PUTIN USMERIO NIŠANE NA DRUGE CILJEVE! Otkriven plan ofanzive, stvaraju tampon zonu kod važnog centra!

Džek Votling iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi veruje da je glavni cilj letnje ofanzive "širenje ruskog pritiska u Donbasu".

Youtube/BBC News/The Wall Street Journal/New York Post/Printscreen

Ukrajina je znala da Rusija planira letnju ofanzivu, ali ne i odakle bi ona počela. To je postalo jasno 10. maja, kada su ruske snage prodrle u granično područje severno od drugog po veličini ukrajinskog grada Harkova. 

Oni su od tada zauzeli određen broj sela nedaleko od granice i pokušavaju da napreduju dok ukrajinske snage pokušavaju da ojačaju oslabljenu liniju fronta, piše BBC.

Rusi stvaraju tampon zonu?

Ulaskom u Vovčansk, samo 5 km unutar Ukrajine, i zauzimanjem velikih područja ukrajinske teritorije u regionu Harkova, ruske snage možda pokušavaju da stvore tampon zonu kako bi se odbranile od ukrajinskih prekograničnih napada. Pošto su videli relativno loše stanje ukrajinske odbrane, možda imaju daleko ambicioznije planove.

Ruski predsednik Vladimir Putin već neko vreme govori o uspostavljanju neke vrste "sanitarne zone" koja bi štitila južnu oblast Belgoroda od dronova ili raketnih napada. Belgorod se takođe pokazao ranjivim na prekogranične upade dve ruske paravojne formacije sa sedištem u Ukrajini.

Rusija bi mogla da planira dalje prekogranično potiskivanje ka gradu Sumi. Sergej Šojgu, novi šef ruskog saveta bezbednosti, rekao je da vojska napreduje u svim pravcima. To bi moglo uključivati zalaženje dublje u Ukrajinu, bilo da bi se Kijev primorao da skrene snage sa najžešće linije fronta u istočnom Donbasu, bilo da bi zauzeo sve veću teritoriju.

Američki istraživački centar "Institut za proučavanje rata" veruje da je glavni cilj stvaranje tampon zone, kao i ruski vojni analitičar Anatolij Matvijčuk. Ali, ruske snage takođe napreduju prema selu Lipci, na 20-ak kilometara od severnog predgrađa Harkova.

Da li je Harkov u opasnosti?

Harkov po ekonomskoj važnosti za Ukrajinu zaostaje samo za Kijevom i Dnjeprom. Previše je blizu granice da bi imao dovoljnu protivvazdušnu odbranu i više puta je bio na meti smrtonosnih ruskih bombardovanja. Ako bi Rusija uspela da ga zauzme, Matvijak kaže da bi to bila "prekretnica" u ratu.

To izgleda malo verovatno. Ukrajinski i zapadni komentatori su uvereni da Rusija nema resurse za to. Ako je bilo potrebno 80.000 ruskih vojnika da zauzmu devastirani grad Avdijevku na istoku prošlog februara, mnogo veći grad poput Harkova bi zahtevao brojke koje Rusija nema.

Predsednik Vladimir Zelenski je tokom posete Harkovu rekao da je situacija u regionu "generalno pod kontrolom", iako je situacija u toj oblasti i dalje izuzetno teška.

"Strateška namera ruskih trupa je... opkoljavanje Harkova kao regionalnog centra", kaže Oleksandr Musijenko, šef Centra za vojno-političke studije u Kijevu.

Na taj način ne samo da bi stvorili tampon zonu od 10-15 kilometara dubine, kaže on, već bi Rusiji dali mogućnost da kasnije napadne Harkov.

Ukrajinski vojni bloger Jurij Butusov kaže da je napravljeno previše grešaka u odbrani granice i, sada kada su ruske snage videle koliko je odbrana tanko raspoređena, mogle bi da pokušaju da uspostave i tampon zonu, kako bi krenule dublje u teritoriju Ukrajine. 

Fokus Rusije na istoku

Džek Votling iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi veruje da je glavni cilj letnje ofanzive "širenje ruskog pritiska u Donbasu", sa ciljem da se preseku linije snabdevanja, a zatim da se njihovim snagama otvori put i ka severu i jugu. Tri meseca nakon zauzimanja Avdijevke, ruska vojska je usmerila svoje nišane na druge ciljeve u regionu Donjecka dalje na severozapadu, uključujući strateški važan grad na brdu Časiv Jar.

Rob Li iz Instituta za spoljnu politiku kaže da se smatra da su ukrajinske trupe koje su bile stacionirane u Časiv Jaru premeštene u Harkov, ostavljajući Ukrajinu sa manje raspoloživih jedinica. Gubitak Časiv Jara učinio bi ukrajinske gradove u Donbasu još ranjivijim.

Da li Rusija ima dovoljno resursa za osvajanje zemlje?

U Kijevu veruju da ruske snage u Ukrajini sada broje više od pola miliona. Zbog toga je ukrajinska vojska nadmašena, ali i nadjačana, a Vladimir Putin sada posvećuje 8,7% celokupne ruske ekonomske proizvodnje (BDP) za odbranu i bezbednost.

Ali pojačanja koja čekaju preko severne granice broje samo prijavljenih 20.000, a za sve izveštaje Kremlja o planovima da mobiliše još 300.000 Rusa, nema dokaza o nečemu sličnom. Pa ipak, Rusija i dalje ima veliku brojčanu prednost. Visoki ukrajinski general rekao je da je taj odnos čak 10 prema jedan. 

Ukrajina je nedavno potpisala zakon kojim se starosna granica za mobilizaciju snižava za dve godine na 25, a to bi moglo povećati njenu vojsku za 100.000. Vrhovni komandant NATO saveza za Evropu, general Kristofer Kavoli, rekao je da je uveren da ukrajinska vojska može da održi liniju.

"Rusi nemaju broj neophodan za strateški proboj... tačnije, nemaju veština i sposobnost da se to uradi", rekao je on.

Šta Putin želi?

Dok ruski lider teži ostvarenju rezultata na terenu, bilo je znakova da bi Kremlj mogao biti spreman da se vrati mirovnim pregovorima koji su prekinuti pre dve godine.

"Otvoreni smo za dijalog, ali takvi pregovori moraju uzeti u obzir interese svih zemalja uključenih u sukob", rekao je Vladimir Putin kineskoj državnoj novinskoj agenciji Sinhua. 

Njegova izjava dolazi mesec dana pre planiranog mirovnog samita u Švajcarskoj. Rusija nije pozvana u Lucern 15-16. juna, ali Švajcarci kažu da ide više od 50 zemalja, uključujući Ukrajinu, i da pokušavaju da uključe ruskog saveznika Kinu.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

RUSIJA KORISTI STRATEGIJU ZAPADA - SMENA ŠOJGUA PRAVI POTEZ?! Miletić tvrdi: Traže OGROMNI NOVAC zaglavljen od pre skoro 20 godina  Kurir televizija

(MONDO/N.D.)