Poznati švedski ekonomista smatra da je pravo vreme da se napadne ruska privreda.
Posle skoro dve godine od ruske invazije na Ukrajinu i uvođenja zapadnih sankcija Kremlju, ruska ekonomija je i dalje na nogama, iako se često govori, analizira ili spekuliše da su te noge zapravo staklene.
Ruska privreda nije naročito velika - iznosi oko 1,5 biliona dolara i često se "ljulja" zbog nestabilne rublje. Veoma je ranjiva jer Rusija živi od izvoza robe koju je teško transportovati i koja je sada pod sankcijama Zapada. Najveći deo njenog izvoza čini izvoz takve robe, što je posebno važno kada su cene nafte visoke, a ukupni izvozni prihodi zemlje variraju u zavisnosti od cena nafte i gasa, na primer od samo 382 milijarde dolara u 2020. do 628 milijardi dolara u 2022. godini.
U poslednje dve godine, kako ističe Anders Oslund iz Stokholmskog slobodnog svetskog foruma, vodeći stručnjak za istočnoevropske ekonomije, u analizi za "National Interest" , Rusija je već izgubila prihode od skoro svih 150 milijardi kubnih metara gasa koji je izvozila u Evropu, u vrednosti od 60 do 70 milijardi dolara godišnje i to zbog čiste arogancije. Rusija takođe nije uspela da diverzifikuje svoj izvoz gasa - glavni gasovodi idu ka Evropi, a Rusija proizvodi malo tečnog prirodnog gasa (LNG). Samo 30 milijardi kubnih metara teče u Kinu kroz cevovode. Gasprom je 2023. naglo smanjio proizvodnju i ona se ne može lako obnoviti. Prodaja gasa unutrašnjim dobavljačima je i dalje u velikoj meri subvencionisana, tako da bi Gasprom mogao da bankrotira.
Dodatna ruska slabost je to što izvoz robe zahteva jeftin transport. Devedeset odsto ruskog izvoza nafte prolazi kroz dva mora - Baltičko i Crno more. Kao odgovor na sankcije Zapada, većinu ruske nafte sada isporučuje "flota u senci", stari tankeri lošeg kvaliteta. Ovakvim tankerima ne bi trebalo dozvoliti da plove u ovim vodama zbog visokog nivoa potencijala za ekološku katastrofu.
Baltičko more je okruženo članicama NATO-a i Evropske unije, koje brinu o životnoj sredini, a ruska flota starih tankera je verovatno najveća pretnja trenutnom stanju životne sredine. Aslund smatra da bi okolne zemlje trebalo da zabrane ovu opasnost u Baltičkom moru, a to bi se moglo sprovesti na dve tačke - uskom i plitkom Eresundu ili uskom Finskom zalivu, gde Finska i Estonija mogu da nametnu neke standarde. Evropska unija, ističe, mora da pokaže svoje geopolitičke mišiće.
Takođe, Ukrajina je nedavno počela da gađa rafinerije nafte i izvozne luke na ruskoj teritoriji. Ukrajinci su do sada napali jednu od tri velike naftne luke oko Sankt Peterburga i jednu u Tuapseu kod Novorusije. Oni su takođe izazvali požare u nekoliko skladišta nafte širom Rusije. Može se očekivati da će Ukrajina pogoditi još rafinerija, skladišta i izvoznih luka, a nakon toga Ukrajina može nastaviti da gađa uzvodno i bombarduje važne naftne objekte i čvorišta, koja se ne mogu popraviti tako lako kao cevovodi. Paralelno, Zapad bi trebalo da zabrani zapadnim naftnim servisnim kompanijama da rade u Rusiji, posebno kompaniji "Schlumberger", koja je nastavila da radi na tamošnjim projektima.
Aslund kaže da trenutno globalno tržište nafte doživljava prezasićenost i cene padaju uprkos pokušajima Saudijske Arabije i Rusije da smanje proizvodnju. Sjedinjene Države su, kaže on, u potpunosti nadoknadile svoje gubitke i trenutno proizvode više nafte nego što je bilo koja zemlja ikada ranije - 13,2 miliona barela dnevno, i lako mogu povećati proizvodnju ako administracija predsednika Džoa Bajdena poništi nedavnu odluku o pauziranju izvoza LNG. Nekoliko drugih zemalja koje nisu članice OPEK-a takođe su povećale proizvodnju. Zato Auslung kaže da je sada pravo vreme za napad na ruski izvoz nafte.
Zapadni ciljevi bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da se kreću od eliminisanja izvoza ruskog gasa i smanjenja cene izvoza nafte do eliminisanja ruskog izvoza nafte i naftnih derivata, koji je 2021. iznosio približno 230 milijardi dolara. Pošto se otprilike polovina ukupnog ruskog izvoza sastoji od nafte, efikasne naftne sankcije i ukrajinsko bombardovanje mogli bi da smanje značajan deo ukupnog ruskog izvoza sa 628 milijardi dolara u 2022. i 460 milijardi dolara u 2023. Tada će, kako Aslund zaključuje, Rusija pasti na kolena i neće imati drugog izbora osim da ograniče svoju vojnu potrošnju, piše Jutarnji list.
(MONDO/N.D.)