Otkako je Rusija napala Ukrajinu krajem februara 2022. godine, grčki sektor transporta je nastavio da zarađuje od transporta ruske nafte. Ipak, Grci su pronašli još unosniji posao – prodaju brodova misterioznim kupcima koji su povezani sa Rusijom. Novinski portal TradeVinds objavio je sredinom februara ove godine da je došlo do "velike rasprodaje grčkih tankera" i da kupci ne pitaju za cene. Umesto plave boje, ovi nekadašnji grčki brodovi sada plove u 'sivim' morima i okeanima, piše Forin Polisi.
Grčke kompanije nisu glavni igrači u mnogim sektorima globalizovane ekonomije, ali su i dalje dominantna snaga u sektoru pomorstva. Gledajući po nosivosti brodova, Republika Grčka je prošle godine ponovo bila vlasnik najveće svetske flote. Tada je Rusija napala Ukrajinu, a Zapad je uzvratio sankcijama. To se grčkim brodovlasnicima nije dopalo. "Sankcije nikada nisu dale rezultate", rekao je prošlog juna grčki pomorski magnat Jorgos Prokopiju.
Ipak, bolje su sankcije nego sedeti skrštenih ruku. Članice grupe G7, Evropska unija i Australija uvele su gornju granicu cena koja je zabranila kompanijama iz sankcionisanih zemalja da trguju ruskom naftom po ceni većoj od 60 dolara po barelu. Potražnja za naftom je ostala velika, međutim, ruski tankeri koji su prevozili velike količine nafte bili su pod sankcijama i nisu mogli da je transportuju. U pomoć su im pritekli grčki brodovlasnici.
Nepoznati kupci
Prema rečima Robina Bruksa, glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije, skoro 50 odsto tankera koji napuštaju ruske luke nalazi se na grčkim brodovima. Ovaj procenat je bio 33 odsto pre invazije. Kompanije iz zemalja koje su nametnule ograničenje cene ruske nafte mogu ga prekoračiti ako poštuju ograničenje. Wall Street Journal je početkom maja pisao da je sedam grčkih kompanija transportovalo 50 odsto više ruske nafte iz ruskih luka na Baltičkom i Crnom moru nego najveća ruska brodarska kompanija Sovkomflota.
Međutim, mnogi grčki brodovlasnici odlučili su da prodajom svojih brodova mogu ostvariti još veći profit. Prodaja grčkih brodova počela je da raste u februaru 2022. godine, a portal TradeVinds piše da je velika potražnja za tankerima i starim tankerima širom sveta, posebno u zemljama koje nisu opterećene sankcijama uvedenim Rusiji. U periodu između februara 2022. i februara 2023. grčki brodovlasnici su prodali približno 125 transportnih brodova i zaradili četiri milijarde dolara. Novinski portal Hellenic Shipping Nevs objavio je u junu da su grčke kompanije prodale 97 tankera tokom prvih šest meseci 2023. godine, 25 odsto od ukupnog broja tankera u svetu.
Prema podacima konsultantske kuće VesselsValue, koja prati prodaju brodova u svetu, grčke kompanije su od početka rata u Ukrajini prodale 290 plovila, najviše od bilo koje zemlje na svetu. Kina je druga sa 221 prodatim brodom, a Rusija treća sa 57, pri čemu ih uglavnom prodaje drugim ruskim kompanijama i nepoznatim kupcima.
Vlasnici bez adrese
Prošle godine su 103 tankera klase Suecmaks (najveći brod koji može da prođe kroz Suecki kanal pun nafte) promenila vlasnika, što je duplo više nego 2021. godine. Pored toga, prošle godine je prodat 121 tanker Aframak (tankera koji mogu da prevezu između 80 i 120 hiljada metričkih tona tereta), što predstavlja povećanje od 30 odsto. Jedan direktor iz sektora brodarstva rekao je analitičarskoj kompaniji S&P Global Commoditi Insights da su to brodovi koji prevoze ruski teret i da ne mogu sve ruske luke da prime veće brodove (Suezmaks i Aframaks su treći i četvrti po veličini brodovi za transport nafte).
I pored toga što su kompanije koje su prodavale cisterne zaradile na njima mnogo novca, ne zna ko ih je kupio. Kupci koji sada žure da kupe polovne cisterne ulažu velike napore da sakriju svoj identitet. Kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kupile su najviše grčkih tankera. Slede Kina, Turska i Indija. Analitičarska kompanija S&P Global Market Intelligence objavila je da su 2022. godine pokrenute 864 brodarske kompanije koje se na neki način mogu povezati sa Rusijom. Forin Polisi piše da su više od 24 kompanije koje su nekada bile u grčkom vlasništvu sada u vlasništvu ljudi koji nemaju čak ni poštansku adresu.
Iako nisu poznati kao sila u svetu morske i okeanske plovidbe, činjenica da su Ujedinjeni Arapski Emirati kupili značajan broj tankera nikoga ne iznenađuje. Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Dubai se pozicionirao kao 'nova Ženeva' – sedište kompanija koje kupuju i prodaju rusku naftu. Nakon izbijanja rata u Ukrajini, Kina je povećala uvoz ruske nafte, a Hong Kong se pridružio Ujedinjenim Arapskim Emiratima i postao čvorište za kupovinu i prodaju nafte. Turska je takođe povećala uvoz ruske nafte, a turska kompanija BEKS Ship Management & Trading kupila je grčke tankere. Njeni tankeri su tada viđeni u ruskim lukama Visock, Kavkaz i Novorosijsk, alžirskoj luci Arzeva i turskoj luci Tuzli. Indija je takođe značajno povećala uvoz ruske nafte, a kompanija Gatik Ship Management, koja posluje u Indiji, zabeležila je nagli porast poslovanja sa kompanijama povezanim sa trgovinom ruskom naftom. Od početka rata u Ukrajini, Gatik je kupio 60 brodova i potom ih 'prosledio' mreži povezanih kompanija. Novinski portal Indijan ekspres piše da je reč o pokušaju Gatikovih dobrotvora da otežaju praćenje cele operacije i da njihova aktivnost bude netransparentna. Forin Polisi navodi da je nemoguće utvrditi ko je vlasnik nekih od ovih brodova.
"Grčka tragedija"
Pošto se napadom na Ukrajinu Rusija polako istiskuje iz svetske ekonomije, što znači da više ne može tako lako da pristupi kapitalu i osiguranju, Moskva mora da uloži dodatne napore da izvozi svoju naftu. Bivši grčki tankeri sada su deo mutne flote polovnih brodova koji prevoze rusku robu bez standardnog osiguranja i čine sve da ne budu otkriveni.
Šta će se dogoditi ako iz jednog od tih tankera počne da curi nafta? Ili ako se sudari sa drugim brodom? Ili ako član posade bude povređen? U maju se kod Malezije zapalio tanker te tajne flote. Nekoliko članova posade je povređeno, a troje izgubljeno. Tanker je bio u vlasništvu kompanije sa Maršalskih ostrva koja nije imala nijedan drugi tanker na svom inventaru i nije bila osigurana.
"Grčki vlasnici brodova mogli su da pomognu Ukrajini ograničavanjem trgovine ruskom naftom. Umesto toga, odlučili su da zarade prodajući naftu i brodove. Nije protivzakonito, ali brodarski moguli dovode u opasnost mornare, okeane i morske životinje. Hajde da ne pričamo o Ukrajini. To je tragedija u Grčkoj“, zaključila je kolumnistkinja Forin Polisa Elizabet Bra.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Jutarnji list)