Napad dronovima na Moskvu koji se dogodio 30. maja simbol je velike promene u ratu između Rusije i Ukrajine – borbe se sada vode ne samo na teritoriji Ukrajine, već i na teritoriji Rusije. Leonid Beršidski, ruski novinar koji poslednjih osam godina živi u Nemačkoj, komentariše situaciju za Blumberg. On je napustio Rusiju zbog svog protivljenja ruskoj aneksiji Krima i od tada je postao jedan od najistaknutijih kritičara Vladimira Putina među ruskom dijasporom na Zapadu.
Kijev nije preuzeo odgovornost ni za jedan napad na rusku teritoriju. Međutim, kako piše Beršidski, dogodilo se previše ovih incidenata da bi se smatrali bilo čim drugim osim ukrajinskom taktikom da se rat prebaci na rusku teritoriju.
Napadi kao dokaz ruske ranjivosti
Prema njeovim rečima, ta taktika je kockanje. Vojno opravdanje za udare duboko na rusku teritoriju, bilo da se radi o direktnim prekograničnim udarima koji uključuju borce ili udarima dronova i raketa, ima dve strane. Prvo, takvi napadi primoravaju rusku komandu da obrati pažnju na ranjive delove svoje ogromne teritorije. U Belgorodskoj oblasti, gerilci, koji su u medijima nazivani partizanima, lako su preuzeli kontrolu nad tri uspavana sela. Pre nego što su oterani, postavili su ukrajinsku zastavu na vrh lokalnog doma. Dronovi koji su stigli do Moskve probili su najtežu protivvazdušnu odbranu u celoj Rusiji samo zato što su leteli dovoljno nisko i očigledno nisu koristili satelitsku navigaciju na svom prilazu.
Pozitivan uticaj na reputaciju Ukrajine
Čak je i Putin priznao da treba poraditi na protivvazdušnoj odbrani Moskve. Rezultat je, dakle, da ruska vojna komanda mora da skrene pažnju sa linija fronta u Ukrajini, a to će pomoći ukrajinskoj komandi dok pokušava da zbuni neprijatelja oko pravca predstojeće kontraofanzive, piše Beršidski. Druga stvar, kaže Beršidski, napadi su korisni za ukrajinske odnose sa javnošću. Oni su izbrisali svaki negativan publicitet koji bi mogao biti rezultat predaje Bahmuta, grada za koji je Ukrajina potrošila značajna sredstva za odbranu. Takođe, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je još jednom uspeo da pomeri granice mogućeg, ne samo da pruži nove dokaze da je Rusija pokazala slabost i nesposobnost da uspostavi tzv. „crvene linije“. Napadi su dokaz ideje da Putin razume samo silu i da je suočavanje sa njom na sopstvenom terenu izvan njegove zone komfora, piše on.
Putinov najveći problem
Obe ove prednosti su izuzetno važne ako Ukrajina želi da bude sigurna u svoju kontraofanzivu. Ako ukrajinska armija uspe da odlučno preseče ruski “kopneni most” ka Krimu, sve ruske teritorijalne dobiti u Ukrajini od 2014. biće dovedene u pitanje. Međutim, ako kontraofanziva bude neuspešna ili se ne sprovede, napadi na rusku teritoriju bi mogli da se obiju Ukrajincima o glavu. Najveći Putinov problem nije relativno loše stanje profesionalne vojske, narušeno korupcijom i nesposobnošću ruskih generala. Problem za Putina je što većina Rusa nije bila voljna, na primer, da donira čak i male količine novca za ratne napore u Ukrajini. Vojnici stacionirani u Ukrajini takođe imaju nizak nivo motivacije. Prvi Putinov pokušaj mobilizacije prošle jeseni izazvao je egzodus vojno sposobnih muškaraca.
Međutim, ruska ravnodušnost mogla bi da se promeni napadima na sopstvenu teritoriju. Tako je barem bilo za vreme čečenskog sukoba. Tokom 1994. godine, kada je separatistička čečenska vlada objavila svoju nameru da se otcepi od Rusije, velika većina Rusa je podržavala mirno rešenje ili čak bezuslovno povlačenje trupa. Godine 1997. 51% glasalo je za davanje nezavisnosti Čečeniji. Do kraja 1999. godine, međutim, dvotrećinska većina građana podržala je nastavak vojnog pritiska na odmetnuti region. Ovakva promena javnog mnjenja može se objasniti čečenskim napadom na susedni Dagestan i serijom terorističkih napada na avione, moskovsku metro i, konačno, stambene zgrade u Moskvi i drugim gradovima.
Neki od Putinovih dugogodišnjih neprijatelja krivili su ga da je odgovoran za eksplozije u moskovskim neboderima u to vreme i da je promena javnog mnjenja takođe bila njegov cilj. Kako god bilo, nezavisnost Čečenije postala je krajnje nepopularna, a uspešna Putinova kampanja da pobedi separatiste bila je uspešna.
Više civilnih žrtava na teritoriji Rusije
Beršidski piše da je Putinu potreban „efekat“ Čečenije, koji bi dugoročno mogao da bude poguban za Ukrajinu. Ono što bi Putinu moglo pomoći je značajan broj civilnih žrtava. U terorističkim napadima čečenskih separatista poginule su stotine civila. Bilo je mrtvih i povređenih među civilima u pograničnim oblastima Rusije, ali ne u obimu koji bi mogao da utiče na uglavnom ravnodušno stanovništvo. U napadu dronom na Moskvu nije bilo žrtava, iako su dva drona zapravo uletela u stanove. Sa ruskom vojskom u Ukrajini i većinom Rusa koji najviše žele da se „sve ovo što pre završi“, rizici od “kontraofanzive“ na ruskoj teritoriji se, bar za sada Ukrajini isplate. Ako postoji „crvena linija“ koju bi Zelenski mogao da pređe, ona je ili nevidljiva ili je još uvek predaleka, napisao je Beršidski za Blumberg.
(MONDO)