Nagrađivani novinar Amir Tibon bio je kod kuće u Nahal Ozu, na granici sa Gazom, kada je Hamas 7. oktobra napao zajednice duž granice. Kako su se zvuci pucnjave približavali sigurnoj sobi u kojoj se sklonila Amirova porodica, pozvao je svog oca Noama Tibona, 62-godišnjeg penzionisanog general-majora koji živi u Tel Avivu. Čuvši tu vest, deda, koji je svoju vojnu karijeru proveo specijalizujući se za borbu protiv terorizma, odgovorio je sinu: "Veruj mi, doći ću".
"Znao je da ću doći. Ovo je moja profesija, niko me ne može zaustaviti", rekao je Noam za NBC Nightly News. Odmah je napustio Tel Aviv sa svojom ženom, naoružan samo pištoljem i odvezao se na jug sa namerom da spase svoju porodicu, boreći se usput protiv Hamasovih naoružanih ljudi, spasavajući preživele sa muzičkog festivala i pomažući ranjenim izraelskim vojnicima. Njegov sin Amir je za The Atlantic rekao: "Posle 10 sati čuli smo glasno kucanje na prozor i glas mog oca. Galija, moja najstarija ćerka, rekla je: 'Saba higea' - 'Deda je ovde.' I tada smo svi počeli da plačemo. Tada smo znali da smo bezbedni".
Mnogi su na društvenim mrežama hvalili Noamovu hrabrost, a korisnici su ga proglasili stvarnim Brajanom Milsom, bivšim stručnjakom za operacije kojeg je glumio Lijam Nison u filmu "96 sati" iz 2008. godine, a koji spasava svoju ćerku tinejdžerku od otmičara trgovaca ljudima.
Mnogi su upoređivali Tibonov komentar "Ovo je moja profesija, niko me ne može zaustaviti" sa često citiranom rečenicom koju je Mills uputio otmičaru njegove kćeri: "Ako tražite otkup, mogu da vam kažem da nemam novac. Ali ono što imam je veoma poseban skup veština, veština koje sam stekao tokom veoma duge karijere, veština koje me čine noćnom morom za ljude poput vas".
Probio se kroz zemlju smrti i haosa
U intervjuu za The Atlantic, Amir je detaljno opisao kako je njegov otac spasio njega i njegovu porodicu. Amir, njegova supruga Miri i njihove dve ćerke su spavali u svom kibucu kada su oko 6 ujutro začuli zvuk minobacača koji je trebao da eksplodira. Par je otrčao u svoju sigurnu sobu, izgrađenu da izdrži direktne pogotke iz minobacača ili raketa, gde su svoje ćerke, trogodišnju Galiju i jednogodišnju Karmel, stavljali u krevet svake noći. Amir je zatim opisao pucnjavu koju su čuli sa polja kao "najstrašniju buku" koju je ikada čuo u životu. Na kraju su on i njegova žena shvatili da su se Hamasovi militanti infiltrirali u njihov kibuc.
Amir je svojim roditeljima poslao poruku: "Napolju su teroristi." Njegovi roditelji su krenuli da voze iz Tel Aviva i stigli u grad Sderot gde su zatekli ljude kako hodaju bosi po putu. Bili su to mladi ljudi koji su pobegli sa muzičkog festivala koji su borci Hamasa napali rano tog jutra, masakrirajući 260 ljudi. "Moji roditelji su preživele stavili u svoja kola i odveli dalje sa granice", rekao je Amir. Par je zatim nastavio kroz ratnu zonu, pokupivši jednog vojnika usput. Ubrzo su naleteli na sukob između izraelskih snaga i "ćelije Hamasa".
"Moj otac ima pištolj sa sobom, a on i ovaj drugi vojnik se pridružuju vojnicima koji se bore. Pomažu im u ubijanju, a sada su jako blizu mog kibuca", rekao je Amir. Ali zbog bitke dva vojnika su bila ranjena. Noam ih je stavio u svoj auto, a Amirova majka je potom odvezla ranjene vojnike u bolnicu. "Otac je uzeo oružje od ranjenih vojnika, koje su mu dali i rekao im: ’Vraćam se’”, rekao je Amir. Onda je, usred ovog haosa, Amirov otac naleteo na drugog penzionisanog bivšeg generala, Izraela Ziva, koji je obukao uniformu i odmah se pridružio borbi kada je počela invazija Hamasa.
BONUS VIDEO:
(MONDO)