Najal Ferguson, jedan od najpoznatijih istoričara današnjice, izneo je neke pesimistične prognoze o tome šta bi moglo da nas čeka ove 2024. godine. Delove njegovog članka je objavio "Blumberg", a potom je i sam Ferguson podelio na svom profilu na društvenoj mreži X (nekadašnji Tviter), a njegov kratak tekst sa društvene mreže možete pročitati ispod.
Pišući 2003. godine, u principu nisam bio protiv 'paks amerikane' (u doslovnom prevodu “Američki mir”, termin koji označava period globalnog mira postignutog američkom dominacijom u svetu, prim. nov.), koji je nasledio “paks britaniku” iz 19. i ranog 20. veka. Zauzeo sam (i još držim) sada jeretičku poziciju da je većina istorije - istorija carstava; da nijedna imperija nije bez svojih nepravdi i surovosti; ali da su imperije engleskog govornog područja bile, u neto terminima, poželjnije za svet od verodostojnih alternativa, i tada i sada. Međutim, bio sam skeptičan u vezi sa neokonzervativnim projektom da se “Veliki Bliski istok” preuredi pod okriljem “Globalnog rata protiv terorizma” u znak odmazde za 11. septembar.
Posebno sam sumnjao da će Sjedinjene Države biti u stanju da ostvare svoje ciljeve transformacije vlada Avganistana i Iraka u svoje saveznike — ili barem satelite. Da li su britanski imperijalisti uspeli da ukrote divlje zemlje severno od Hajberskog prolaza — a još manje drevnu Mesopotamiju?
Tri američka problema
Razlozi za moj skepticizam su bili ono što sam nazvao “tri deficita” američkog čudnog carstva koje se nije usuđivalo da izgovori sopstveno ime. Prvi je bio ekonomski deficit...
Drugi je bio deficit radne snage... Konačno, i najvažnije, bio je deficit pažnje. Sve što se dogodilo od 2003. godine potvrdilo je da tri deficita ostaju snažno ograničenje za prikazivanje američke moći u inostranstvu.
U Ukrajini se već dugo priča o tome da će, ako Donald Tramp bude izabran za predsednika SAD u novembru, njihova zemlja biti u nevolji. Ispostavilo se da je njihova zemlja već u nevolji, 11 meseci pre američkih izbora.
Američki gubitak interesovanja je skoro odmah praćen ukrajinskom nestašicom materijala. Kijev jedva da ima dovoljno dalekometnog naoružanja, artiljerijske municije i sistema protivvazdušne odbrane da se nosi sa brutalnom ruskom vazdušnom ofanzivom koja je sada u toku. Lideri Evropske unije priznaju da bi Donald Tramp mogao da pobedi na američkim predsedničkim izborima, sa strašnim implikacijama na transatlantsku alijansu uopšte i posebno na Ukrajinu. Ali izgleda da nemaju pojma šta da rade povodom ovoga.
Tri izazova
Budući istoričari će se čuditi ovom. Činiće se očiglednim do 2033, ako ne i ranije, da se paks amerikana suočio sa dobro koordinisanim izazovom Kine, Rusije, Irana i Severne Koreje početkom 2020-ih.
Prvi potez bila je invazija Ukrajine. Drugi je bio rat iranskih saveznika protiv Izraela, a treći će najverovatnije biti kineski izazov američkom primatu u Indo-Pacifiku, možda, ako Si Đinping bude hrabar - blokada Tajvana.
Tri posledice
Ako tokom 2024. položaj Ukrajine postane toliko ranjiv da se njene snage moraju povući sa neke sporne teritorije, uslediće tri neposredne posledice. Prvo, više izbeglica će stići iz Ukrajine u Evropu... Drugo, privatni investitori će još manje rizikovati da daju svoj novac Ukrajini...
Treće, evropske vlade će morati da se mnogo ozbiljnije pozabave svojim izdacima za odbranu, sa svim očiglednim političkim glavoboljama koje impliciraju. Da bi NATO u celini dostigao 3,5% BDP-a na potrošnju na odbranu, bilo bi potrebno 431 milijardu dolara više godišnje – skoro dvostruko više od iznosa koji su sve zemlje obećale Ukrajini od prošle godine (247 milijardi dolara).
Paks amerikana izgleda da se završava. Sudbina Ukrajine, Izraela i Tajvana takođe — visi o koncu. Ne mogu reći da sam iznenađen. Uvek je bila velika verovatnoća da će prekoračenje Globalnog rata protiv terorizma dobiti ovakav odgovor: oživljavanje izolacionizma.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/A.B.)