Novi nemački zakon o imigraciji trebalo bi da olakša stranim radnicima da se presele u Nemačku. Novi zakon ima za cilj privlačenje kvalifikovanih stranih radnika i borbu protiv nedostatka radne snage u zemlji. Očekuje se da će planovi za modernizaciju imigracionog zakonodavstva olakšati rad državljanima trećih zemalja u Nemačkoj. To bi moglo da poveća broj radnika van Evropske unije u Nemačkoj za 60.000 godišnje.
Reforme zakona o imigraciji u Nemačkoj biće uvedene u tri faze počevši od novembra ove godine kada se očekuju prve faze novog zakona koji će kvalifikovanim radnicima izvan Evropske unije olakšati preseljenje u Nemačku. Nemačka vlada dala je konačno odobrenje za zakon u julu ove godine. Očekuje se da će stupiti na snagu u tri koraka u novembru 2023, martu 2024. i junu 2024.
Reforme Zakona o kvalifikovanoj imigraciji posebno se fokusiraju na radnike sa stručnom, neakademskom obukom. Postojeća pravila za kvalifikovane stručnjake sa univerzitetskim diplomama će takođe biti ublažena.
Zašto Nemačka menja svoju imigracionu politiku?
Kao i mnoge zemlje u Evropi, Nemačka se suočava sa nedostatkom kvalifikovanih radnika. U 2022. godini, nedostatak radne snage u zemlji porastao je na najviši nivo: Institut za istraživanje zapošljavanja (IAB) pronašao je 1,74 miliona slobodnih radnih mesta širom Nemačke. U julu 2022. godine, nedostatak osoblja pogodio je skoro polovinu svih kompanija koje je istražio minhenski istraživački institut IFO, što ih je primoralo da uspore svoje poslovanje.
Očekuje se da će ovu prazninu popuniti kvalifikovanim stručnjacima izvan EU. Ali trenutno birokratija usporava proces imigracije. Tokom konferencije za novinare održane u Saveznoj kancelariji za spoljne poslove (BfAA) 17. januara 2023. godine, savezna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da bi modernizacija procesa izdavanja viza značila “okretanje naglavačke”. Zajedno sa saveznim kancelarom Olafom Šolcom istakla je uklanjanje birokratije i unapređenje digitalizacije i efikasnosti sistema.
“Znamo da možemo da garantujemo našu budućnost, efikasnost naše ekonomije i efikasnost naših sistema socijalne sigurnosti samo ako imamo dovoljno kvalifikovanih radnika na raspolaganju. Unutar Evropske unije to nije tako teško, jer postoji sloboda kretanja. Što se tiče ostatka sveta, to je veći izazov“, rekao je Šolc.
Kako Nemačka planira da privuče kvalifikovane strane radnike?
Nemačka se nada da će se izboriti sa nedostatkom kvalifikovanih radnika novom “karticom prilika”. Nemačkoj nedostaje kvalifikovana radna snaga, uska grla u velikom broju profesija “Chancenkarte” će koristiti sistem zasnovan na bodovanju kako bi omogućio radnicima sa potrebnim veštinama da lakše dođu u Nemačku.
To je deo strategije koju je predložio ministar rada Hubertus Hajl za rešavanje nedostatka radne snage u zemlji i namenjen je ljudima koji još nemaju ugovor o radu u Nemačkoj. Sistem zasnovan na bodovima će uzeti u obzir kvalifikacije, profesionalno iskustvo, godine, poznavanje nemačkog jezika i veze sa Nemačkom, kao što su članovi porodice u zemlji.
Svake godine će se određivati kvote u zavisnosti od toga kojim industrijama su potrebni radnici. Tri od četiri od sledeća kriterijuma takođe moraju biti ispunjena da biste se prijavili za šemu:
- Diploma ili stručna obuka
- Tri godine profesionalnog iskustva
- Poznavanje jezika ili prethodni boravak u Nemačkoj
- 35 godina ili mlađi
Trenutno, većina građana koji nisu iz EU trebalo bi da imaju ponudu za posao pre nego što se presele u Nemačku. Viza za one koji traže posao već postoji, ali se očekuje da će “chancenkarte” olakšati i ubrzati proces za ljude koji žele da nađu posao u Nemačkoj. Državljani određenih zemalja sa viznim sporazumima već mogu da uđu u Nemačku na 90 dana bez vize, ali im je dozvoljeno da se zaposle samo na kraći rok.
Kartica mogućnosti će omogućiti ljudima da dođu i traže posao ili pripravnički staž dok su u zemlji, a ne da se prijavljuju iz inostranstva. Kandidati moraju biti u stanju da dokažu da mogu priuštiti da plate svoje životne troškove u međuvremenu. Tačni detalji šeme tek treba da budu formalizovani. Očekuje se da će kartica biti dostupna bar do kraja 2023.
Koje su glavne promene u nemačkoj imigracionoj politici?
Prvo, novi sistem će olakšati ljudima sa profesionalnim iskustvom, a ne sa fakultetskom diplomom, da dođu i rade u Nemačkoj. Drugo, Nemačka će postati otvorenija za radno iskustvo i profesionalne kvalifikacije koje su priznate u matičnim zemljama radnika. Trenutno je zemlja striktna u pogledu toga koje kvalifikacije priznaje. Treće, onima koji nemaju ponudu za posao biće lakše da potraže posao u Nemačkoj putem kartice prilika.
Kvalifikovanim osobama koje traže posao sa diplomama ili stručnim sertifikatima biće dozvoljeno da ostanu u zemlji godinu dana dok traže posao. Dok traže posao sa punim radnim vremenom, biće im dozvoljeno da rade do 20 sati nedeljno. Pravila će takođe biti olakšana za one koji imaju ponudu za posao i priznatu diplomu. Biće sniženi pragovi plata, radnicima će biti lakše da dovedu porodice u Nemačku, lakše će dobiti stalni boravak.
Koje industrije su najviše pogođene nedostatkom radnika u Nemačkoj?
Nemačka posebno traži kvalifikovane zanatlije, elektroinženjere, IT stručnjake, negovatelje, medicinske sestre, ugostitelje. Istraživanje IFO pokazuje da je uslužni sektor najteže pogođen - posebno industrija smeštaja i događaja. Zatim slede skladištenje, pružaoci usluga i proizvodnja - posebno u sektoru hrane, opreme za obradu podataka, sektori proizvodnje mašina i metala. Mnoga maloprodajna preduzeća, građevinske kompanije i veletrgovci takođe su prijavili nedostatak osoblja.
IT stručnjaci sa relevantnim radnim iskustvom dobiće plave karte EU, šeme koja imaj za cilj da privuče kvalifikovane radnike u EU, čak i ako nemaju fakultetsku diplomu, navodi nemački novinski kanal DV. Ostala tražena zanimanja navedena na veb stranici vlade uključuju lekare i naučnike. Ranije je prijavljen nedostatak metalurških radnika i građevinara. Farmaceutska i hemijska industrija prijavljuju najmanji nedostatak kvalifikovanih radnika. Automobilska i mašinska industrija takođe trpe manje nego drugi sektori.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Euronews Srbija)