Višedecenijsko prijateljstvo između Češke i Slovačke, naslednice bivše Čehoslovačke, ušlo je u duboku krizu otkako u Bratislavi sedi proruska vlada premijera Roberta Fica. Za to vreme u Pragu snažno podržavaju Ukrajinu i nedavno su organizovali nabavku 800.000 artiljerijskih granata, a ne protive se ni slanju NATO instruktora na ukrajinski front.
Svađa je kulminirala prošle nedelje kada je češki premijer Petr Fijala najavio da se uobičajene češko-slovačke međuvladine konsultacije neće održati u narednim nedeljama ili mesecima jer ih Prag ne smatra prikladnim zbog "značajnih razlika". Fijala je dodao da saradnja između zemalja treba da bude usmerena na konkretne projekte, ali i da je nemoguće sakriti da postoje značajne razlike u mišljenjima o nekim ključnim spoljnopolitičkim pitanjima, pri čemu je mislio na Ukrajinu.
"Uvereni smo da nema potrebe za zajedničkim sastankom dve vlade. O našoj odluci i nameri da odložimo sastanak obavestili smo slovačku stranu", rekao je češki premijer. I ministar spoljnih poslova Češke Jan Lipavski podržao je odluku o prekidu međuvladinih konsultacija sa Slovačkom.
"Naši partneri bukvalno sa druge strane zemaljske kugle, na drugom kraju sveta, shvataju da bezbednost Evrope utiče na bezbednost celog sveta. Zato mi je žao što moje kolege u Slovačkoj to ne vide", rekao je Lipavski.
Robert Fico je odgovorio da je Češka takvom odlukom ugrozila odnose sa Slovačkom. Prema njegovom mišljenju, razlog za to su različiti stavovi Praga i Bratislave o ratu Ruske Federacije protiv Ukrajine.
"Napominjemo da je češka vlada odlučila da ugrozi naše međusobne odnose samo zato što je zainteresovana da podrži rat u Ukrajini, dok slovačka vlada otvoreno govori o miru. Ali, vaša odluka neće uticati na suverenu slovačku spoljnu politiku", dodao je predsednik slovačke vlade.
Premijeri Fijala i Fico dogovorili su se u novembru 2023. da nastave tradiciju zajedničkih sednica vlada koje je trebalo da se održe u Češkoj ovog proleća. Poslednje međuvladine konsultacije dve zemlje održane su u aprilu prošle godine, ali je sve dovedeno u pitanje promenom vlasti u Slovačkoj.
Na primer, 24. februara, na drugu godišnjicu agresije Rusije na Ukrajinu, Fico je izjavio da je rat počeo "divljanjem ukrajinskih neonacista". Pored toga, slovački ministar spoljnih poslova Juraj Blanar sastao se i razgovarao sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom na diplomatskom forumu održanom u Turskoj, iako su Lavrov i ruski predsednik Vladimir Putin i dalje na listi sankcija Evropske unije 2022. godine. Inače, do sada se među šefovima spoljnih poslova zemalja EU jedino mađarski ministar Peter Sijarto nije libio da se sastane sa Lavrovom. Međutim, za slovačkog premijera Roberta Fica ovaj sastanak je primer "uravnotežene i suverene slovačke spoljne politike prema svim delovima sveta".
Odgovor je stigao u vidu izjave predsednika Češke Petra Pavela, koji se zalaže da NATO trupe treba da pruže podršku direktno na teritoriji Ukrajine i da se time neće narušiti nikakve međunarodne norme.
"Treba da se složimo sa saveznicima da bi, umesto da se ukrajinski vojnici obučavaju na teritoriji država članica NATO i da se hiljade tih vojnika prebace u, recimo, Poljsku ili Češku, bilo bi mnogo logičnije prebaciti nekoliko desetina instruktora u Ukrajinu i tamo obučavaju ukrajinske vojnike", rekao je Pavel.
U drugoj polovini bivše Čehoslovačke, zbog novouspostavljene proruske politike, Slovačka korak po korak postaje izolovana. Tako se godišnja bezbednosna konferencija GLOBSEC, koja se održava od 2005. godine, ove godine neće održati u Bratislavi, već prvi put u Pragu, zbog politike aktuelne slovačke vlade Roberta Fica. GLOBSEC se smatra drugim najvažnijim događajem ovog nivoa posle Minhenske bezbednosne konferencije, a na ovom skupu su učestvovali i najviši svetski zvaničnici i političari, poput predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Početkom marta Italija je odlučila da povuče PVO sistem SAMP/T iz Slovačke. Fico se požalio da zbog italijanske odluke strateški objekti ostaju nezaštićeni, uključujući nuklearnu elektranu, i dodao da je prethodna vlada Ukrajini "dala" funkcionalni ruski protivvazdušni sistem S-300. On to, naravno, nikada ne bi uradio.
BONUS VIDEO:
(MONDO/U. M.)