Osnovna delatnost Gasproma postala neprofitabilna 2023. godine. Ukupna profitabilnost giganta u suštini održava podružnica Gasprom njeft.
"Zaista sam želeo da Gasprom postane najcenjenija kompanija na svetu“, rekao je Dmitrij Medvedev 2007. Bivši ruski predsednik je tada bio na čelu borda direktora ove ruske energetske mega-kompanije, a ono što je rekao ima smisla jer Gasprom je bila treća na listi najvrednijih svetskih kompanija, sveprisutna kroz svoja razna sponzorstva – podsetimo se da je bila jedan od najvećih sponzora Lige šampiona.
Petnaest godina kasnije, slika se drastično promenila – Gasprom se sada kreće između 400. i 500. mesta, kapital izražen u dolarima je pao sedam puta, a granica se ne nazire.
Na rang listi ruske korporativne elite, Gasprom je na neočekivano šestom mestu, iza sopstvene podružnice Gasprom njefta. Nekada favorit investitora zbog svojih unosnih dividendi, Gasprom se suočio sa neviđenim neuspehom 2022. Za akcionare, naviknute na četvrt veka finansijske dobiti, dalja očekivanja su narušena pošto je država preuzela kontrolu nad dividendama. Primarni poslovni poduhvati Gazproma pali su u minus.
Istovremeno, rat i sankcije nisu jedini uzroci strmoglavog pada – postoji i korozivni, destruktivni uticaj korupcije i nesposobnosti upravljanja.
Nemačka je još krajem 60-ih godina preuzela vođstvo među zapadnim zemljama u uspostavljanju saradnje sa SSSR-om sklapanjem sporazuma poznatog pod nazivom "Gasovodni gas“. Kao rezultat toga, gas iz Rusije po umerenim cenama odigrao je ključnu ulogu u jačanju ključnih sektora nemačke industrije, uključujući hemijsku industriju, građevinarstvo i hranu. Po uzoru na Nemačku, potrošači ruskog gasa su postale i druge evropske zemlje.
Pola veka kasnije, tri četvrtine Gaspromovog izvoza i trećina ukupne prodaje bile su usmerene ka Evropskoj uniji. Ruska kompanija je imala tržišni udeo od oko 40 odsto na evropskom tržištu i činilo se da je međusobna zavisnost neraskidiva.
Do početka sveobuhvatne invazije Gasprom je isporučivao oko 150 milijardi kubnih metara gasa u Evropu godišnje kroz nekoliko ruta - Severni tok 1, Jamal-Evropa, ukrajinski transportni sistem i kroz krak Turskog toka. U planu je bio i Severni tok 2, koji je na kraju izgrađen i samo se čekalo odobrenje regulatora.
A onda je, u prvoj godini ruske invazije na Ukrajinu, izvoz ruskog gasa u Evropu smanjen na 63 milijarde kubnih metara. Ove godine se očekuje samo 22 milijarde, što je uporedivo sa nivoom izvoza Alžira i Azerbejdžana, dok je Norveška postala najveći dobavljač gasa za EU, piše ruski nezavisni portal Insajder.
U prvim mesecima nakon izbijanja rata Rusija je pokušala da izvrši pritisak na Evropu ograničavanjem isporuke gasa pod raznim izgovorima i do juna 2022. godine izvoz Severnim tokom je smanjen za 60 odsto.
Kremlj je 2. septembra prošle godine, navodeći kvarove na turbinama, zaustavio isporuke Severnog toka, navodno sa ciljem da ga iskoristi za političku polugu. Međutim, do 26. septembra tri od četiri linije Severnog toka su oštećene u sabotaži, pa se ispostavilo da Kremlj više nema šta da ucenjuje – Gasprom fizički više nije mogao da nastavi sa snabdevanjem, jer je rekonstrukcija infrastrukture dugotrajan i skup proces.
Istovremeno, ruske vlasti su zadale udarac evropskom poslovanju Gasproma zahtevajući obračun u rubljama sa klijentima iz "neprijateljskih“ zemalja, na šta gotovo niko od njih nije pristao. Iako ugovori sa većinom evropskih potrošača formalno ostaju na snazi, isporuke su zaustavljene. Skromna količina gasa koju Gasprom i dalje isporučuje EU prolazi kroz ukrajinski gasnotransportni sistem i Turski tok.
