Jednom dečaku (14) iz Indije doktori su uklonili ogromnu izraslinu iz mozga nakon što je zaražen jednom vrstom pantljičare. Tinejdžer je prethodno zatražio medicinsku pomoć jer je mesec dana povraćao i imao glavobolje. Lekari su mu na kraju dijagnostikovali težak oblik cistične ehinokokoze - zarazne bolesti koju izazivaju pljosnati crvi.
To se karakteriše razvojem jedne ili više cista abnormalnog karaktera koje sadrže tečnost. Najčešće se formiraju u jetri i plućima, ali i u kostima, bubrezima, slezini, mišićima i ređe u centralnom nervnom sistemu.
"Jednom kad se proguta većina larvi ostaje zarobljena u jetri ili plućima", rekao je doktor Sumit Takar za Njuzvik.
Neke od larvi pantljičare uđu u cirkulaciju krvi i završe na neuobičajenim mestima kao što je mozak. Tamo izazivaju stvaranje pojedinačnih ili višestrukih cista koje se polako povećavaju.
"Кad bolest zahvati mozak na ovaj način opisuje se kao cerebralna cistična ehinokokoza. Ovo stanje je veoma retko. Mozak je zahvaćen u manje od dva procenta slučajeva infekcije pantljičarima, a češće se viđa kod dece i mladih odraslih", rekao je Takar.
Simptomi se razvijaju tek kako se cista povećava i izaziva pritisak na okolni mozak. Pantljičara može biti prisutna u telu pacijenta mnogo godina pre nego što ciste porastu do te mere da izazovu primetne simptome.
"Ako cista pukne spontano ili tokom operacije tečnost ciste može da pobegne što rezultira alergijskom reakcijom kojoj bi pacijent mogao da podlegne", dodao je Takar, preneo je Njuzvik.
Cistična ehinokokoza se javlja širom sveta i nalazi se na svim kontinentima osim na Antarktiku. Infekcije se najčešće javljaju u ruralnim sredinama gde se kolju starije životinje.
"Psi ili stoka su uobičajene žrtve ove zaraze. Ljudi dobijaju infekciju slučajno progutajući jaja larve. Mogu da obole i ako dolaze u bliski kontakt sa zaraženim psima ili stokom ili konzumirajući vodu ili povrće kontaminirano izlučevinama zaraženih životinja", rekao je Takar.
Mladić iz Indije verovatno se zarazio pantljičarom putem kontakta sa zaraženom stokom ili psećim izmetom, a infekcija je rezultirala formiranjem jedne velike ciste ispunjene tečnošću u njegovom mozgu.
"Ciste poput ovih imaju tanak zid i sadrže mlečnu tečnost sa visokim sadržajem proteina i lipida. Unutrašnji sloj ciste stvara manje ciste. Najudaljeniji sloj zida nastaje kao rezultat reakcije moždanih ćelija koje okružuju cistu", rekao je Takar koji je sa kolegama izvršio kraniotomiju kako bi uspešno uklonoi cistu.
Кraniotomija je hirurško otvaranje lobanje koji uključuje rezanje male rupe kako bi se otkrio mozak ispod. Klikom na link možete pogledati uznemirujući snimak vađenja ciste.
"Tokom operacije važno je pažljivo odlepiti cistu sa mozga bez njenog pucanja. Prolivanje tečnosti iz ciste može dovesti do širenja ili ponovnog pojave bolesti, a ponekad i do reakcije opasne po život", rekao je Takar.
Simptomi pacijenta su potpuno nestali ubrzo nakon operacije. Vratio se u školu i nastavio sa normalnim aktivnostima u roku od dve nedelje nakon što je otpušten iz bolnice. Studija slučaja je objavljena u Medicinskom žurnalu Nove Engleske.
Više od milion ljudi može biti pogođeno ehinokokozom u bilo kom trenutku širom sveta, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije, a mnogi od ovih pojedinaca će doživeti teške kliničke sindrome koji mogu biti opasni po život ako se ne leče.
(MONDO)