AP je izvestio da je identifikovao više od 2.000 telefonskih razgovora između ruskih vojnika u Ukrajini i njihovih porodica kod kuće. Oni tvrde da su pozive uputili pripadnici vojne divizije koju ukrajinski tužioci terete za ratne zločine u Buči, gradu u blizini Kijeva koji je postao simbol ruskih zločina.
Pozivi dokazuju da su mladi vojnici i njihova zemlja bili duboko nespremni za rat, piše Skaj njuz. Mnogi su se priključili ruskoj vojnoj operaciji jer im je bio potreban novac i jer im je rečeno da će dobiti herojski doček i da će ukrajinska prestonica pasti za nedelju dana bez krvoprolića.
"Ulazimo u tuđe kuće"
Telefonski razgovori otkrivaju kako je rat izgledao iz ugla ruskih vojnika. Neki su pričali svojim majkama o tinejdžeru iz Ukrajine kome su odsečene uši, drugi o tome kako moderno oružje može uništiti ljudsko telo, ne ostavljajući ništa da se ponese kući.
"Pucali smo iz tenkova, mitraljeza i pušaka. Nismo imali gubitaka. Uništili smo četiri njihova tenka. Bilo je mrtvih tela koja su ležala okolo i gorela. Dakle, pobedili smo", priča vojnik, čije je ime promenjeno u Leonid. Zatim joj on usputno priča o pljački, a majka u početku ne može da veruje da njen sin krade.
"Znači, svi ljudi su otišli, zar ne? Vi ih ne pljačkate, zar ne? Nećeš valjda da provaljuješ u tuđe kuće?" pita ga majka. "Već jesmo. Jesi li luda?" Leonid odgovara. "Oh, jesi. Šta nosiš odatle?" pita ga majka. "Uzimamo hranu, posteljinu, jastuke. Ćebad, viljuške, kašike, tiganje", odgovara Leonid.
"Mi ih ne zatvaramo, mi ih ubijamo"
Svojoj majci priča i o strahu od odlaska u patrolu jer ne zna na šta će i na koga će naići. Ističe da su spremni da ubiju čoveka i na najmanju provokaciju. On to pokušava da opravda argumentom da je civilima rečeno da beže ili da se sklanjaju u podrume, pa se svako ko je napolju ne smatra civilom.
"Bio je jedan zatvorenik, momak od 18 godina. Prvo su ga pucali u nogu. Onda su mu odsekli uši. Posle je sve priznao i ubili su ga. Mi ih ne zatvaramo. Mislim, sve ih pobijemo", kaže Leonid.
(MONDO)