Izvoz na udaljena strana tržišta činio je značajan deo prihoda Gasproma, pošto su se cene za Evropu nekoliko puta razlikovale od onih na domaćem tržištu i bivšim sovjetskim republikama. Kina, koja je postala najveći uvoznik ruskog gasa, takođe plaća znatno manje. Dok je prosečna cena hiljadu kvadrata u Evropi i Turskoj 2022. bila 984 dolara, Kina je platila samo 277 dolara, izračunao je Blumberg. U 2023. razlika će se smanjiti, ali će ostati značajna: 502 dolara u poređenju sa 297 dolara.
Na vrhuncu panike izazvane početkom rata, cena hiljadu kubika u Evropi skočila je na preko 3.800 dolara, skoro 20 puta više od proseka prethodnih godina. Ove izuzetno visoke cene omogućile su Gaspromu da povoljno zaključi 2022. godinu.
Ali 2023. godine pejzaž se promenio – prelaskom na tečni prirodni gas (LNG) i smanjenjem potrošnje, Evropa je uspešno prebrodila zimu bez Severnog toka. Do sredine novembra 2023. hiljadu kvadratnih metara koštalo bi nešto više od 500 dolara, a prosečna godišnja cena mogla bi da bude i niža, navodi Fič.
Zbog toga je osnovna delatnost Gasproma postala neprofitabilna 2023. godine. Ukupna profitabilnost giganta u suštini održava podružnica Gasprom njeft.
Gasprom je verovatno zauvek izgubio zapadnoevropsko tržište. Iako ruski predsednik Vladimir Putin povremeno predlaže nastavak isporuke preko jedinog preživelog kraka Severnog toka, on verovatno shvata da se to neće desiti tokom rata. Čak i u slučaju dogovora, Gaspromu bi bilo teško da povrati izgubljene pozicije, a čak i ako dođe do promene vlasti u Rusiji, šanse su male.
Gasprom polaže nade u Kinu
Glavne nade Gasproma polažu se predvidljivo u Kinu, za koju se očekuje da će, prema prognozama IEA, u narednih pet godina činiti skoro polovinu rasta svetske potrošnje gasa. "Snabdevanje Kine gasovodima bi uskoro moglo da dostigne nivoe koje smo imali prilikom izvoza u Zapadnu Evropu“, nedavno je obećao generalni direktor Gasproma Aleksej Miler. Ali to izgleda malo verovatno.
Primarni put za izvoz ruskog gasa u Kinu je gasovod Snaga Sibira. Rusija je preko nje isporučila 15,5 milijardi kubnih metara 2022. godine, a do 2025. godine količine bi trebalo da dostignu 38 milijardi. Gasprom bi potencijalno mogao da isporučuje dodatnih 10 milijardi godišnje sa polja Šelfa projekta Sahalin-3 preko gasovoda Sahalin–Habarovsk–Vladivostok, koji će imati krak do Kine do 2027. Međutim, to ne može da nadoknadi 150 milijardi kubnih metara izgubljeni zbog razlaza sa Evropom.
Miler bi mogao da ispuni svoje obećanje ako se izgradi gasovod Snaga Sibira 2, projektovan da transportuje 50 milijardi kubnih metara gasa iz kineskog okruga Jamalo-Nenec preko Mongolije. Memorandum za njegovu izgradnju potpisan je još 2006. godine, ali još nema konačnog dogovora.
S jedne strane, Kina je zainteresovana za projekat jer joj je potreban gas koji bi se isporučivao preko Snage Sibira 2 za razvoj severoistočnih regiona zemlje. S druge strane, Kina je zaista primetila gorko evropsko iskustvo i gradi diversifikovan sistem snabdevanja, u kome LNG igra značajnu ulogu.
Osim toga, Kini se ne žuri. Može sebi priuštiti da sačeka do 2025-2026, kada se očekuje da značajne nove količine LNG-a iz SAD i Katara uđu na tržište“, objašnjava nezavisni stručnjak Sergej Vakulenko. "Ovo ne samo da može smanjiti cene, već i učiniti (glavne snabdevače gasom) Turkmenistan i Rusiju još velikodušnijim nego što su sada.
(Jutarnji, Mondo, I.L.)
