Predsednik Irana Ebrahim Raisi poginuo je u nedelju pri padu helikoptera blizu granice Irana i Azerbejdžana, a njegova smrt je već izazvala i niz spekulacija i teorija o tome da se možda ne radi o nesrećnom slučaju.
Ebrahim Raisi, koji je mnoge ljude osudio na smrt, vladao čvrstom rukom, doveo zemlju na ivicu rata sa Izraelom, defakto je imao mnogo neprijatelja, a viđen je i kao mogući naslednik ajatolaha, pa ne čudi što mnogi misle da je zapravo ubijen.
"Teheranski koljač"
Raisi (63) je izabran za predsednika 2021. godine, a otkako je preuzeo dužnost naredio je pooštravanje zakona o moralu, nadgledao je krvavo gušenje antivladinih protesta i snažno se zalagao u nuklearnim pregovorima sa svetskim silama.
Pre nego što je postao predsednik, Raisi je bio na različitim pozicijama u pravosuđu u nadležnosti iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija. Kao tužilac, a na kraju iransko-iračkog rata 1988. godine, sedeo je u komitetu koji je na smrt osudio hiljade političkih zatvorenika.
Pogubljenja su mu donela nadimak "teheranski koljač", a potom je bio podvrgnut sankcijama Sjedinjenih Država i osudi Ujedinjenih nacija i međunarodnih organizacija za ljudska prava. Od 2006. do svoje smrti, Raisi je služio u Skupštini eksperata, telu koje imenuje i nadgleda vrhovnog vođu.
Koja je razlika između vrhovnog lidera i predsednika u Iranu
Vrhovni vođa, takođe poznat kao Velajat-e Fakih u šiitskoj islamskoj teologiji, jeste krajnji vladar u Iranu i odgovoran je za donošenje svih važnih odluka koje se tiču države. Vrhovni vođa, pozicija uspostavljena nakon Islamske revolucije 1979. godine, takođe je šef države i vrhovni komandant.
Samo muškarci mogu biti uzeti u obzir za tu funkciju. Prema vrsti islamskog zakona koji se primenjuje u Iranu, posao mora biti dat visoko rangiranom šiitskom teologu koji mora biti najmanje na rangu ajatolaha - iako je sporno da li je aktuelni vrhovni vođa Ali Hamnei ikada dostigao taj nivo, piše "Tajm" magazin.
U međuvremenu, predsednik Irana je šef izvršne vlasti u zemlji i bira se u pažljivo proverenom izbornom procesu svake četiri godine. Predsednik kontroliše vladu i, u zavisnosti od političkog porekla i snage te osobe, može da ostvari veliki uticaj na državnu politiku i ekonomiju.
Ko će naslediti Hamneija?
Do pada helikoptera je došlo u vreme rastućeg neslaganja unutar Irana zbog niza političkih, društvenih i ekonomskih kriza. Iranski klerikalni vladari suočili su se sa međunarodnim pritiskom zbog nuklearnog programa Teherana i njegovih produbljivanja vojnih veza sa Rusijom tokom rata u Ukrajini.
U iranskom dvojnom političkom sistemu, podeljenom između klerikalnog establišmenta i vlade, Raisijev 85-godišnji mentor Hamnei, vrhovni vođa od 1989. godine, ima moć odlučivanja o svim važnijim politikama.
U iranskoj komplikovanoj i veoma neprozirnoj političkoj strukturi, praktično nema zvaničnih ili javnih prostora gde se otvoreno raspravlja o pitanjima o Hamneijevoj smeni. Ali analitičari, zvaničnici i akademici bliski političkom establišmentu već neko vreme pominju i Raisija i Hamneijevog sina Mojtabu kao glavne kandidate.
Godinama su mnogi videli Raisija kao snažnog kandidata za naslednika Hamneija, koji je podržavao Raisijevu politiku.
Raisijeva pobeda na pažljivo vođenim izborima 2021. dovela je sve grane vlasti pod kontrolu tvrdolinijaša, nakon osam godina kada je predsedništvo imao pragmatičar Hasan Rohani i kada je pregovaran nuklearni sporazum sa silama uključujući Vašington.
Međutim, Raisijev položaj je možda bio narušen zbog rasprostranjenih protesta protiv klerikalne vladavine i neuspeha da se pokrene iranska ekonomija, sputana zapadnim sankcijama.
Raisijeva smrt ide u prilog sinu Ajatolaha
Raisijeva smrt znači da će Mojtaba sada imati veće šanse da se uzdigne do najviše funkcije. Ali i to bi bilo rizično.
Iran ima problem sa konceptom nasleđene vladavine - lideri Islamske revolucije 1979. žestoko su se protivili bilo kakvom sistemu koji je ličio na monarhiju koju su zbacili.
Mojtabina popularnost takođe nikada nije testirana s obzirom na to da on ne zauzima nikakvu državnu funkciju i da se ne viđa često u javnosti. Vrhovni vođa mora barem da izgleda kao da ima autentičnu podršku masa koje podržavaju trenutni verski sistem ako želi da ima bilo kakav legitimitet, piše "Tajms of Izrael".
Stari helikopteri
U Raisijevom konvoju su bila tri helikoptera, a druga dva su "bezbedno stigla na odredište", saopštila je novinska agencija Tasnim. Postavlja se pitanje zašto su u jednom helikopteru bila dva najviša zvaničnika. Takođe, ono što je mnoge zaintrigiralo jeste činjenica da su helikopteri prilično stari.
Helikopter nakon čijeg su pada poginuli iranski predsednik Ebrahim Raisi i iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolahijan bio je američki "bel 212" koji je razvila firma "Bell Helicopter" za kanadsku vojsku kasnih 1960-ih godina kao nadogradnju originalnog "UH-1 irokez".
Civilna verzija tih helikoptera iz ere Vijetnamskog rata bila je u širokoj upotrebi širom sveta, a koriste je i vlade i privatni operateri, preneo je Rojters. Helikopter je predstavljen 1971. godine i ubrzo je počelo njegovo korišćenje u SAD i Kanadi, prema dokumentima o vojnoj obuci SAD.
Iranski model koji se srušio u nedelju bio je prilagođen da prevozi državne zvaničnike. Helikoptere "bel 212" koriste, između ostalih, obalska straža Japana, agencije za sprovođenje zakona u SAD, policija u Tajlandu. Iransko vazduhoplovstvo i mornarica imaju ukupno 10 takvih helikoptera, a nije poznato koliko letelica toga tipa koristi iranska vlada. U poslednjoj nesreći u Iranu sa helikopterom "bel 212" koja se dogodila 2018. godine, poginule su četiri osobe.
Izraelska duga ruka?
Naravno mnogi u Iranu su odmah uperili prst u Izrael, arhineprijatelja Irana, zemlju sa kojom zamalo da prvi put uđe u direktan rat. Izrael nije umešan u pogibiju iranskog predsednika Ebrahima Raisija, izjavio je neimenovani izraelski zvaničnik za Rojters.
"To nismo bili mi", rekao je izraelski zvaničnik.
Iran pruža podršku Hamasu, militantnoj organizaciji u Palestini, koja je terorističkim napadom 7. oktobra u Izraelu pokrenula nov sukob. Izrael je ranije sumnjičen za sprovođenje akcija na tlu Irana i napade na njegove vojne zvaničnike i nuklearne naučnike. Međutim, zvanični Izrael to ne priznaje.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/N.D.)