U državnom vrhu Moldavije dolazi do promena, na mesto premijera stiže proevropski premijer Doran Recea.
Moldavija je u petak primila kandidata za novog proevropskog premijera Dorina Receana, samo nekoliko sati nakon što je njegov prethodnik podneo ostavku. "Posle političkih konsultacija, potpisala sam dekret o imenovanju Dorina Receana za kandidata za mesto šefa vlade“, rekla je proevropska predsednica Moldavije Maja Sandu. "Potrebno nam je jedinstvo da prevaziđemo ovaj težak period", dodala je ona, obećavajući "brzo" formiranje nove vlade.
Bivši ministar unutrašnjih poslova i preduzetnik u fintech sektoru Dorin Recean (48) bio je predsednikov savetnik za odbranu od februara 2022. godine. Sada mora da dobije poverenje parlamenta, što ne bi trebalo da bude problem jer proevropska stranka ima podršku 63 poslanika od ukupno 101.
Recean zamenjuje Nataliju Gavrilitu (45), koja je nešto ranije podnela ostavku posle godinu i po dana na vlasti. "Vreme je da odem“, rekla je ona novinarima i dodala da nema podršku i poverenje u zemlji. "Kada bi vlada imala istu podršku kod kuće kao u Evropi...“
Predsednica Moldavije Maja Sandu imenovala je u petak novog premijera kako bi svoju zemlju zadržala na proevropskom putu nakon što je prethodna vlada pala ranije u toku dana, posle višemesečnog sve većeg pritiska Rusije usred rata u Ukrajini, prenosi Politiko.
Na iznenadnom brifingu za novinare u petak, sada bivša premijerka Gavrilja objavila je da podnosi ostavku zajedno sa svojom prozapadnom vladom. Moldavija je prošlog juna, zajedno sa Ukrajinom, dobila status kandidata za Evropsku uniju, ali se vlada suočila sa intenzivnim pritiskom Moskve, koja je nastojala da potkopa njen autoritet.
"Da je naša vlada imala istu podršku kod kuće kakvu smo imali naši evropski partneri, mogli smo da napredujemo dalje i brže“, rekao je Gavrilica. Moldavija ulazi u novu fazu, u kojoj je bezbednost naš prioritet“, dodala je ona. Predsednica Maia Sandu rekla je da će pokrenuti razgovore sa političkim partijama u parlamentu o imenovanju novog premijera.
Pokušaj zaštite bez provociranja Moskve
Vlada Moldavije već dugo optužuje Rusiju, koja ima trupe u otcepljenom regionu Pridnjestrovlja na istoku, da podstiče nemire u zemlji, uključujući proteste u glavnom gradu Kišinjevu. U intervjuu za Politico prošlog meseca, Sandu je optužila Rusiju da koristi energetsku krizu i rastuće troškove da "unese nestabilnost u Moldaviju“, misleći na ruske napore dezinformacijama da podstaknu antivladina osećanja.
Moskva ima dugu istoriju okretanja ekonomskih šrafova protiv Moldavije tokom protekle dve decenije kako bi potkopala pro-EU administracije, najozloglašenije uvođenjem zabrana na ruski uvoz najvažnijih moldavskih vina.
Do kolapsa vlade u petak došlo je samo nekoliko dana nakon što se Gavrilica sastao sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u Briselu kako bi razgovarali o izgledima Moldavije za članstvo u EU. Na granici sa Ukrajinom, Moldavija se našla nesigurno blizu rata i želela je da uspostavi ravnotežu pokušavajući da se vojno zaštiti bez provociranja Moskve.
Ozbiljna debata o odbrani
Zemlja od 2,5 miliona ljudi, koja je 100 odsto zavisila od ruskog gasa pre invazije na Ukrajinu, borila se sa naglom porastom inflacije i javnim nemirima zbog rastućih cena energije. Sandu, bivši borac za borbu protiv korupcije školovana na Harvardu, rekla je za Politiko da je u zemlji postojala "ozbiljna debata" nakon ruske invazije na Ukrajinu, uključujući mogućnost pridruživanja odbrambenom savezu.
"Sada se vodi ozbiljna debata... o našoj sposobnosti da se odbranimo, da li to možemo sami ili da li treba da budemo deo većeg saveza“, rekla je ona. "I ako u nekom trenutku kao nacija dođemo do zaključka da moramo da promenimo neutralnost, to bi trebalo da se desi demokratskim procesom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je liderima EU tokom Evropskog samita u četvrtak u Briselu da je Ukrajina presrela ruske planove da "uništi“ Moldaviju. Moldavske obaveštajne službe su kasnije potvrdile da su identifikovale i "subverzivne aktivnosti“ koje imaju za cilj "podrivanje države Republike Moldavije, destabilizaciju i narušavanje javnog reda“.
Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije saopštilo je u petak da će pozvati ruskog ambasadora zbog „neprihvatljivog narušavanja [moldavskog] vazdušnog prostora ruskom raketom“ koja je preletela zemlju u okviru širokog napada Rusije na Ukrajinu.
(MONDO)