Prošlo je nedelju dana otkako je ruski predsednik Vladimir Putin proglašen za lice sa poternice. Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je nalog za hapšenje za njim 17. marta, optužujući ga da je počinio ratne zločine u invaziji na Ukrajinu. Od tada su neke od država članica suda razmatrale da li bi Putina pritvorile i predale sudu u Hagu.
Nejasno je da li će Putin ikada biti u potpunosti odgovoran za nadgledanje ilegalne deportacije ukrajinske dece. Međutim, ukoliko uđe na teritoriju država članica MKS-a, one su po zakonu obavezne da izvrše naloge za hapšenje Putina i ruske predsedničke komesarke za prava deteta Marije Lvove-Belove. Međutim, to možda nije jedini rizik za Putina koji sledi nalog za hapšenje, jer se on takođe suočava sa mogućnošću da bude osramoćen i ponižen ili čak ubijen od strane neprijatelja.
Sve države MKS—uključujući sve članice Evropske unije, većinu afričkih država, sve države Latinske i Južne Amerike osim Kuba i Nikaragva, pa čak i Tadžikistan—su zakonski obavezni da uhapse Putinaako ikada kroči na njihovu teritoriju, primetio je Centar za analizu evropske politike (CEPA). MKS-u nedostaje sopstvena policija koja bi sprovodila svoje naloge za hapšenje i zavisi od svojih 123 države članice da pomognu u hapšenju pojedinaca od strane nacionalnih organa za sprovođenje zakona – nešto što se nije uvek dešavalo u prošlosti. Bivši sudanski lider Omar al-Bašir ima dva naloga za hapšenje MKS-a iz 2009. i 2010. godine. Iako je od tada posetio zemlje članice MKS-a, nije uhapšen i dalje je na slobodi.
Dok je nekoliko država članica NATO-a, uključujući Nemačku i SAD, udvostručilo svoje obaveze da će se pridržavati naloga MKS-a za hapšenje Putina, Mađarska, koja je takođe članica saveza, najavila je da neće uhapsiti ruskog predsednika. Gergeli Gulias, šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana, rekao je da iako je njegova zemlja potpisnica Rimskog statuta, ugovora kojim je stvoren MKS i koji ga je ratifikovao 2001. godine, u mađarskom zakonu nema osnova za hapšenje Putina.
To saopštenje usledilo je nakon što je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev upozorio da bi svaki pokušaj hapšenja Putina po nalogu MKS-a predstavljao objavu rata Rusiji. Takođe se sve više raspravlja o tome da li bi Putin mogao biti uhapšen ovog avgusta tokom očekivanog putovanja na samit zemalja BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) ovog avgusta u Južnoj Africi, koja je takođe dužna da izvrši nalog.
Putinovi neprijatelji iznutra?
Vlad Mikhnenko, stručnjak za postkomunističku transformaciju Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza na Univerzitetu u Oksfordu, izjavio je za Njuzvik da veruje da bi Putin mogao da bude uhapšen i poslat na sud u Hagu ako bude smenjen sa vlasti, ili ako mu ruske elite nameste hapšenje da bi ga zbacile sa vlasti.
"Pošto je Kremlj, broj jedan, paranoičan u pogledu Putinove bezbednosti i broj dva, veruje da SAD upravljaju svetom, Putin neće kročiti na teritoriju države članice MKS-a da izbegne bilo kakvu neprijatnost“, rekao je Mihnjenko, dodajući da je Putin verovatno neće rizikovati da ode u Dušanbe, u Tadžikistan ili Južnu Afriku. A ako Putin rizikuje da poseti zemlje članice MKS-a i "upadne u nevolje“, to bi moglo rezulturati hapšenjem, rekao je Mihnjenko.
Boris Bondarev, bivši ruski diplomata koji je podneo javnu ostavku zbog invazije na Ukrajinu prošle godine, takođe je prošlog meseca rekao da Putin može biti smenjen i da bi na kraju mogao biti primoran da se povuče ako izgubi rat protiv Ukrajine.
"Putin običan diktator"
"Putin se može zameniti. On nije superheroj. On nema nikakve supermoći. On je samo običan diktator“, rekao je Bondarev. Mihnjenko je uporedio sa Slobodanom Miloševićem, koji je 1999. godine optužen od strane prethodnika MKS-a, Međunarodne Krivični sud za bivšu Jugoslaviju. "Nakon što je izgubio vlast kod kuće, novi srpski lider — da bi ponovo uspostavio odnose sa Zapadom — predao je Miloševića Tribunalu u Hagu. Mislim da bi lideri posle Putina mogli da izvuku isti trik da ponovo uspostave odnos sa Zapadom. Međutim, u ovom scenariju, Putin možda neće ni stići do Haga. S obzirom na Putinove široke veze širom Evrope i ono što bi on potencijalno mogao da kaže sudijama o korupciji i sumnjivim poslovima između Moskve i velikih zapadnih prestonica, biće mnogo podsticaja da ga ućutkaju pred Hagom", rekao je Mihnjenko.
Pored rizika da Putina preda ruska elita, on bi mogao da se suoči sa problemima ako ode u posetu drugim zemaljama, čak i ako su prijateljski nastrojene prema ruskom režimu i ne traže njegovo hapšenje kao u slučaju Miloševića.
Miknjenko je rekao da je nalog za hapšenje MKS učinio Putina"izuzetno ranjivim“ i "poniženim“ u samoj Rusiji. "Zbog toga je televizija Kremlja veoma tiha bila o ovom slučaju. Oni ne žele da obični Rusi čuju Putina, hapšenje, nalog, u jednoj rečenici, jer to uništava njegovu harizmu 'lošeg dečka', i čini da izgleda kao običan kriminalac, despot iz Trećeg sveta", dodao je on.
Kako bi Rusija reagovala?
Pretnje Medvedeva, koji je zamenik predsednika ruskog saveta bezbednosti zbog mogućeg hapšenja Putina izazvale su uzbunu. On je rekao da bi, ukoliko bi nemačke vlasti pokušale da uhapse ruskog predsednika po nalogu MKS, to bila objava rata. Nemačka je jedna od 30 članica NATO-a, zajedno sa SAD, pa Medvedevo upozorenje sugeriše da bi svako hapšenje dovelo vojnu alijansu u rat sa Rusijom, što bi izazvalo Treći svetski rat.
Kada ga je Njuzvik kontaktirao, MKS je rekao: "Sud ne komentariše navodne političke izjave“. Rabea Bonighausen, portparolka nemačkog saveznog ministarstva pravde, rekla je da je "Nemačka, kao i sve države članice MKS-a, obavezna da sarađuje sa MKS (i stoga da izvrši nalog za hapšenje) prema članu 86 Rimskog statuta i odeljku 2,Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom".
Olga Lautman, nerezidentni viši saradnik u CEPA-i i viši istraživač u Institutu za evropski integritet, primetila je da su Medvedev i drugi zvaničnici i propagandisti Kremlja uputili nekoliko pretnji državama članicama MKS-a ako ispoštuju nalog za hapšenje Putina, ali ovo bi se verovatno pokazalo neosnovanim. "U hipotetičkom slučaju da Putina uhapsi član Međunarodnog krivičnog suda, ne verujem da bi Rusija išta uradila“, rekla je ona, dodajući da to može zavisiti od države članice i kakvu moć Rusija ima nad njom.
"Kada je reč o Nemačkoj ili bilo kojoj državi NATO-a, Rusija ne bi preduzela ništa jer u potpunosti razume da nije spremna za direktnu konfrontaciju sa NATO-om", naglasila je ona.
(MONDO)