Masovno ubistvo u Češkoj nažalost nije usamljen slučaj, u kojem je stradalo puno mladih.
Masovno ubistvo koje se juče desilo na Karlovom univerzitetu u centru Praga šokiralo je kako Češku, tako i celu Evropu. Naoružani napadač, 24-godišnji student umetnosti na tom univerzitetu, ubio je 14 kolega, a još 25 osoba je ranjeno. On je otvorio vatru na studente, a zatim pred policijom pobegao na krov, gde je oduzeo sebi život. Kako je saopštio šef policije, napadač se inspirisao sličnim strašnim napadom u Rusiji, a imao je dozvole za nošenje oružja raznih vrsta, ne samo puške iz koje je pucao.
Najgore masovno ubistvo u istoriji Češke, nažalost, nije usamljeno kada se radi o Evropi, a i Srbija je bila poprište dva masovna ubistva 3. i 4. maja ove godine, u kojima je ubijeno 19, uglavnom dece i mladih.
Lista najgorih masovnih ubistava u Evropi u ovom veku koje je izvršio jedan počinilac:
1. U julu 2011. u Norveškoj, tada 32-godišnji Anders Bering Brejvik ubio je 77 ljudi, najpre postavivši bombu pod automobil, kada je poginulo osam osoba u jednoj vladinoj zgradi u Oslu. Potom je iz vatrenog oružja ubio još 69, uglavnom tinejdžera, u letnjem kampu koji je vodilo omladinsko krilo vladajuće Laburističke partije na ostrvu Utoji.
On je osuđen na 21 godinu zatvora 2012. godine, pri čemu postoji mogućnost beskonačnog produženja kazne dok predstavlja pretnju društvu. U to vreme, to je bila najveća moguća kazna u Norveškoj, iako je zakon u međuvremenu promenjen, kako bi se omogućilo izricanje dužih zatvorskih kazni.
On je prošle godine podneo zahtev za uslovno puštanje na slobodu, deset godina od kako je izveo najsmrtonosniji napad u Norveškoj posle Drugog svetskog rata, koji je sud odbio. On je ove godine tužio Norvešku, tvrdeći da su mu prekršena ljudska prava, jer je 11 godina bio u ekstremnoj izolaciji i nema kontakt sa drugim ljudima.
2. U septembru 2022. u centralnoj Rusiji, u školi naoružani napadač sa kukastim krstom na majici ubio je 17 osoba, uključujući 11 dece, i ranio 24 osobe, među kojima 22 dece. On je nakon toga izvršio samoubistvo. Napadač, muškarac u ranim tridesetim godinama, za koga su vlasti rekle da se zove Artem Kazancev, ubio je dvojicu radnika obezbeđenja, a zatim otvorio vatru na učenike i nastavnike.
Bio je bivši učenik škole, a ruske vlasti su tada navele da istražuju njegovu povezanost s neonacistima.
3. U aprilu 2002. u Nemačkoj, 19-godišnji učenik ubio je u gimnaziji u Erfurtu 16 ljudi – 13 nastavnika, jednu sekretaricu, dva učenika i jednog policajca. On je nakon zločina izvršio samoubistvo. Ovo je zvanično bio prvi ubilački pohod u nemačkim školama. U jesen pre krvavog pira izbačen je iz škole.
4. U martu 2009, takođe u Nemačkoj, 17-godišnji Tim Krečmer ubio je 15 ljudi u pucnjavi koja je počela u njegovoj bivšoj školi u gradu Vinendenu, kod Štutgarta. Ubio je devet učenika i tri nastavnika u školi, pre nego što je otišao u obližnji grad Vendlingen, gde je upucao još trojicu prolaznika.
5. U septembru 2001. u Švajcarskoj, Fridrih Lajbaher ušao je u zgradu regionalnog parlamenta u gradu Cugu, obučen u policijsku uniformu i ubio 14, a ranio 10 ljudi.
6. U aprilu 2013. u Srbiji Ljubiša Bogdanović (60) ubio je 13 ljudi, među kojima je bio i dvogodišnji dečak, a ranio suprugu u mestu Velika Ivanča u opštini Mladenovac. On je nakon toga pucao sebi u glavu, ali nije odmah preminuo, već posle dva dana u bolnici.
7. U maju 2023. u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u beogradskoj opštini Vračar, 13-godišnjak je ubio devet svojih vršnjaka i radnika obezbeđenja i ranio još pet đaka i nastavnicu. Pošto je u momentu izvršenja napada imao manje od 14 godina, on po krivičnom zakoniku Srbije ne može odgovarati za ovo masovno ubistvo. Smešten je u psihijatrijsku ustanovu.
Pet meseci nakon masovnog ubistva, Više javno tužilaštvo protiv njegovih oca i majke podiglo je optužnicu. Otac je optužen za teško delo protiv opšte bezbednosti. Osumnjičen je da je obučavao sina kako da rukuje oružjem, kao i da nije obezbedio uslove za čuvanje vatrenog oružja.
Protiv majke maloletnog optužnica je podignuta zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja.
8. U maju 2023. u selima Dubona i Malo Orašje kod Mladenovca, Uroš Blažić ubio je iz automatske puške devet osoba, a ranio 12, uglavnom mladih ljudi.
Blažiću, koji je od ranije imao dosije, ni više od sedam meseci od tog masovnog ubistva, nije počelo suđenje, mada je Više javno tužilaštvo u Smederevu podiglo 18. oktobra optužnicu protiv njega, kojom mu se na teret stavlja teško ubistvo, za koje je prema srpskom zakonu zaprećena kazna od 20 godina zatvora, pošto je u vreme počinjenog zločina imao manje od 21 godine, odnosno bio je stariji punoletnik.
9. U maju 2021. u ruskom gradu Kazanju, na oko 800 kilometara od Moskve, 19-godišnjak je ubio sedmoro dece i još dvoje odraslih. Teške telesne povrede zadobilo je 139 osoba. Napadač je bio bivši učenik škole koji je zločin izvršio iz „osvete i mržnje“.
Ilnaz Galjavjev je u aprilu ove godine proglašen krivim i osuđen na doživotni zatvor u koloniji specijalnog režima. Pored toga, Vrhovni sud Tatarstana je presudio da mora da podmiri troškove građanskih tužbi žrtava protiv njega u iznosu od 22 miliona rubalja.
BONUS VIDEO
(Mondo/N1/M. Š.)