Ribarski brod koji se prevrnuo u Mediteranu prošlog meseca i potonuo sa stotinama putnika prevozio je oko 750 pakistanskih, sirijskih, egipatskih i palestinskih izbeglica i migranata. Svega 104 ljudi je spaseno, a Pervez Ahtar ostao je bez sina (14), čijih poslednjih reči se seća kroz suze. Više od 600 ljudi utopilo se 14. juna u potencijalno najsmrtonosnijem brodolomu sa migrantima.
"Rekao mi je: 'Biću dobro. Iškolovaću svoju braću. Napraviću ti kuću. Nećeš biti gladan. Samo se moli za mene'", preneo je Pervez reči svog sina Muhameda Abuzara.
Ahtar živi u trošnoj, jednosobnoj kući u selu u istočnom okrugu Pakistana Gudžrat. Vozač je školskog autobusa koji zarađuje manje od 90 dolara mesečno i morao je da proda svoju kuću da plati krijumčarima put za Muhameda. Sada je ostao sa još troje dece u naciji koja se bori sa ekonomskom krizom. Može da im priušti dnevno samo veknu hleba. Muči se da plati račun za struju od 18 dolara. Nema ni novca za brigu o najmlađem sinu, koji je vezan za krevet. Ali, trpeo bi i više od toga kad bi to moglo da mu vrati Muhameda, piše CNN.
"Ako ga iko dovede nazad, bićemo im robovi", rekao je Ahtar.
"Ubedili su nas da će zaraditi za 10 kuća"
Muhamed je išao stopama ostalih dečaka iz okolnih sela, koji su uspešno prešli opasan put do Evrope i slali kući pomoć. Porodica je stupila u kontakt sa agentom švercera u obližnjem gradu, koji ih je uverio da je put vredan rizika i troškova od 9.300 dolara.
"Rekli smo mu da ne možemo to da priuštimo. Ali, rekao nam je da prodamo kuću ako je imamo i da ćemo za godinu dana imati 10 kuća koliko će zaraditi. Ubedio je i nas i našu decu", priča Ahtar.
Početkom maja je Muhamed sa ujakom i grupicom tinejdžera napustio selo. Šverceri su organizovali let od Karačija do Dubaja a potom do Egipta i Libije. Od aerodroma u Tripoliju dovezli su se do Tobruka gde su čekali mesec dana u kampu punom drugih migranata i izbeglica na putu do Evrope, ispunjenom stalnim rizicima od hapšenja, zlostavljanja, kidnapovanja pre nego što uopšte kroče na brod preko Mediterana..
Poslednji poziv
Dan pre polaska za Italiju, konačnu destinaciju, Muhamed je poslao snimak svom bratu sa invaliditetom da ga nasmeje plazeći se ispred kamere, a poslednji poziv uputio je uveče 8. juna.
"Bio je srećan što govori sa majkom i mlađim bratom", rekao je otac koji je sledećeg jutra dobio još dve poruke.
"Tata, trpaju nas u kontejner i odvode nas”, rekao je njegov sin u jednoj, dok je u drugoj naveo da je na brodu “Adrijana” koji može da ponese 100 ljudi. Ali, umesto toga bilo ih je 750, od čega skoro polovina iz Pakistana.
Muhamedovoj porodici je svejedno.
"Za nas su život i pakao jedno te isto. Žudimo da čujemo njegov glas. Ako me iko pita, reći ću im da je bolje umreti od gladi od ovog", rekao je Ahtar.
CNN navodi da svedočanstva preživelih opisuju haos i očaj koji su nastali kad je brod potonuo. Preživeli i njihovi rođaci ranije su ispričali da su se uslovi na prenatrpanom plovilu brzo pogoršali nakon što je krenuo iz Libije za Italiju. Ostali su bez vode i počeli da piju vodu iz uskladištenih flaša u koje su ljudi urinirali, kako su naveli.
Bilo je tuča oko hrane i vode, putnici su se onesvešćivali i čak umirali, rekli su preživeli. Oni su CNN-u u Grčkoj rekli da je brod bio krcat i da su ljudi bili raspoređeni na tri palube. Najgore je bilo na najnižoj gde im je bilo nemoguće da se kreću.
(Mondo/CNN)