničke zvezde. Dok je bila devojčica, njena porodica se preselila u Nemačku, gde je Ignatova briljirala kao učenica. Dobila je stipendiju za univerzitet u Konstancu u Nemačkoj, gde je upoznala i udala se za kolegu studenta prava. Tvrdila je da ne želi decu, napisao je Bartlet, jer bi joj stala na put u sticanju bogatstva. Ljudima je govorila da želi da postane milionerka do 30. godine. Nakon studija evropskog prava na Univerzitetu Oksford, Ignatova je dobila posao u Sofiji kao konsultant za Mekinzi end kompani, međunarodnu konsultantsku kuću za menadžment.
Ignatova i suosnivač Vankoina Karl Sebastian Grinvud, počeli su 2014. ulagačima u Evropi, Njujorku i širom sveta da predstavljaju Vankoin. Obećavali su kupcima petostruki ili čak desetostruki povrat ulaganja, navedeno je u sudskim dokumentima. Vankoin se nije rudario kao druge kriptovalute, već se generisao kroz softver.
Sve je počelo da se raspada 2016, kada su investitori imali poteškoća sa prodajom svojih Vankoina kako bi nadoknadili svoja izvorna ulaganja, stoji u sudskim dokumentima. Internetom se počela širiti vest da je taj posao prevara, mediji su počeli da postavljaju pitanja, a uključili su se i međunarodni i američki savezni istražitelji. U oktobru 2017. Ministarstvo pravosuđa SAD optužilo je Ignatovu za prevaru putem interneta, zaveru za činjenje prevare sa vrednosnim papirima i zaveru za pranje novca, od kojih svaka nosi maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora. Savezni sudija u Njujorku izdao je nalog za njeno hapšenje.
Manje od dve sedmice kasnije, 25. oktobra 2017. godine, ukrcala se na komercijalni let iz Sofije za Atinu, stoji u sudskim dokumentima. Zatim je nestala, ostavivši svoje poslovne partnere da snose odgovornost za posrnulu kompaniju.
Dok je ona otišla sa ogromnom količinom gotovine, njeni partneri nisu bili te sreće. Grinvud je uhapšen u julu 2018. u svom domu u Koh Samuiju na Tajlandu i izručen SAD. U decembru je priznao krivicu za prevaru putem interneta, zaveru za činjenje prevare i zaveru za pranje novca. On je u pritvoru i suočava se sa 20 godina zatvora po svakoj od tri tačke optužnice.
Brat Ignatove, Konstantin Ignatov, uhapšen je u martu 2019. na aerodromu u Los Anđelesu. Ignatov se izjasnio krivim i trebalo bi da mu bude izrečena kazna u februaru. Vankoin je ugašen i njegov sajt više nije aktivan.
(Mondo)