I pored obećanja o povećanju isporuke granata za Oružane snage Ukrajine, zemlje članice Evropske unije suočavaju se sa gotovo nerešivim problemom – nedostatkom eksploziva i baruta. A bez te dve komponente nije moguće kratkoročno povećati proizvodnju, zbog čega je ugrožen plan isporuke Ukrajine obećanim milionima granata, što bi Ukrajincima trebalo da bude dovoljno za višemesečni rat. Ministarstvo odbrane Ukrajine se ovih dana žalilo da je njihovim vojnicima potrebno i do 600.000 granata mesečno da bi uspešno oslobodili celu teritoriju zemlje, dok u stvarnosti imaju samo 120.000 na raspolaganju.
Međutim, slične probleme imaju i Rusi, jer su tokom prošlogodišnje letnje ofanzive na Donbas njihove oružane snage upotrebile previše projektila. Mobilizacija tada još nije bila sprovedena, a ruska vojska je trpela nedostatak ljudstva, što je pokušala da neutrališe snažnom artiljerijskom vatrom na ukrajinske položaje. U leto 2022. godine ruske oružane snage koristile su i do 30.000 granata dnevno, pa su potrošile najveći deo zaliha, zbog čega od zime ispaljuju "samo” oko 10.000 projektila dnevno. Iako se sada proizvodnja granata povećava, ona teško može da podmiri potrebe na frontu.
Prema procenama stručnjaka, pre napada na Ukrajinu, Rusija je proizvodila oko dve hiljade granata dnevno, što znači da bi, u slučaju nastavka postojeće taktike zasnovane na velikoj potrošnji municije, u cilju prevazilaženja nestašice, potrebno je nekoliko puta povećati proizvodnju. Ali za Ukrajinu je situacija još teža.
Oružane snage Ukrajine i dalje imaju stotine topova i haubica sovjetske proizvodnje, za koje NATO granate nisu pogodne, a većina evropskih zaliha sovjetskih kalibara prošle godine je prebačena u Kijev. Kasnije isporuke naoružanja i granata NATO-a samo su privremeno popravile situaciju. U mnogim zemljama NATO alijanse zalihe granata su brzo iscrpljene, trenutna proizvodnja očigledno nije dovoljna da pokrije nastali deficit, a još manje da zadovolji rastuće zahteve Oružanih snaga Ukrajine. To je posledica zapadne vojne strategije.
Zapad nije nameravao da ratuje protiv potencijalnih neprijatelja oslanjajući se na artiljeriju, ali je doktrina pre svega podrazumevala široku upotrebu savremene avijacije.
Šta je "kvaka 22"?
Prema Fajnenšel tajmsu, problem u Evropi je nedostatak osnovnih materijala za granate - baruta i eksploziva, kao i komponenti za njihovu proizvodnju, na primer, nitroceluloze. Bez toga je nemoguće brzo povećati proizvodnju ovih materijala, a izgradnja fabrika za proizvodnju ovih materijala trajaće najmanje tri godine, kažu proizvođači oružja iz EU. Nedostatak materijala utiče i na sadašnju proizvodnju manje količine granata: na primer, zbog nedostatka baruta, cena proizvodnje granata u Evropi porasla je za 20 odsto od početka rata.Običan projektil za haubice od 155 mm košta već 850 evra.
Koliko košta tona municije
Poređenja radi, vlasnik PMC-a Vagner Jevgenij Prigožin rekao je da ga tona municije košta 50.000 dolara. Prema toj računici, uz prosečnu težinu projektila od 50 kilograma, jedan projektil bi trebalo da košta oko 2.500 dolara.
Zato NATO pokušava da poveća proizvodnju, ali i da osmisli taktiku koja bi omogućila da Oružane snage Ukrajine pobede trošenjem manje granata. U potonjem slučaju biće potrebno naglo povećati isporuku borbenih aviona Ukrajini, ali jačanje ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva je dug proces, dok nedostatak granata može uticati na njihovu borbenu sposobnost u bliskoj budućnosti, pa čak i sprečiti najavio veliku ofanzivu.
Zbog toga su se zemlje Evropske unije početkom marta dogovorile da ubrzaju isporuku artiljerijskih projektila i kupe još granata za pomoć Ukrajini, ali još moraju da smisle kako da te ciljeve pretvore u stvarnost. Prema planu koji je izradio visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, zemlje EU bi dobile finansijske podsticaje u vrednosti od milijardu evra da pošalju više svojih artiljerijskih projektila u Ukrajinu, dok bi još milijardu evra finansirala zajednička nabavka novih granata. Međutim, ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikovzamolio je da podrži plan Estonije da se zemlje EU ove godine udruže kako bi kupile milion granata kalibra 155 mm po ceni od 4 milijarde evra kako bi pomogle Ukrajini u borbi protiv ruske invazije i pokretanju kontraofanzive. Čini se da će EU za ove namene – za sada – odobriti 2 milijarde evra.
(MONDO)