Čvrsta odbrana Bahmuta je očigledno bila zamka za rusku ratnu mašineriju. Ukrajinski kontranapad, severno i južno od Bahmuta, potvrđuje prethodno iznetu pretpostavku. Iako je uvođenje ukrajinskih rezervi bilo planirano pre više od mesec dana, loši vremenski uslovi sprečili su upotrebu motorizovanih snaga.
Ukrajinske snage, koje su, zapadno od Bahmuta, pet nedelja čekale naređenje za napad, sada su pokrenule široki, dvostruki kontranapad južno i severno od grada. Svaki krak kontraudara sastoji se od koordinisanih napada spolja i iznutra Bahmutskog grebena. Da li će se ovi ukrajinski napadi razviti u dvostruki sveobuhvatni manevar oko grada, koji je uglavnom pod ruskom kontrolom, sada je teško predvideti.
Ruska odbrana je bliža kolapsu nego stabilizaciji
Prvi kontranapad ukrajinskih snaga počeo je 9. maja južno od grebena Bahmuta. Snage 3. ukrajinske jurišne brigade probile su ruske položaje južno od Ivanivske. Sa zapada, u pravcu Kliščivke, ostvaren je prodor na dodirnoj tački ruske 72. motorizovane brigade i privatne Vagner formacije. Obe ruske jedinice su pobegle, a prvi su zbrisani plaćenici. Već sledećeg dana u napad su krenule i snage sa unutrašnje strane grebena Bahmuta. Iz pravca Ivanivske probili su ruske položaje ka jugu. Zbog toga su ruske snage, koje su bile ukopane u šumama jugozapadno od Ivanivske, napustile svoje položaje da bi izbegle opkoljenje. Ponovila se ista slika kao i ranije.
Ruski napušteni rovovi sa puno opreme i stotinama neiskorišćenih protivtenkovskih mina. Pripadnici ruske 4. motorizovane brigade počeli su da se povlače kada su videli da i njihove kolege napuštaju svoje položaje. Vagnerove plaćeničke snage i formacije ruskih vazdušno-desantnih snaga pokušavaju da uspostave odbranu zapadno od Kliščivke. Brdski teren zapadno od naselja pruža povoljne uslove za organizaciju odbrane. Međutim, na ovom delu fronta ruska odbrana je bliža slomu nego stabilizaciji linija.
Šta može ruska komanda?
Severni udar je počeo sa Bahmutskog grebena. Proboj fronta izvršen je 11. maja ka Berhovki. Tu su zauzeti ruski položaji. Sa spoljne strane pravca napada javljaju o jakoj ukrajinskoj artiljerijskoj vatri u oblasti Soledara. To ukazuje na verovatan pravac dejstva drugog kraka ukrajinskih klešta ka Soledaru. U samom gradu branioci su uspeli da potisnu Vagnerovce iz zone Industrijske škole. Novoformirane snage za „prolećnu ofanzivu“ ne učestvuju u ovim ofanzivnim operacijama. Dakle, deluje se sa snagama koje su početkom godine bile okupljene u tom regionu. Kakva će biti reakcija Rusije? Dovođenje ruskih rezervi bi svakako usporilo, ako ne i zaustavilo ukrajinsko napredovanje.
Međutim, u iščekivanju glavnog ukrajinskog napada, odbrana na drugom delu fronta bila bi ugrožena. Rusi su početkom jeseni 2022. naučili bolnu lekciju. Druga opcija je povlačenje snaga na povoljnije odbrambene položaje, skraćivanje linije fronta i izvođenje odbrambenih operacija pod jedinstvenom komandom.
Ukrajinci vrše podizanje oklopa
Ruska komanda očigledno ne funkcioniše kao jedinstven sistem. Posle javne prepirke između Jevgenija Prigožina i Ministarstva odbrane, za „vezu” je imenovan armijski general Sergej Vladimirovič Surovikin, inače jedan od zamenika nesposobnog armijskog generala Valerija Gerasimova, još uvek formalno glavnokomandujućeg ruskih snaga u Ukrajini. Ako to urade, Vojska Ruske Federacije bi mogla da se oslobodi i privatne oružane formacije Vagner i njenog komandanta, veoma neprijatnog i nepredvidivog partnera.
Iz drugih delova ratišta stižu veoma šturi podaci. Nešto slično Bahmutu dešava se u Velikoj Novosilki u Zaporožju. Ujedinjene snage Ukrajine sprovode ofanzivne operacije, ali ograničenog taktičkog obima. Na severu, ruski izvori javljaju da se ukrajinske vojne kolone ceo dan kreću ka granici sa Belgorodskom oblašću u pravcu Kupjanska. Prema istim izvorima, u kolonama su primećeni tenkovi, samohodni artiljerijski sistemi, višecevni raketni bacači, oklopni transporteri sa pešadijom. Ruski blogeri javljaju da su moderni zapadni tenkovi primećeni u oklopnim kolonama. Ako su izvori tačni, Ukrajinci pomeraju svoje oklopno-mehanizovane snage ka severoistočnom delu fronta.
Ukrajina obnavlja ofanzivu ka Svatovu
Pokretima ka Kupjansku prethodile su aktivnosti ukrajinskih snaga na relativno mirnom delu fronta. Ukrajinci su 7. maja sa tri strane pomerili svoje položaje ka mestu Vilšana, koje se nalazi 15 kilometara severoistočno od Kupjanska. Ako su ruski izvori tačni, može se pretpostaviti da ova kretanja znače i obnavljanje ukrajinskih ofanzivnih dejstava prema jugoistoku, u pravcu grada Svatova. Ako napadnu, to će sigurno biti iz pokreta. Međutim, ne treba zaboraviti da je krajem prošle godine, pre nego što je smenjen, general armije Surovikin sredio odbrambene linije oko grada. Jedan se nalazi na zapadu, a drugi na istoku naseljenog mesta.
