U evropskim zemljama došlo je do problema u pogledu broja vojnika. On se ne odnosi toliko na njihovo regrutovanje, već ubeđivanje postojećih snaga da ne napuštaju vojsku, piše Politico.
Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekorni predstavio je u ponedeljak mere za privlačenje i zadržavanje regruta, koje ne isključuju i civilni sektor. Da bi privukao talente, on je najavio čitav niz odredbi, uključujući povećanje penzija i plata.
Na ovaj korak Francuska se odlučila nakon što je godišnji izveštaj pokazao da je tokom 2023. godine čak 1.537 vojnika napustilo Bundesver, čime se vojska samnjila na 181.514 pripadnika.
"Ovakvi razgovori se sada odvijaju i u ostalim evropskim prestonicama, u svim demokratijama koje imaju profesionalnu vojsku bez obaveznog vojnog roka", rekao je juče Lekorni, naglašavajući pre svega Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD.
On je dodao da se na sastancima NATO-a razgovara o opremi vojske, ali je tema i zadržavanje ljudi u vojsi.
Zbog rata u Ukrajini mnoge evropske zemlje su počele sa naoružavanjem, dok se u Srbiji, kao i Hrvatskoj najavljuje povratak služenja vojnog roka. Podsećamo, Generalštab Vojske Srbije pokrenuo je inicijativu i predložio predsedniku Republike Aleksandru Vučiću ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, saopšteno je 4. januara iz Ministarstva odbrane
Obavezan vojni rok u Danskoj i Nemačkoj
Druge zemlje, poput Danske, planiraju proširenje vojske tako što će u služenje vojnog roka uključiti i žene. Nemačka je ukinula obavezni vojni rok 2011. godine, ali s obzirom na to da su mnogi u vojsci zbog starosti napustili službu, opet se raspravlja o povratku neke vrste obaveznog služenja vojske.
Za zemlje koje se oslanjaju na profesionalne vojske, imaju izazov da učine oružane snage atraktivnim, a to je teško da izvedu u vremenima niske nezaposlenosti, oštre konkurencije privatnog sektora i široke rasprostranjenosti rada na daljinu.
Ne radi se samo o novcu
U Francuskoj vojnici ostaju u vojsci godinu dana manje nego što je to bilo ranije. U Ujedinjenom Kraljevstvu manjak vojnika na godišnjem nivou iznosi 1100, što je ekvivalent sa dva pešadijska bataljona, iako je vlada ugovorila zapošljavanje sa privatnom kompanijom "Capita".
Novac, naravno, igra važnu ulogu u uveravanju ljudi da ostanu. Jedna od vodećih mera francuskog plana je povećanje starosnih penzija integracijom bonusa, povećane su i plate. Međutim, problem je u tome što uslovi jednostavno nisu tako privlačni. U vojsci se, naime, po pravilu puno radi prekovremeno, tako da ste mesecima odsutni od kuće.
"Problem nije regrutovanje nego zadržavanje, moramo zadržati i porodice", rekla je šefica operacija američke mornarice, admiral Lisa Frančeti, na konferenciji u Parizu ranije ove godine.
Poljska povećala plate vojnicima
U Poljskoj je nova vlada ranije ove godine najavila povećanje plata od oko 20 posto u nameri da zadrži vojnike. Minimalna mesečna plata za vojnika raste sa 1150 na 1390 evra. Kao odgovor na rastuću pretnju iz Rusije, poljska vojska se uvećala sa 95.000, u 2015. godini, na 215.000 vojnika ove godine.
Francuski plan uključuje pomoć u pronalaženju smeštaja i pristupa zdravstvenoj zaštiti i brizi o deci. Parovi koji rade u Ministarstvu odbrane, čak i ako je jedan civil, moći će da zajedno promene radna mesta.
"Radije bih da manje zapošljavamo ako bismo uspeli da poboljšamo zadržavanje postojećih snaga. To mi je draže nego da krećemo u veliko regrutovanje ljudi, a da pritom broj onih koji ostaju u vojsci stalno pada", rekao je Lekorni.
U Nemačkoj bolji uslovi za vojnike
Njemačka vlada, u sklopu napora za jačanje nacionalne obrane, takođe želi da poveća broj vojnika i to na 203.000 pripadnika do početka 2030. godine, ali regrutovanje ide jako sporo.
Poverenica Bundestaga za oružane snage, Eva Hogl, rekla je da je povratak nekog oblika vojnog roka jedan od načina da se stvari preokrenu. Ona dodaje da je uključivanje žena "očigledniji potez kojem je cilj zaustavljanje pada broja vojnika" budući da je potencijal "daleko od iscrpljenog".
Zakonom usvojenim prošle godine nemačka vlada pokušala je da uslove u vojsci učini privlačnijim. Tako je Nemčka podržala brigu o deci i povećala penzije.
Međutim, ne postoje samo problemi sa brojem ljudi, nego i osnovnom infrastrukturom.
"Kad posećujem trupe, više ne čujem da nedostaju kacige i zaštitni prsluci, nego i ormarići", napisala je Hogl u godišnjem izveštaju.
Prema njenim rečima, troškovi popravke kasarni i vojnih objekata koštaće oko 50 milijardi evra, što iznosi oko pola ukupnog posebnog fonda koji je vlada osigurala za jačanje vojske nakon ruske invazije na Ukrajinu.
BONUS VIDEO:
(Index/Mondo/A.V.)