Dugo vremena se mađarski premijer Viktor Orban opirao da da zeleno svetlo paketu pomoći Ukrajini. Najavljivao je i obećavao Orban da će blokirati korišćenje budžeta EU za pružanje finansijske pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra. Brisel je s vremena na vreme upozoravao vlasti u Mađarskoj na moguće posledice, a neke evropske diplomate pomenule su i upotrebu člana 7 - najozbiljniju političku sankciju prema državi članici koja uključuje suspendovanje njenog prava da glasa o odlukama EU.
U Budimpešti se uglavnom moglo čuti da bi takav potez Evropske unije bio političko samoubistvo. U parlamentarnoj debati prošle nedelje, mađarski poslanik Balaž Hidvegi iz Orbanove stranke ismevao je tu ideju, rekavši da se "tako kopa grob Evropskoj uniji." A onda se desila vanredna sednica Evropskog saveta. Orban je odustao od stavljanja veta na pomoć Ukrajini i dogovoren je paket pomoći u iznosu od 50 milijardi evra. Na poslednjem samitu sredinom decembra 26 država članica postiglo je dogovor o pomoći Ukrajini, a jedina je Mađarska bila je protiv.
Očigledno da je bila potrebna višemesečna ofanziva drugih lidera da Orbana ubede u suprotno. Prema pisanju časopisa Politiko, najzaslužnija za to je italijnska premijerka Đorđa Meloni, na čiji šarm Orban nije ostao imun. Dve diplomate, koji ne dele krajnje desničarske stavove italijanske premijerke, rekle su da je Melonijeva satima vodila razgovore sa Orbanom. Ona je nekoliko puta pokušala da bude most spajanja Evropske unije i mađarskog premijera.
Melonijeva je svoje napore naročito pojačala ove nedelje, razgovarajući sa Orbanom preko telefona, a sastala se sa njim u briselskom luksuznom hotelu, gde su sat vremena razgovarali.
Ko je Đorđa Meloni čijom zaslugom je Viktor Orban odustao od stavljanja veta?
Sa 45 godina postala je prva žena premijer u istoriji Italije. Njena stranka "Braća italije" doživela je strmoglavi uspon. Na izborima održanim 2018. godine osvojila je tek 4,3 odsto glasova, a četiri godine kasnije desio se politički potres u Italiji. Stranka "Braća Italije" osvojila je prvo mesto. Već tada je, u bučnom govoru, nagovestila prioritete vlasti. "Da prirodnoj porodici, ne LGBT lobiju, da sek**ualnom identitetu, ne rodnoj ideologiji, ne istamističkom nasilju, da obezbeđenju granica, ne masovnoj migraciji, ne briselskoj birokratiji". Kada je pobedila, Viktor joj je uputio čestitke rečima: "Bravo, Đorđa". Već tada se naziralo zadovoljstvo zvanične Budimpešte ishodom izbora. Orban je dobio čvrstog saveznika, branioca "tradicionalnih porodičnih vrednosti".
Đorđa je rođena u južnom Rimu. Čuvala ju je majka, a pre nego što je postala premijer rekla je da decenijama nije imala kontakt sa ocem, koji je devet godina proveo u zatvoru u Španiji, pošto je osuđen za šverc narkoticima. Umro je nekoliko godina kasnije od leukemije. Aktuelna premijerka rekla je da je njen otac Frančesko napustio porodicu kada je bila beba. U svojoj autobigrafiji navela je da je kontakt sa ocem izgubila kada joj je bilo 11 godina, piše britanski "Telegraph".
Orbanova stranka mogla bi da se pridruži Evropskim konzervativcima i reformistima
Izbori u Evropskom parlamentu održavaju se ove godine. Preokret na vanrednom samitu Evropskog saveta i odluka Orbana da odustane od veta mogla bi da ima veze upravo sa tom činjenicom. Za Orbana je važno da se njegova stranka "Fides" pridruži poslaničkom klubu "Evropski konzervativci i reformisti" (ECR) u Evropskom parlamentu. Za Đorđu je važno da ostvari širi uticaj u okviru poslaničkog kluba i nametne sebe kao predvodnika konzervativaca.
ECR-u, pored stranke italijanske premijerke, pripadaju poljska desničarska stranka "Pravo i pravda" i nacionalistička stranka "Švedske demokrate". Pristupanje Orbanovog "Fidesa" dodatno bi osnažilo ECR, piše američki Bloomberg. Orbanova stranka "Fides" napustila je Evropsku narodnu partiju desnog centra 2021. Status ECR-a u Briselu bi porastao sa ulaskom "Fides-a", i tako bi se borila da postane treća po veličini u Evropskom parlamentu, objašnjava američki Bloomberg.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)