Hamasov napad bez presedana na Izrael dolazi u trenutku kada se zemlja suočava sa istorijskom unutrašnjom političkom podelom, rastućim nasiljem na Zapadnoj obali i značajnim pregovorima između Izraela, Saudijske Arabije i Sjedinjenih Država.
Nakon što su njegovi pripadnici ubili 200 Izraelaca i kidnapovali još njih desetine, Hamas je tvrdio da je ovo osveta za niz nedavnih akcija Izraela u jerusalimskoj džamiji Al Aska i na Zapadnoj obali. Ali koaliciona vlada premijera Benjamina Netanjahua sprovodi eskalirajuću akciju protiv, kako kaže, porasta palestinskih terorističkih napada koji traju više od godinu dana. Bivši američki obaveštajni i vojni oficiri rekli su da veruju da je tajming napada Hamasa prvenstveno imao za cilj ometanje pregovora između Izraela i Saudijske Arabije, jer se Rijad pojavio na ivici istorijskog ka normalizaciji odnosa sa Izraelom. Iran ovim napadom nastoji da „izvrši pritisak na svog neumoljivog neprijatelja Izraela“, rekao je penzionisani mornarički admiral Džejms Stavridis, bivši komandant NATO-a.
U intervjuu za NBC News prošlog meseca iranski predsednik Ebrahim Raisi je rekao: „mi smo protiv bilo kakvih bilateralnih odnosa između naših zemalja u regionu i cionističkog režima“, misleći na Izrael. Raisi je dodao: „Verujemo da cionistički režim namerava da normalizuje ove bilateralne odnose sa zemljama regiona kako bi sebi stvorio bezbednost u regionu”. Poslednjih nedelja, diplomate iz SAD, Izraela i Saudijske Arabije rekle su za NBC News da su saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, izraelski premijer Benjamin Netanjahu i predsednik SAD Džo Bajden izrazili podršku sporazumu koji bi rezultirao time da Saudijska Arabija prizna Izrael diplomatski. Diplomate kažu da bi, ako bi Saudijska Arabija pristala da prizna Izrael, navela druge arapske države da to učine. Serija takvih sporazuma okončala bi decenije neprijateljstva između Izraela i njegovih suseda koje datira još od 1948. godine.
Sve tri strane, međutim, imaju složene uslove za takav sporazum. Raskinuvši sa prethodnim saudijskim vladarima, bin Salman je signalizirao da je spreman da prizna Izrael, s obzirom na ogromne ekonomske koristi koje bi ta država pružila Saudijskoj Arabiji. Pre napada Hamasa, postojali su izveštaji da je Saudijska Arabija rekla Beloj kući da će pristati da poveća svoju proizvodnju nafte kako bi pomogla da se učvrsti dogovor, nešto što je Bela kuća tražila dve godine. Ali Saudijci žele da im SAD pomognu da razviju civilni nuklearni program, čemu se protive tvrdo desničarski članovi Netanjahuove koalicije i članovi američkog Senata, koji bi morali da odobre svaki takav dogovor.
Odvojeno od toga, predsednik Bajden je rekao premijeru Netanjahuu kada su se prošlog meseca sastali u Njujorku da će svaki sporazum morati da uključi zemljište za Palestince kako bi mogli da uspostave održivu državu, što bi sprečilo Netanijahuovo proširenje naselja na Zapadnoj obali. Prošle nedelje, dvostranačka grupa senatora istakla je istu zabrinutost u pismu Beloj kući. U međuvremenu, Zapadna obala ostaje poprište sve češćih napada izraelskih doseljenika na Palestince. Izraelski doseljenici su nasilno napali Palestince najmanje 700 puta 2023. godine, što je najveći broj u istoriji, prema humanitarnoj agenciji UN (OCHA). Izraelski krajnje desničarski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir pohvalio je proširenje naselja, pozivajući da se to nastavi i dalje. Netanjahuova ekstremno desničarska vlada odgovorila je planovima za izgradnju 5.000 novih izraelskih naselja. Izraelska naselja izgrađena na palestinskoj zemlji su ilegalna prema međunarodnom pravu i osudila ih je čak i američka vlada.
Kako su razgovori sa Saudijcima, Izraelcima i Amerikancima napredovali, palestinsko razočaranje je raslo.
“Postoji opipljiva frustracija među Palestincima što vide kako se Saudijci i Izraelci približavaju“, rekao je Stavridis.
Netanjahu je takođe podstakao domaću podelu među Izraelcima jer je pokrenuo reformu pravosuđa koja bi oslabila izraelski Vrhovni sud, što je potez koji je izazvao masovne proteste širom zemlje. Prvi deo reformi usvojen je u martu nakon što je Kneset, izraelski parlament, usvojio zakon koji je štitio premijera od svrgavanja sa vlasti. Njime je bilo predviđeno da premijer može biti smenjen samo iz zdravstvenih ili mentalnih razloga, a tu odluku mogu doneti samo lider i njihova kancelarija.
Reforma pravosuđa usliedila je nakon što je Netanjahu iznudio više izbora u posljednjih nekoliko godina dok se borio da ostane na vlasti. Kritičari su osudili sudske reforme ističući da bi to oslabilo demokratsku proveru moći u Izraelu, a neki su čak primetili da je ona skrojena da zadrži Netanjahua na čelu nakon što se suočio sa optužbama za korupciju. Drugi deo reformi usvojenih u julu sprečio bi sud da proglasi vladine odluke nerazumnim. Anketa izraelskog Kanala 13 tog meseca pokazala je da se 56 odsto Izraelaca plaši da će reforma pravosuđa izazvati građanski rat.
Starvidis, bivši admiral, rekao je da Hamas i njegovi pokrovitelji vide duboke političke podele u Izraelu kao potencijalnu priliku za napad. Među protivnicima Izraela postoji osećaj da „nikada nije bio podeljeniji, nikada slabiji, nikada više rastrzan, rekao je on. Izraelski pisac Nadav Ejal predvideo je u intervjuu da će napad dodatno transformisati zemlju. “Ovaj događaj je bio nacionalna trauma. To je kao 9/11, ali iskreno veće“, rekao je on. „Imamo desetine ljudi koji su oteti — reč je o civilima.” Ejal je rekao da će Izrael, bez obzira na podele u zemlji, odgovoriti vojno. „Ovo zaista primorava Izrael da reaguje najvećom snagom“, dodao je on. „Postoji konsenzus sa izraelskom javnošću i političkom sferom da ovo menja sve u regionu i za Izraelce.”
BONUS VIDEO
(MONDO)