Svaka odbrambena linija sadrži protivtenkovski rov, betonske tenkove barijere poznate kao "zmajevi zubi" i standardne pešadijske rovove.
Na ostalim delovima fronta izvode se manja dejstva na nivou nasilnog izviđanja. Prema ruskim izvorima, specijalne snage Glavne obaveštajne uprave Ukrajine i marinci gomilaju snage i sredstva pet kilometara uzvodno od brane Nova Kahovka. U oblasti Berislava, Hersonske oblasti, na desnoj obali Dnjepra, primećena je grupa lakih desantnih plovila. Prema istim izvorima, namera ukrajinskih snaga je da obezbede mostobran u oblasti naselja Kahovka na levoj obali. Ovo treba uzeti sa rezervom.
Kod prvog ozbiljnijeg pritiska nastala je bežanija
Nazivanje aktuelnih ukrajinskih ofanzivnih akcija kao velikom prolećnom ofanzivom ne odgovara činjenicama. Količina angažovanih snaga je na taktičkom nivou. Novoformirane brigade uopšte nisu bile angažovane. Vreme će pokazati da li će se razvijati u pravcu velikog prolećnog oslobodilačkog pohoda. Ipak, mogu se izvući neki zaključci za procenu budućih akcija.
Borbeni moral ruskih rezervnih snaga je zaista nizak. Već na prvi ozbiljniji pritisak pojavila se bežanija. Doduše, napali su ih prekaljeni veterani bivšeg puka Azov. Odsustvo funkcionalne komande ruskih snaga smatra se ozbiljnim problemom. Komanda očigledno ne funkcioniše kao jedinstven sistem.
Aktuelne akcije ukazuju da su ruski komandanti odlučili da rezerviste zadrže na prvoj liniji odbrane. Formirali su rezervne formacije od profesionalnih vojnika i padobranaca Speznaza, koje su verovatno bile pojačane oklopnom komponentom. Koristili bi se za intervencije na kritičnim delovima fronta. Raniji ukrajinski protivudari uglavnom su zaustavljeni masivnom, intenzivnom i preciznom baražnom vatrom ruske artiljerije.
Šta je potrebno za uspeh prolećne ofanzive?
Novina je da su ukrajinske snage počele da izvode ofanzivne operacije noću. Ne radi se samo o operacijama specijalnih snaga, već o redovnim trupama. Očigledno su opremljeni i obučeni od strane instruktora članica NATO-a za noćna dejstva.
Novina u načinu korišćenja snaga koje izvode ofanzivna dejstva je direktna podrška jurišnim i izviđačkim bespilotnim letelicama. To znači da komandanti imaju pregled situacije na ratištu u realnom vremenu. Posebno su impresivni snimci direktne koordinacije i korekcije tenkovske vatre pomoću osmatračkog drona. Iako ograničene, ukrajinske ofanzivne i demonstrativne akcije očigledno se izvode planski, duž cele linije podele. Ovo stavlja neprijateljske ruske snage u nepovoljan položaj. U slučaju ispoljavanja fokusa napada, Ukrajinci imaju na raspolaganju daleko povoljnije komunikacije za manevar snaga duž fronta. Komanda u Kijevu želi da iskoristi neuspeh ruske zimske ofanzive i zamor agresorskih snaga. Ukrajinske snage će još neko vreme uglavnom izvoditi ofanzivne operacije u cilju poboljšanja taktičkog položaja, nanošenja što većih gubitaka okupacionim snagama i preuzimanja ukupne inicijative na bojnom polju. Za uspeh velikog štrajka moraju se ispuniti još dve pretpostavke. Ukrajinske snage moraju nužno ojačati svoju protivvazdušnu odbranu kako bi zaštitile svoje napadne kolone.
Prodor kod Bahmuta izazvao je paniku među Rusima
Osim toga, mogućnost izvođenja vatrenih udara na većoj dubini nego u ovom trenutku značajno bi povećala šanse za uspešno presecanje „kopnenog mosta“ između Krima i Ruske Federacije. Potvrda opremanja ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva krstarećim raketama „Storm Shadow”, dometa do 300 kilometara, jedan je korak ka ispunjenju tog zahteva. Sledeći korak bi bio uvođenje u naoružanje već odobrenih GMLRS, planskih bombi koje se lansiraju iz višecevnog raketnog bacača HIMARS. Njihov domet je 120 kilometara.
Sa ova dva borbena sredstva u ruci, Ujedinjene snage Ukrajine bi mogle da prekinu saobraćaj preko Krimskog mosta, i da drže pod vatrom sve linije snabdevanja južnog dela ratišta, uključujući i luke na Morskom moru. Azov, Mariupolj i Berdjanka. Iz ovih razloga, predstojeće ukrajinske ofanzivne aktivnosti treba posmatrati više kao oslobodilački pohod, a ne zasebnu ofanzivu. Kampanja je već počela i verovatno će trajati do jeseni. Normalno, uvek postoji mogućnost potpunog kolapsa ruske invazije, što je malo verovatno ove godine. U svakom slučaju, umesto devetomesečne najave da potpuno kontrolišu grad, nedavni proboj ruskih linija kod Bahmuta izazvao je priličnu paniku u ruskom novinskom prostoru.
(MONDO)