Vilijam Kros još nije bio rođen kada je njegov otac, kapetan Viktor Kros, bio među starijim britanskim vojnicima koji su uhvatili Rudolfa Hesa, bivšeg komandanta koncentracionog logora Aušvic, koji se dao u bekstvo pri kraju Drugog svetskog rata. Hes je bio ključna figura kriva za smrt miliona Jevreja. Ali kako je trgovac kožom iz Northemptona uspeo da ga pronađe i kakvu je ulogu imao?
Na kraju rata, kapetan Kros je poslat u Nemačku da komanduje 92. i 95. odsekom za bezbednost na terenu i njegov zadatak je bio da uhvati odbegle naciste. Među hiljadama imena na listi koja im je data bio je Rudolf Hes. Rudolf Franc Ferdinand Hes se pridružio Nacističkoj partiji ranih 1920-ih, a kasnije je postao oficir SS-ovaca, radeći u koncentracionom logoru u Dahau, pre nego što je prešao u Aušvic, kojim je rukovodio do 1943. godine. Pregledao je logore i analizirao njihove metode rada. Oko šest miliona Jevreja je nastradalo u Holokaustu, Aušvic je bio u centru tog genocida. Hes je uspeo da pobegne pri kraju rata.
U zvaničnom vojnom izveštaju od 15. marta 1946, kapetan Kros je detaljno opisao na koji način su on i njegov tim došli da usmrte Hesa. "Posle pet meseci neprekidnih istraga, ispitivanja i opsežnih pretresa, ova sekcija je uspela da uhapsi SS-ovca Hesa, Rudolfa Franca Ferdinanda, koji je komandovao ozloglašenim koncentracionim logorom Aušvic, koji je izgrađen pod njegovim nadzorom", napisao je on. Ispričao je kako su Hesova žena Hedvig i njihova deca pronađeni u fabrici šećera u kojoj je ona radila u Sent Mihaelisdonu. Ona je izjavila da je svog muža poslednji put videla u aprilu 1945. godine i da je umro. Ubeđen da laže, ekipa kapetana Krosa ju je nekoliko puta ispitivala. Posle šest dana "konačno se progovorila" i dala adresu na kojoj je njen muž, napisao je kapetan. Radeći sa drugom jedinicom, tim kapetana Krosa je uveče 11. marta 1946. opkolio seosku kuću u blizini Flenzburga u severnoj Nemačkoj, blizu danske granice, i zatekli su "Hesa iznenađenog u pidžami".
Bivši komandant je živeo i radio na farmi pod pseudonimom Franc Lang, "ali je priznao svoj pravi identitet u roku od 10 minuta od hapšenja", napisao je kapetan Kros. Hes je dao izjavu "na vrlo činjenični način i čini se da je prilično spreman da da informacije", rekao je on. Kapetan Kros je na kraju svog izveštaja napisao da se Hes mora smatrati jednim od najvećih ratnih zločinaca... kome je Himler poverio zadatak da istrebi Jevreje u Evropi. "Zapanjujuće od svega bila je njegova hladnokrvnost u proceni da je samo u Aušvicu dva i po miliona ljudi ugušeno gasom", rekao je Kros.
Kapetan Kros je kazao da je više ljudi pomoglo Hesu u skrivanju, uključujući njegovu suprugu i 16-godišnjeg sina Klausa. "Kako je i sam Hes priznao, njih dvojica su bila savršeno svesna šta se dešava u logoru Aušvic gde su živeli, i sam Hes je izgovorio 'Miris zapaljenih tela nikoga ne bi mogao ostaviti u sumnji'". Rudolf Hes je predat Hansu Aleksanderu, oficiru britanske vojske zaduženom za ratne zločine. Iz svoje ćelije, 16. marta 1946, Hes je napisao: "Ja sam lično organizovao, po naređenju koje sam dobio od Himlera u maju 1941, smrt dva miliona ljudi između juna/jula 1941. i kraja 1943. tokom koje sam bio komandant Aušvica."
Očekujući suđenje, napisao je memoare u kojima je ispričao kako je gledao žene i decu kako odvode u improvizovane gasne komore. Rekao je: "Jedna žena mi je prišla dok je prolazila i pokazala na svoje četvoro dece i šapnula: 'Kako možeš da da ubiješ tako lepu dragu decu? Zar nemaš srce uopšte?'" Hes je 15. aprila 1946. svedočio na suđenju u Nirnbergu. Pod zakletvom je rekao: "Tokom leta 1941. dobio sam zahtev da odem u Berlin da dobijem naređenja lično od Rajhsfirera SS-a Himlera. Rekao je da je Firer naredio konačno rešenje jevrejskog problema. Nama, SS-u, povereno je da izvršimo ovo naređenje. On je izabrao Aušvic iz logističkih razloga." Hesova izjava u Nirnbergu bila je značajna za sudski proces jer dok su drugi visoki oficiri negirali krivična dela i branili akcije Trećeg rajha, on je u zapisniku naveo postupke nacista u cilju masovnog istrebljenja jevrejskog naroda.
Hes je kasnije izručen Poljskoj gde mu je suđenje u Varšavi počelo 11. marta 1947. Osuđen je na smrt 2. aprila 1947. godine. Obešen je 16. aprila 1947. na mestu nekadašnjeg logora Aušvic - vešala su stajala na ostacima logorske zgrade Gestapoa, pored prvog krematorijuma u Aušvicu, i 100 metara od vile u kojoj je živeo sa porodicom. Kapetan Kros se vratio svom životu i nastavio da radi u porodičnoj kožnoj radionici do penzionisanja. Umro je od raka u 75. godini 15. juna 1988. godine. Njegov sin Vilijam, koji sada ima 71 godinu, seća se da je njegov otac imao mnogo suvenira, uključujući zastavu svastike, ali da ga nikada nisu pitali ništa u vezi sa tim. "Otac nikada nije razgovarao sa nama o ratu, tako da smo tek nakon njegove smrti shvatili koliko je njegov rad bio važan", rekao je on.
BONUS VIDEO:
(MONDO)