U intervjuu za Vol Strit Žurnal, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokazao je značajan nivo razboritosti kada je u pitanju članstvo u Severnoatlantskom savezu. On je rekao da nije očekivao da će se pridružiti dok traje sukob, ali želi garanciju članstva nakon rata. Ministri spoljnih poslova NATO-a sastali su se krajem prošle nedelje u Oslu i razgovarali o tom pitanju kako ne bi opterećivali julski samit u Viljnusu.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, ponovio je da bi pobeda Rusije bila tragedija za Ukrajinu, ali opasnost za Alijansu, koja bi svet učinila pogubnijim. Američki državni sekretar Antoni Dž. Blinken rekao je u petak u Helsinkiju da je jačanje odbrane Ukrajine od Rusije "preduslov” za diplomatiju da okonča rat i upozorio na privlačnost kratkoročnih prekida vatre koji bi mogli da idu u vojnu prednost Moskve.
"Prekid vatre koji zamrzava sadašnje linije, pri čemu Rusija kontroliše velike delove ukrajinske teritorije, nije pravedan i trajan mir. To je Potemkinov mir. On bi legitimisao rusko otimanje zemlje. Nagradio bi agresora i kaznio žrtvu", rekao je Blinken.
Robusno finansiranje
Dakle, pomoć Kijevu se nastavlja, a NR Kina nije ponudila zadovoljavajući mirovni plan. Kada je u pitanju članstvo, izgleda da je pronađeno rešenje koje zadovoljava članove. Stoltenberg je posle sastanka rekao:
"Radimo na višegodišnjem paketu podrške sa snažnim finansiranjem. Ovo će obezbediti ukrajinsko dugoročno odvraćanje i odbranu, pomoći u obnovi bezbednosnog i odbrambenog sektora i prevesti Ukrajinu sa doktrine, opreme i obuke iz sovjetskog doba na punu interoperabilnost sa NATO“.
On je dodao da vrata Kijeva ostaju otvorena i da će odluku o članstvu doneti članice i Ukrajina. Stoga članstvo ostaje tema za neko drugo vreme, vreme kada će Kijev kontrolisati teritoriju, kada će defanzivno biti dovoljno jak da Rusiji neće ni pomišljati da započne agresiju. Ključna reč je "odvraćanje“ koje NATO želi da izgradi kako bi naterao Moskvu da odustane od svojih imperijalističkih planova.
Nema protesta Turske i Mađarske
Ovim diplomatskim rešenjem, kompromisom kao i uvek u demokratskim sistemima, pomoć Ukrajini je zagarantovana bez ugrožavanja bezbednosti članice ili umešanosti u sukob. Istočne i nordijske članice treba da budu zadovoljne ovim, jer to šalje snažnu poruku Moskvi da Kijev neće biti ostavljen na cedilu. Mađarska i Turska ne mogu da protestuju jer nema govora o članstvu. Zelenski nema izbora, mora da prihvati takvo rešenje.
Vašington post je dobio preciznije podatke o predlozima bilateralnih ili multilateralnih sporazuma sa Ukrajinom, koje su okarakterisali kao sporazume o međusobnoj odbrani ili bezbednosne memorandume po uzoru na one koji su usmeravali milijarde dolara godišnje za američku vojnu pomoć Izraelu.
Poljski predsednik Andžej Duda rekao je za VSJ pre desetak dana da će Izrael biti obrazac odnosa. Jednostavno, mi vam dajemo novac i oružje, vi razvijate savremene odbrambene mehanizme, jer to uvek ide uz ratovanje i branite se. NATO ne sme da bude deo sukoba, kako je na samom početku definisao general Majkl Mili, komandant združenog štaba američke vojske.
"Ne znamo kada će se rat završiti, ali kada se završi, moramo da obezbedimo uspostavljene kredibilne aranžmane da garantujemo bezbednost Ukrajine u budućnosti i okončamo ruski ciklus agresije“, lapidarna je poruka generalnog sekretara NATO-a.
Indo-Pacifik
Neimenovani zvaničnici navode da je posebna vrednost sporazuma garancija Ukrajini da političke promene na Zapadu, posebno američki izbori i mogući dolazak izolacionističkog republikanskog predsednika, neće uticati na bezbednosne garancije. Ukrajina je ostavila još jednu važnu odluku u pozadini. Generalni sekretar Stoltenberg je najavio da će se produbljivanje partnerstva sa "našim saveznicima u Indo-Pacifiku” nastaviti.
(MONDO)