TAJNI SASTANAK SA OLIGARSIMA! Putin im dao jedno obećanje i nastupio je ZAVET ĆUTANJA, ali sada kreće NAPLATA!

U proteklih šest meseci, dok je Rusija pokušavala da okupira Ukrajinu, najmanje osam vodećih ruskih biznismena i šefova nekoliko velikih kompanija umrlo je pod nerazjašnjenim okolnostima. U atorskom tekstu za Euractiv, Orhan Dragaš, osnivač i direktor Međunarodnog instituta za bezbednost sa sedištem u Beogradu ističe da su se prvi dolarski milijarderi iz Rusije pojavili na Forbsovoj listi 1997. godine,

“Putin je obećao da neće revidirati privatizaciju iz 1990-ih i zatražio lojalnost zauzvrat. U pogledu posvećenosti, ovi uticajni ljudi nisu mogli da rade protiv njegove vlade preko medija koje su kontrolisali i političkog uticaja koji su nesumnjivo imali. Na ovom sastanku je postignut dogovor o omerti (zakon ćutanja, obično se vezuje za sicilijansku mafiju). Dogovor koji će trajati dve decenije. Sledeći sastanak ovog značaja održan je 24. februara ove godine, na dan kada je Rusija napala Ukrajinu. Sala u Kremlju bila je ispunjena milijarderima, a njihov lider, bez kojeg ne bi bili ono što jesu, ponovo je tražio njihovu lojalnost”, piše Dragaš.

Prema njegovim rečima cena te lojalnosti bila je mnogo veća nego ikada ranije jer su protiv svih već izrečene lične sankcije.

“Njihove milijarde u zapadnim bankama su blokirane, a njihovi mlazni avioni, jahte i vile u Londonu, Nici i Toskani zaplenjeni. Ulozi za pokazivanje lojalnosti takođe su bili veći jer je Putinova zemlja ušla u rat da bi ostvarila svoj mitski ruski svet. Svako ko je smatrao da treba da se suprotstavi ili čak da ne učestvuje energično u ovom poslu dobio je jasno upozorenje da se takvo ponašanje neće tolerisati”, piše Dragaš.

On ističe da je u proteklih šest meseci, dok je Rusija pokušavala da okupira Ukrajinu, najmanje osam vodećih ruskih biznismena i šefova nekoliko velikih kompanija umrlo pod nerazjašnjenim okolnostima.

“Poslednji od njih, prvi čovek naftnog giganta Lukoila, Ravil Maganov, možda je slučajno pao sa prozora (ili balkona) moskovske bolnice ili izvršio samoubistvo, kako su pisali kontrolisani ruski mediji. Možda je nastradao jer je bio jedan od retkih vrhunskih biznismena koji nije imao lepe reči o agresiji na Ukrajinu. Njegov Lukoil je još u martu tražio prekid rata, što je teško oprostiti. U maju je pod nerazjašnjenim okolnostima preminuo i njegov bivši izvršni direktor Aleksandar Subotin. Državna propaganda ga je diskreditovala saopštenjem da je preminuo posle posete šamanu”, napisao je Dragaš.

Napominje da nisu jasne okolnosti ni pod kojima su poginuli Leonid Šulman, jedan od direktora Gasprom Investa i Aleksandar Tjuljakov, takođe jedan od najviših menadžera Gasproma (pronađen mrtav u svojoj garaži).

“Ništa novo nema da se kaže ni o ubistvu Vladislava Avajeva, bivšeg potpredsednika Gasprom banke, njegove supruge i njihove ćerke u stanu u Moskvi. Nerazjašnjeno je i ubistvo šefa gasnog giganta Novatek Sergeja Protosenje i njegove porodice u njihovom stanu u Španiji. Ostaje nepoznato zašto su Vasilij Melnikov, vlasnik medicinske kompanije Medstom, njegova supruga i dvoje dece u martu izbodeni nožem u Nižnjem Novgorodu. Baš kao što je ostalo nepoznato kako je ruski gasni milijarder ukrajinskog porekla Mihail Votford preminuo u svom stanu u Engleskoj”, piše Dragaš.

Malo je verovatno, ističe on, da ćemo ikada dobiti odgovore od strane ruske istrage u vezi sa ovim smrtnim slučajevima.

“Razumno bi bilo tražiti samo jedan odgovor – kako su ovi nesrećnici prekršili davno uspostavljeni kodeks lojalnosti? Jer smrt najmanje osam top menadžera iz najistaknutijih ruskih kompanija za samo šest meseci ruske agresije na Ukrajinu ne može biti običan zločin. Znajući šta će se dogoditi ako pokušaju da dignu glas protiv agresije, neki iz tog kruga su pokušali da pobegnu iz zemlje, iako su znali da to nije garancija da će nastaviti da žive”, piše Dragaš.

Prema Dragaševim rečima najpoznatiji od svih je Putinov ekonomski saradnik Anatolij Čubajs, bivša desna ruka Borisa Jeljcina, po mnogima “otac” privatizacije iz 1990-ih, i što je najvažnije, jedan od retkih koji je politički preživeo prelazak sa Jeljcinove na Putinovu eru.

“On je pobegao iz Moskve mesec dana nakon napada na Ukrajinu, posle toga je viđen u Turskoj, na Kipru i u Izraelu, a nedavno je primljen u bolnicu negde u Evropi, u teškom stanju, verovatno zbog trovanja. Igor Volobujev, potpredsednik Gasprombanke, takođe je pobegao iz Rusije sa porodicom u Ukrajinu da se na strani svog naroda bori protiv agresije koju je predvodio njegov bivši poslodavac. Od početka agresije iz Rusije su pobegli i član odbora Sberbanke Lev Hasis i zamenik direktora Aeroflota Andrej Panov. Niko od njih ne može da se zadovolji novim životom u dobrovoljnom izbeglištvu jer dobro znaju od čega beže. Na to ih povremeno podsećaju vesti iz zavičaja o misterioznoj smrti jednog po jednog iz najbliže “porodice” u kojoj vlada zakon odanosti kao kod Koza nostre - odmetnici plaćaju glavom”, piše Dragaš.

Ruka osvete je duga i strpljiva, piše Dragaš, jer se nelojalnost ponekad mora okrutno kazniti i upotrebiti za primer drugima.

“Suprotstavljanje današnjoj Rusiji u njenom osvajanju ne može biti uspešno samo vojnom odbranom napadnutih zemalja i teritorija. Taj otpor može biti efikasan samo ako sadrži i borbu protiv mafije, jer je priroda režima u Kremlju takva da zahteva antimafijašku strategiju i akciju. To nije (samo) borba protiv odmetničke i agresivne države; to je borba protiv izuzetno bogatog bratstva gde vladaju zakoni lojalnosti, a najveća vrednost je novac. Ruski svet je samo bezvredni natpis na sefu koji sadrži stotine milijardi pokradenih u Rusiji i širom sveta, a bratstvo će ih braniti bez obzira na žrtve koje ostavi za sobom”, zaključio je Dragaš.

(MONDO)