Island se priprema za erupciju vulkana Fagradalsfjal u narednim danima. Zašto se to dešava i kakve bi posledice mogle da budu? Erupcija bi prvenstveno mogla da izazove značajnu štetu na lokalnoj infrastrukturi i oslobađanje toksičnih isparenja, piše BBC. Od kraja oktobra, jugozapadni region koji okružuje islandsku prestonicu Rejkjavik potreslo je više hiljada zemljotresa. To se dešava zbog podzemne reke magme - vruće tečne ili polutečne stene - dužine oko 15 km koja se penje ispod površine zemlje.
Reka se prostire ispod Islanda i dela Atlantskog okeana, a uticaj erupcije na ostrvsku zemlju i šire zavisiće od toga gde tačno magma prodre na površinu. Mali grad Grindavik, u kojem živi desetak srpskih porodica, leži direktno iznad magme i već je evakuisan zbog opasnosti od "vatrenih fontana" i štetnih gasova.
Doktor Bil Mekgvajr, profesor geofizike i klimatskih katastrofa, kaže da je Grindavik veoma blizu položaja nove frakture i da je opstanak grada ugrožen. "Sve zavisi od toga gde magma na kraju dospe na površinu, ali situacija ne izgleda dobro", rekao je. Stanovnici grada Grindavik opisali su kako su napustili svoje domove u ranim jutarnjim satima u subotu dok se tlo treslo, putevi popucali, a zgrade pretrpele strukturnu štetu.
Hans Vera, 56-godišnji Belgijanac koji živi na Islandu od 1999. godine, rekao je da se kuća njegove porodice neprestano tresla. "Stalno se treslo, nije bilo moguće spavati. Morate da parkirate auto na pet kilometara od grada i tamo ima 20 automobila, ogromnih kola spasilačkih timova, 20 policajaca, trepereća svetla, jednostavno je nestvarno, kao ratna zona ili tako nešto, jako je čudno", rekao je Vera, koji se privremeno preselio kod porodice u predgrađe glavnog grada Rejkjavika. Dodao je da nisu samo ljudi u Grindaviku šokirani ovom situacijom, već i ceo Island.
Ovako može doći do snažne erupcije
U slučaju da lava koja je blizu površine, pokupi malo vode iz okeana, i probije čep, može doći do snažne erupcije koja bi imala negativne posledice na život ljudi, floru i faunu, izjavio je geolog Dragan Milovanović povodom zemljotresa na Islandu i moguće erupcije vulkana.
"Erupcija se očekuje, ali to je priroda i još je veliki broj napoznanica da bi se mogao dati odgovor kada i zašto. Zemljotresi koji su uobičajeni, i to malog intenziteta ali veoma česti, dogodili su se na Islandu, ali erupcije nema. Očigledno da je priroda još dovoljno velika napoznanica", rekao je Milovanović.
Kako je naveo, jedna od mogućnosti je da magma još nije došla iz magmatske komore i izašla na površinu. Druga mogućnost je, rekao je on, da ta magma ide negde dalje, odnosno da neće biti na ostrvu, imajući u vidu da je Island tačno na velikoj pukotini, zbog čega je moguće da lava ode i izlije se u nekom delu okeana koji nije značajan jer ne ugrožava živote ljudi.
"Ta velika razlomna struktura koja je na središnjem delu Atlantskog okeana, gde dve velike ploče, evropska i američka, odlaze jedna od druge - to je zona divergencije i tu je vulkanizam intenzivan već milionima godina, i to nije nepoznanica", rekao je Milovanović, prenosi Blic pisanje Tanjuga.
U slučaju da se erupcija dogodi na kopnu, Milovanović ocenjuje da bi bila minorna ukoliko lava ne bi došla u reakciju sa vodom. Kako je objasnio, ako naiđe na led i sneg, lava zbog visoke temperature zagreva vodu koja prelazi u vodenu paru, koja se naglo povećava, raspršava lavu i stvara oblak koji može da ometa avio saobraćaj.
"Kada padne, može imati negativne posledice na živalj koji je tu. Mada je na Islandu bilo velikih erupcija, bilo je i katastrofalnih erupcija, lično ne očekujem da će do toga doći", ocenio je on.
Strah od reprize dramatičnih scenarija
Islandski meteorološki zavod procenjuje da je trenutno magma udaljena 800 metara od površine zemlje, zbog čega je verovatnoća erupcije vulkana Fagradalsfjal "velika" i mogla bi se desiti u narednim danima. Jedna od najvećih erupcija na Islandu desila se davne 1783. godine kada je došlo do poplave lave koja je trajala osam meseci i proizvela velike oblake sumpora nad severnom Evropom više od pet meseci. Procenjuje se da su ti oblaci izazvali zahlađenje od oko 1,3 C u naredne dve godine.
Islandska geofizičarka, dr Evgenija Iljinskova, koja je u redovnom kontaktu sa geolozima na terenu, rekla je za BBC: "U petak i subotu je rastao strah da bismo mogli da doživimo nešto takvog obima". Ako vulkan eruptira na moru ili na kopnu, a zatim se ulije u more, postojaće rizik od eksplozivnog oblaka pepela nakon što super vrela lava dođe u kontakt sa vodom. Evropa zbog toga pod budnim okom drži severni Atlantik, jer se strahuje od reprize takvog scenarija iz 2010. kada je došlo do velikog kolapsa širom kontinenta.
Kolaps avio-saobraćaja u Evropi
U aprilu 2010. erupcija vulkana Ejafjalajokul izazvala je najveće zatvaranje evropskog vazdušnog prostora od Drugog svetskog rata, a ekonomski gubici procenjeni su na između 1,5 i 2,5 milijardi evra. Erupcija je bila relativno mala, ali njen uticaj je bio ogroman. Evropa se skoro mesec dana suočavala sa haosom u vazdušnom saobraćaju.
Vulkan pokriven ledom počeo je da eruptira sredinom marta, nakon nekoliko meseci pojačane seizmičke aktivnosti na Islandu. Prve erupcije su bile izolovane na severoistočnom boku, ali problemi su počeli da nastaju u aprilu kada su se erupcije proširile na centar vulkana, krater širok tri kilometra okružen ledom.
Кako je led počeo da se topi, glacijalna voda je počela da poplavljuje vulkan gde se susrela sa magmom. Ovo brzo hlađenje izazvalo je pretvaranje magme u fine čestice pepela koje su odletele 10 kilometara uvis. Veliki pramenovi vulkanskog pepela brzo su se širili iznad vulkana, krećući se na istok sa mlaznom strujom prema Farskim ostrvima, Norveškoj i severnoj Škotskoj.
Island je odgovorio proglašavanjem vanrednog stanja, a evropski vazdušni prostor je zatvoren iz bezbednosne mere. Procenjuje se da su avio-kompanije gubile oko 130 miliona funti svakog dana, dok su milioni putnika ostali bez svojih letova. Međutim, stručnjaci kažu da su okolnosti nove vulkanske aktivnosti veoma različite i stoga se ne očekuje tako dramatičan uticaj.
"Erupcija Ejafjalajokul 2010. bila je sasvim drugačija jer je bila povezana sa vulkanom sa na čijem je vrhu bio glečer. Interakcija magme sa ledom i otopljenom vodom je učinila tu erupciju tako eksplozivnom i opasnom za avijaciju", rekla je dr Mikele Pulato, vulkanolog na Imperijak koledžu u Londonu.
BONUS VIDEO:
(MONDO)